ŽAGUBICA

ZALUTALO SRCE HOMOLJA

Varošica podno Beljanice nikada nije imala velike fabrike i razvijenu privredu, pa ono što je donedavno bio problem, već sutra bi moglo da postane poslovna šansa. U Žagubici veruju da bi razvoj turizma zadržao mlade, ali i vratio stare. One koji i danas rade daleko od zavičaja, a ne vide da se perspektiva krije upravo u onome što je priroda ovde stvorila

Prema jednoj legendi, Žagubica je dobila ime po vojsci koja je u ovim krajevima nestala, odnosno zagubila se. Nažalost, predanje nije u celosti sačuvano, pa se više ne zna o kakvoj je vojsci reč, kada su ljudi nestali, da li su i kako stradali. Ipak, usud izgubljenih ratnika kao da vekovima prati i samu varošicu.

Mapa lokacije Žagubice i okoline

Okružena vencem planinskih vrhova, daleko od glavnih saobraćajnica, Žagubica i danas deluje dalja i usamljenija nego što zaista jeste. Od Beograda do nje je 167 kilometara, a od Kučeva, Despotovca, Bora i Petrovca na Mlavi je deli svega pedesetak kilometara. Poslednjih godina, zahvaljujući, pre svega, turističkoj manifestaciji Vrela Homolja, ovde dolazi sve više ljudi, a priča o njenoj lepoti, gostoprimstvu, sačuvanim običajima i svemu što se može videti, probati i čuti, polako dopire i do onih koji bi ovde rado proveli godišnji odmora ili barem vikend.

Dugo putovanje na istok

Do Žagubice se iz pravca Beograda najbrže stiže autoputem do Požarevca, a zatim se produžava ka Petrovcu na Mlavi. Posle pedesetak kilometara stižete i do ove homoljske varošice. Na njenu teritoriju, međutim, ulazite znatno ranije. Čim prođete oslednje ravnice plodnoga Stiga, zađete u Gornjačku klisuru i krenete uz desnu obalu Mlave, pred vama se pruža jedan lep i mnogima tajanstven svet. Tu negde je i granica homoljskih opština, a skoro na svakom kilometru ćete sresti nešto što će vam, u najmanju ruku, probuditi maštu.

Kapela Svetog Grigorija uklesana u stenu

Najpre se, sa leve strane puta, vidi neobična višespratnica uklesana u stenu, sa rupama od vrata i prozora. Table sa objašnjenjem nema, nema je ni u turističkim brošurama, pa vam preostaje samo da nagađate koliko je stara i kakvu je svrhu imala. Čuli smo da je reč o zgradi nekadašnje Mitropolije, koju je, uoči boja na Kosovu, podigao knez Lazar. Prema predanju, sluteći poraz i najezdu Turaka, želeo je da podigne hram koji bi, u slučaju nužde, poslužio i kao odstupnica kneževoj porodici.

Nedaleko odatle, na levoj obali Mlave, sveti Knez je podigao i manastir Gornjak, koji će malo koga ostaviti ravnodušnim. Opisujući ovo mesto, sredinom XIX veka, Milan Đ. Milićević je kazao da se onima koji dolaze iz pravca Požarevca trud bogato nagrađuje – "prekrasnim pogledom na mlavsku dolinu, a naročito na čudni tesnac koji je Mlava sebi prokopala od Homolja sve do sela Ždrelo".

Gornjačka klisura

Izlazeći iz Gornjačke klisure ubrzo stižete i do Krepoljina, sela vrednih ljudi i gostoprimljivih domaćina. Ne morate pitati čime se bave, jer je to očigledno – čuvaju ovce, gaje pčele i nude ono čime se Homolje ponosi – sir, kajmak, odličan med i nadaleko čuvenu jagnjetinu.

Krupajsko vrelo

Ovde je i raskrsnica puteva – levo se nastavlja ka Žagubici, a desno se skreće ka Krupajskom vrelu, jednom od najlepših i najvećih kraških izvora u Srbiji. Dok gledamo modrozelenu vodu koja izbija iz pećinskog otvora, jezerce i prelepi vodopad, postaje nam jasno zašto se do Žagubice dugo putuje. Jednostavno, dok zastanete i pogledate sve ono što je priroda ovde podarila, dan je odmakao. I kada se stigne pred samu varoš, ne valja žuriti. Tek toliko da vam ne promakne i jedan od najstarijih hramova u Srbiji – Trška crkva.

Traže blago, a ne vide ga

Naselje Žagubica je sedište istoimene opštine na istoku Srbije. Okružena je planinama – na zapadu je Gornjak, na jugu Beljanica, na istoku se izvija Crni vrh, a na severu se ocrtava obris Homoljskih planina. Ipak, sama varoš je smeštena u plodnoj ravnici, a krasi je prelepa okolina sa brojnim kulturno-istorijskim i prirodnim spomenicima. najzanimljivije je vrelo Mlave, koje izvire praktično na samoj ivici grada.

Vrelo Mlave

Prečnik Vrela je oko 25 metara, ali se ne zna tačno koliko je duboko. Naš vodič i domaćin – Dragiša Bogdanović, objašnjava da su ronioci stigli do 74. metra dubine, ali dalje nisu mogli zbog jakog pritiska vode, koja pristiže sa dna, ali i iz bočnih kanala. Pretpostavlja se da veći deo Beljanice, planine na čijoj severnoj strani vrelo izvire, leži na ogromnom jezeru, čime se objašnjava i veliki broj izvorišta na celom području. Iako nije do kraja istraženo, zna se da vrelo ima oblik levka i da je dubina gornjeg, šireg dela, dvadesetak metara. Otprilike na toj dubini su ronioci "napipali" i brojne ostatke ljudske tvorevine, između ostalog, i jedan nemački kamion zaostao iz Drugog svetskog rata. Ovo otkriće je ponovo "podgrejalo" omiljenu temu na istoku Srbije – priču o izgubljenom zlatu! Naime, veruje se da su Nemci, ne mogavši da ponesu blago, natovarili kamion zlatnim polugama i gurnuli ga u vodu.

Trška crkva

Mada se u ovo, kao i u većinu sličnih priča teško može poverovati, verujemo da mnogima i danas razigrava maštu. Sa druge strane, podaci o dubini i jačini mlaza podzemnih voda takođe deluju nestvarno, jer na samoj površini jezerce deluje veoma pitomo i plitko. Miran tok Mlave narušavaju samo jata pastrmki, čiji se kapitalni primerci mogu sresti na svakom koraku. Ovaj omiljeni ulov sportskih ribolovaca je, ujedno, i zaštitni znak ove reke, ali i celog Homolja, jer je teško naći neki kraj u Srbiji sa tolikom količinom i kvalitetom ove ribe.

Žagubica

U Žagubici danas živi jedva nešto više od 4.000 stanovnika. U potrazi za boljim životom mnogi odlaze, najčešće u inostranstvo, a zavičaj posećuju samo leti.

Uspeh i teško stečene pare pokazuju vozeći "besne" automobile i gradeći velike kuće, a višegodišnju zaradu često troše i na skupe svadbe i krštenja. Malo ko razmišlja da se novac može i drugačije uložiti. Kada pogledate čega sve ima u ovoj kotlini, kakva je priroda i kakve su mogućnosti, verujemo da bi iste pare mogli ovde i lepše i lakše zaraditi.

Vlada Arsić
HORIZONT 11/06