KONSTANCA

PESNIKOVA LUKA

Grad Ovidija i "kumče" Konstantina Velikog, Konstanca danas najveća rumunska luka i važan industrijski i turistički centar na Crnom moru sa kojim ćemo zahvaljujući naftovodu uskoro biti u "direktnoj vezi"

Rumuni vole da kažu da su tokom istorije imali dva prijatelja: Crno more i Srbiju. Kada crnomorska luka Konstanca bude sa Trstom povezana naftovodom koji će prelaziti preko Srbije, ovaj polumilionski grad spojiće dva davnašnja rumunska prijatelja.

Mapa lokacije Konstance

Konstanca je treća po veličini evropska luka, administrativno središte pokrajine Dobrudže, važan industrijski, trgovački, saobraćajni, kulturni i turistički centar.

Između jedinstvene i netaknute prirodne oaze, delte Dunava na severu, i crnomorske rivijere na jugu, "usidreni" su veliki Rompetrolov petrohemijski kompleks i najsavremenija rumunska rafinerija. Zahvaljujući ekološkoj svesti naftaša, ovde, za razliku od drugih mesta, industrija i turizam žive u "srećnom braku".

Gradi se i obnavlja

Konstanca – panorama grada

Duž pedesetak kilometara peščanih plaža i vetrom ustalasanog Crnog mora, još početkom prošlog veka počela su da se grade letovališta od kojih je najpoznatiji Mamaja. Onda su sedamdesetih tog istog veka, u vreme Čaušeskua, pristigla sindikalna i odmarališta za decu. Danas socrealistička zdanja renoviraju novi investitori, stranci poput Italijana, ili domaći poput proslavljenog rumunskog fudbalera Hadžija.

Izmenjen je i lik Konstance, ali tek će se menjati, kažu Rumuni koji su 1. januara ušli u EU. Luksuzne parfimerije, juvelirnice, banke i neizbežne kockarnice, samo su potvrda njihove želje za brzom evropeizacijom.

Zahvaljujući luci, petroindustriji ili turizmu, tek Konstanca je grad iz koga mladi ne odlaze. Naprotiv, dolaze iz svih krajeva Rumunije, što nam potvrđuje i 30-godišnji inženjer Aleksandru Nikolčiu koji je pristigao sa severa, iz Marmureša. Mnogi su privučeni i kosmopolitizmom, tipičnim za velike luke. Rumuna je, naravno, najviše, ali tri džamije svedoče o Turcima koji su ostali i kada je propalo Otomansko carstvo. Tu su i Grci, Cincari, Tatari, Jermeni, Romi, Jevreji…

Džamija u Konstanci

Nije još sezona, pa se Konstanca i okolna letovališta lagano doteruju. Tokom leta kada se održavaju nacionalni festival zabavne muzike, pozorišni dani i festival piva, broj stanovnika se gotovo udvostruči. Pravi haos nastane 15. avgusta, na Veliku gospojinu, koju mornari slave kao svoj dan. Tada marina postane pretesna.

Sem kupanja, sunčanja i zabave, turistima se nude i dobar zalogaj i kapljica. Ciorba de burta (čorba od tripe) jeste tradicionalni rumunski specijalitet, ali u Konstanci ipak treba uživati u morskim specijalitetima, a žeđ gasiti dobrim vinom, na primer iz vinarije "Murtfartak". Cene su slične beogradskim.

U čast prognanika

Trg u srcu Konstance sa statuom Ovidija

Mitologija veli da je antički Tomis, osnovao Medejin otac Ejet, sin Helija i Okeanove ćerke Perside, koga su u potrazi za Zlatnim runom posetili i Jasonovi Argonauti. Kasiodor beleži da je osnivač grada getska kraljica Tomira, po kojoj je i dobio ime. Ono što je istorijski potvrđeno jeste to da je Tomis bila grčka kolonija na obali Crnog mora osnovana oko 700. godine pre nove ere kao mesto gde su svoju robu razmenjivali Grci i Dačani. Šest vekova kasnije osvojili su ga Rimljani pod kojima je doživeo procvat.

Iz nerazjašnjenih razloga, 7. godine nove ere, kao prognanik u Tomis je stigao i pesnik Ovidije. U crnomorskoj luci, u kojoj je živeo do smrti, čuveni poeta napisao je neka od najpoznatijih dela. Velikom majstoru stiha posvećen je glavni trg, na kome je ispred zdanja Istorijskog i arheološkog muzeja 1887. godine postavljena statua, rad italijanskog skulptora Etora Ferarija.

E, to je Kazino!

U IV veku Konstantin Veliki je obnovio Tomis i prekrstio ga u Konstanca. Za vreme otomanske vlasti grad je bio poznat pod imenom Kustenja, a 1878. godine, po ulasku u sastav Rumunije, već važnoj luci vraćeno je ime prvog rimskog vladara koji je prihvatio hrišćanstvo.

Arheološki park Konstance

U Arheološkom parku mogu se videti ostaci rimskih termi iz IV veka koje su podzemnim hodnicima bile povezane sa lukom, kolekcija amfor a, podni mozaici i freskama oslikane rimske grobnice. Ponos Konstance su i muzeji – Umetnički, Vojni. prirodnjački, Etnografski, Muzej mora i Muzej rumunske mornarice. Ništa manje nije ni pozorišta koja su, kako smo čuli, puna do poslednjeg mesta i leti i zimi.

Pravoslavna crkva apostola Petra i Pavla

U razgledanju grada valja obići i mnogobrojne crkve, od kojih je najreprezentativnija pravoslavna apostola Petra i Pavla, veliki, freskama ukrašeni hram sa kraja XIX veka u kome se čuvaju mošti nekoliko svetaca.

Ceo vek Kazino je simbol grada Konstance

Ali, kakva bi to luka bila da belosvetski mornari ovde nisu odmeravali kockarsko umeće. Velelepno zdanje "Kazina", smešteno na šetalištu uz more, već čitav vek je zaštitni znak Konstance. Sagrađeno je 1909. godine po projektu francuskog arhitekte u raskošnom liberti stilu sa prozorima i krovom u raznobojnim vitražima. Veličina i bogatstvo spoljnog i unutrašnjeg ukrasa jasno govore da je kroz Konstancu prolazilo mnogo novca. Zgrada je pod zaštitom države i trenutno je u fazi restauracije, posle čega će joj biti vraćena prvobitna namena.

Iako je simbol njihovog grada kockarnica, mlađi naraštaj Konstance nema hazarderski gen. Preko dana rade, a uveče idu u bioskop ili se okupljaju u kafićima oko marine. U gradu nema klasične diskoteke, ali kako tvrdi Klaudija Silivestru, kelnerica u restoranu "Anina kuća", preko cele godine klub "Kraš" osigurava nezaboravan noćni provod uz živu haus, hip-hop i džez svirku.

Osim čuvene Pomorske akademije, koju je završio i današnji predsednik Rumunije, na Univerzitetu "Ovidije" mladi danas mogu da biraju šta će studirati, što je sigurno još jedan razlog zašto zavole i – kao i Ovidije – Konstancu izaberu za svoju stalnu i sigurnu luku.

Ratka Petrović
Politika MAGAZIN 498 – 15.04.2007.