Varošica podno Beljanice nikada nije imala velike fabrike i razvijenu privredu, pa ono što je donedavno bio problem, već sutra bi moglo da postane poslovna šansa. U Žagubici veruju da bi razvoj turizma zadržao mlade, ali i vratio stare. One koji i danas rade daleko od zavičaja, a ne vide da se perspektiva krije upravo u onome što je priroda ovde stvorila
Prema jednoj legendi, Žagubica je dobila ime po vojsci koja je u ovim krajevima nestala, odnosno zagubila se. Nažalost, predanje nije u celosti sačuvano, pa se više ne zna o kakvoj je vojsci reč, kada su ljudi nestali, da li su i kako stradali. Ipak, usud izgubljenih ratnika kao da vekovima prati i samu varošicu.
Okružena vencem planinskih vrhova, daleko od glavnih saobraćajnica, Žagubica i danas deluje dalja i usamljenija nego što zaista jeste. Od Beograda do nje je 167 kilometara, a od Kučeva, Despotovca, Bora i Petrovca na Mlavi je deli svega pedesetak kilometara. Poslednjih godina, zahvaljujući, pre svega, turističkoj manifestaciji Vrela Homolja, ovde dolazi sve više ljudi, a priča o njenoj lepoti, gostoprimstvu, sačuvanim običajima i svemu što se može videti, probati i čuti, polako dopire i do onih koji bi ovde rado proveli godišnji odmora ili barem vikend.
Dugo putovanje na istok
Do Žagubice se iz pravca Beograda najbrže stiže autoputem do Požarevca, a zatim se produžava ka Petrovcu na Mlavi. Posle pedesetak kilometara stižete i do ove homoljske varošice. Na njenu teritoriju, međutim, ulazite znatno ranije. Čim prođete oslednje ravnice plodnoga Stiga, zađete u Gornjačku klisuru i krenete uz desnu obalu Mlave, pred vama se pruža jedan lep i mnogima tajanstven svet. Tu negde je i granica homoljskih opština, a skoro na svakom kilometru ćete sresti nešto što će vam, u najmanju ruku, probuditi maštu.
Dugo putovanje na istok
Do Žagubice se iz pravca Beograda najbrže stiže autoputem do Požarevca, a zatim se produžava ka Petrovcu na Mlavi. Posle pedesetak kilometara stižete i do ove homoljske varošice. Na njenu teritoriju, međutim, ulazite znatno ranije. Čim prođete oslednje ravnice plodnoga Stiga, zađete u Gornjačku klisuru i krenete uz desnu obalu Mlave, pred vama se pruža jedan lep i mnogima tajanstven svet. Tu negde je i granica homoljskih opština, a skoro na svakom kilometru ćete sresti nešto što će vam, u najmanju ruku, probuditi maštu.
Najpre se, sa leve strane puta, vidi neobična višespratnica uklesana u stenu, sa rupama od vrata i prozora. Table sa objašnjenjem nema, nema je ni u turističkim brošurama, pa vam preostaje samo da nagađate koliko je stara i kakvu je svrhu imala. Čuli smo da je reč o zgradi nekadašnje Mitropolije, koju je, uoči boja na Kosovu, podigao knez Lazar. Prema predanju, sluteći poraz i najezdu Turaka, želeo je da podigne hram koji bi, u slučaju nužde, poslužio i kao odstupnica kneževoj porodici.
Nedaleko odatle, na levoj obali Mlave, sveti Knez je podigao i manastir Gornjak, koji će malo koga ostaviti ravnodušnim. Opisujući ovo mesto, sredinom XIX veka, Milan Đ. Milićević je kazao da se onima koji dolaze iz pravca Požarevca trud bogato nagrađuje – "prekrasnim pogledom na mlavsku dolinu, a naročito na čudni tesnac koji je Mlava sebi prokopala od Homolja sve do sela Ždrelo".
Nedaleko odatle, na levoj obali Mlave, sveti Knez je podigao i manastir Gornjak, koji će malo koga ostaviti ravnodušnim. Opisujući ovo mesto, sredinom XIX veka, Milan Đ. Milićević je kazao da se onima koji dolaze iz pravca Požarevca trud bogato nagrađuje – "prekrasnim pogledom na mlavsku dolinu, a naročito na čudni tesnac koji je Mlava sebi prokopala od Homolja sve do sela Ždrelo".
Izlazeći iz Gornjačke klisure ubrzo stižete i do Krepoljina, sela vrednih ljudi i gostoprimljivih domaćina. Ne morate pitati čime se bave, jer je to očigledno – čuvaju ovce, gaje pčele i nude ono čime se Homolje ponosi – sir, kajmak, odličan med i nadaleko čuvenu jagnjetinu.
