KLADOVO

POHVALA CARU

Još je rimski pisac Plinije Mlađi primetio da je stajanje na obali Dunava veličanstven doživljaj, a današnji turista bi mirne duše mogao još samo da doda – dostojan večnog pamćenja

Kladovo, mali grad bogate istorije, ognezdilo se na obali Dunava, na 934. kilometru od njegovog ušća u Crno more, na nadmorskoj visini od 49 metara. Ili, stručnom terminologijom rečeno, nalazi se na krajnjem severoistoku Srbije, u oblasti Ključa, tako nazvanoj po velikom meandru koji pravi
Dunav po izlasku iz Đerdapske klisure.

Mapa lokacije Kladova

Čisto, jer ga Dunav umiva a vetar gornjak sa Karpata briše, Kladovo rado dočekuje svakog gosta i namernika još od vremena cara Trajana. Uprkos tome što se ovde često ratovalo i "ćeralo", ono je grad lađara i brodograditelja, ribara i crnog kavijara, električara i bravara. I još, mada su se vremena promenila, nikako ne gasne ljubav žitelja prema ribarenju i plovidbi, iako belih lađa više nema.

Naokolo ozidan jendek

Kladovo – panorama grada

Priča o ovom gradu nastala je početkom nove ere, u doba Rimljana koji su sasvim dobro uočili da je ovo mesto prosto bogomdano za uspostavljanje limesa i podizanje vojno-civilnog logora za odbranu carstva od upada varvara. U skladu sa tim su i postupili. Logor je opstao sve do 596. godine, kada je popustio pod zajedničkim naletom Slovena i Avara.

Ostaci Fetislama

Naši preci su na temeljima Zanesa, kako se limes zvao, podigli svoje naselje, Novigrad. Gotovo milenijum kasnije, tačnije 1524. godine, ovim su ovladali Turci i podigli svoje utvrđenje Fetislam, odnosno Feht-ul-islam (što u prevodu znači kapija mira ili, kako neki kažu, čuvar vere) koje su Srbi nazvali "Svetislav”.

Bedemi te nekadašnje zaštitnice islama sada kriju jedan od najuređenijih sportsko-rekreativnih centara u Srbiji, a koju desetinu metara dalje od njih je 2000. godine podignuto moderno zdanje sportske hale "Jezero”.

Pomenimo samo, ilustracije radi, još dva zapisa. Turski putopisac Evlija Čelebija zabeležio je 1666. godine da se utvrđenje nalazi na jednom uzvišenju na obali Dunava, da se ne razlikuje od ostalih utvrđenja i varoši u Srbiji i da ima 400 kuća, prizemnih i na sprat, čiji su stanovnici turski trgovci i zanatlije. A Vuk Karadžić je, kao upravnik Carinarnice, zapisao da je to bio gradić kao gospodska kula sa malim, "naokolo ozidanim jendekom”.

Pod današnjim imenom Kladovo se prvi put spominje u jednom austrijskom dokumentu, u kome je opisan napad hajduka iz Vlaške na grad i tvrđavu 1596. godine. Još se, međutim, ne zna da li naziv potiče od reči – kladenac (izvor), ili od reči – klada.

Vesela varoš

Već početkom XX veka, Kladovo je bilo relativno razvijen društveno-ekonomski centar Podunavlja, čemu je doprineo i nagli razvoj trgovine i turizma. Tada, naime, kreće izvoz poljoprivrednih proizvoda kao što su vino, rakija, grožđe, bostan, ali i stoke, kože, ribe, čuvenog kladovskog kavijara, drveta... Uspostavljanjem redovnog rečnog putničkog saobraćaja sa Beogradom i drugim gradovima, u Kladovo počinju da stižu turisti i izletnici zbog kojih i niču hoteli i pansioni: "Velika Srbija”, "Kasina”, "Balkan”, "Dubrovnik”, "Sloga” a sve veći broj stanovnika grada pri popisu u rubriku zanimanje piše – svirač.