Ovde je i raskrsnica puteva – levo se nastavlja ka Žagubici, a desno se skreće ka Krupajskom vrelu, jednom od najlepših i najvećih kraških izvora u Srbiji. Dok gledamo modrozelenu vodu koja izbija iz pećinskog otvora, jezerce i prelepi vodopad, postaje nam jasno zašto se do Žagubice dugo putuje. Jednostavno, dok zastanete i pogledate sve ono što je priroda ovde podarila, dan je odmakao. I kada se stigne pred samu varoš, ne valja žuriti. Tek toliko da vam ne promakne i jedan od najstarijih hramova u Srbiji – Trška crkva.
Traže blago, a ne vide ga
Naselje Žagubica je sedište istoimene opštine na istoku Srbije. Okružena je planinama – na zapadu je Gornjak, na jugu Beljanica, na istoku se izvija Crni vrh, a na severu se ocrtava obris Homoljskih planina. Ipak, sama varoš je smeštena u plodnoj ravnici, a krasi je prelepa okolina sa brojnim kulturno-istorijskim i prirodnim spomenicima. najzanimljivije je vrelo Mlave, koje izvire praktično na samoj ivici grada.
Traže blago, a ne vide ga
Naselje Žagubica je sedište istoimene opštine na istoku Srbije. Okružena je planinama – na zapadu je Gornjak, na jugu Beljanica, na istoku se izvija Crni vrh, a na severu se ocrtava obris Homoljskih planina. Ipak, sama varoš je smeštena u plodnoj ravnici, a krasi je prelepa okolina sa brojnim kulturno-istorijskim i prirodnim spomenicima. najzanimljivije je vrelo Mlave, koje izvire praktično na samoj ivici grada.
Prečnik Vrela je oko 25 metara, ali se ne zna tačno koliko je duboko. Naš vodič i domaćin – Dragiša Bogdanović, objašnjava da su ronioci stigli do 74. metra dubine, ali dalje nisu mogli zbog jakog pritiska vode, koja pristiže sa dna, ali i iz bočnih kanala. Pretpostavlja se da veći deo Beljanice, planine na čijoj severnoj strani vrelo izvire, leži na ogromnom jezeru, čime se objašnjava i veliki broj izvorišta na celom području. Iako nije do kraja istraženo, zna se da vrelo ima oblik levka i da je dubina gornjeg, šireg dela, dvadesetak metara. Otprilike na toj dubini su ronioci "napipali" i brojne ostatke ljudske tvorevine, između ostalog, i jedan nemački kamion zaostao iz Drugog svetskog rata. Ovo otkriće je ponovo "podgrejalo" omiljenu temu na istoku Srbije – priču o izgubljenom zlatu! Naime, veruje se da su Nemci, ne mogavši da ponesu blago, natovarili kamion zlatnim polugama i gurnuli ga u vodu.
Mada se u ovo, kao i u većinu sličnih priča teško može poverovati, verujemo da mnogima i danas razigrava maštu. Sa druge strane, podaci o dubini i jačini mlaza podzemnih voda takođe deluju nestvarno, jer na samoj površini jezerce deluje veoma pitomo i plitko. Miran tok Mlave narušavaju samo jata pastrmki, čiji se kapitalni primerci mogu sresti na svakom koraku. Ovaj omiljeni ulov sportskih ribolovaca je, ujedno, i zaštitni znak ove reke, ali i celog Homolja, jer je teško naći neki kraj u Srbiji sa tolikom količinom i kvalitetom ove ribe.
U Žagubici danas živi jedva nešto više od 4.000 stanovnika. U potrazi za boljim životom mnogi odlaze, najčešće u inostranstvo, a zavičaj posećuju samo leti.
Uspeh i teško stečene pare pokazuju vozeći "besne" automobile i gradeći velike kuće, a višegodišnju zaradu često troše i na skupe svadbe i krštenja. Malo ko razmišlja da se novac može i drugačije uložiti. Kada pogledate čega sve ima u ovoj kotlini, kakva je priroda i kakve su mogućnosti, verujemo da bi iste pare mogli ovde i lepše i lakše zaraditi.
Uspeh i teško stečene pare pokazuju vozeći "besne" automobile i gradeći velike kuće, a višegodišnju zaradu često troše i na skupe svadbe i krštenja. Malo ko razmišlja da se novac može i drugačije uložiti. Kada pogledate čega sve ima u ovoj kotlini, kakva je priroda i kakve su mogućnosti, verujemo da bi iste pare mogli ovde i lepše i lakše zaraditi.
Vlada Arsić
HORIZONT 11/06
HORIZONT 11/06
Нема коментара:
Постави коментар