Priča o kladovskim sviračima ne može da se ne spomene jer je ova varoš između dva rata bila ubedljivo "najveselija” na obalama Dunava. Oni su dočekivali izletnike na pristaništu i pratili ih svirkom kroz grad sve dok ne bi završili u nekoj kafani. A tamo se ostajalo do u duboku noć, sviralo bez odmora.

Jedan od retkih brodova kroz Đerdapsku klisuru

Danas, nažalost, takvih svirača više nema, a ni čuvenih lađa kao što su bile "Karađorđe”, "Kraljica Marija”, "Kralj Aleksandar” i "Vojvoda Mišić”. Od 1986. godine nema ni brzih hidrokrilnih brodova, takozvanih "raketa”. Nema čak ni pristaništa, ali ipak ima nade da će se putničke lađe jednog lepog dana vratiti.

Dopadalo im se to ili ne, tek od 1964. godine stanovnici ovog grada mogu da se pohvale manje romantičnim, a mnogo više pragmatičnim znamenjem: prvo hidrocentralom "Đerdap 1”, a kasnije i "Đerdap 2”, na Kusjaku kod Negotina. Jeste da je hidroenergetski potencijal Dunava time potpuno iskorišćen, jeste da je potekla struja i jeste da su energetičari pomagali razvoj kraja koliko su im uslovi dozvoljavali, ali gradnjom ovih hidropotencijala prestao je ulov ikronosnih riba (jesetre, morune, pastruge) koje su ovde dolazile na mrešćenje iz Crnog mora. Veliki gubitak predstavlja i potapanje naselja i kulturnih znamenitosti do kojeg je neminovno došlo podizanjem nivoa Dunava. Doduše, ove "žrtve” su ublažene zajedničkim naporima arheologa Narodnog muzeja iz Beograda i stručnjaka HEPS "Đerdap 1” i "Đerdap 2”, koji su omogućili da se spase bogat materijal i sačuva dokumentacija o potopljenim lokalitetima. Uz pomoć energetičara i Narodnog muzeja, u Kladovu je 1996. godine otvoren Arheološki muzej "Đerdap”.

Nepodobni graditelj

Trajanova tabla – spaseni lokalitet od potapanja

Magistar arheologije Jelena Rankov-Kondić, rukovodilac Naučnoistraživačkog projekta "Đerdap” i kladovskog muzeja, ističe da su za ovih poslednjih deset godina u Kladovu održane brojne stručne manifestacije i često citira rimskog pisca Plinija Mlađeg koji je u svom panegiriku (pohvalnici) caru Trajanu napisao da je veličanstveno stajati na obali Dunava... Možda je baš zbog toga i Arheološki muzej Đerdapa u Kladovu smešten na samoj obali Dunava ne bi li pojačao taj utisak posle razgledanja originalne zbirke.

Arheološki muzej Đerdapa

Od drugog veka naše ere obale Dunava povezivao je Trajanov most, jedini koji je u to vreme premošćivao ovu reku na njenom putu od izvora do ušća. Međutim, taj most kojim su se Rimljani dičili, nije bio dugog veka. Služio je samo 20 godina da bi ga, da li iz zavisti, kako kaže narodno predanje, ili zbog straha da ne posluži neprijatelju za invaziju preko Dunava, car Hadrijan srušio naredivši da se spali drveni deo konstrukcije. Tom prilikom je izgubio život i njegov graditelj Apolodor, čuveni arhitekta iz Damaska. Takođe po Hadrijanovoj naredbi. Otada, Dunav je bio bez mosta sve do 1971. godine kada je izgrađen onaj koji sada spaja našu zemlju i Rumuniju.

Hidrocentrala Đerdap 1

Nisu samo Rimljani, već su i Turci ostavili svoje tragove u Đerdapu. Tvrđava Fetislam je jedan od svedoka tog vremena. A bilo je to i ostrvo Ada Kale (potopljeno izgradnjom HEPS "Đerdap 1”) na kojem su u noći 24/25. jula 1804. godine pobijene beogradske dahije Aganlija, Kučuk-Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočić-aga. Ostrvo je bilo pod turskom vlašću do 1913. godine, kada ga je zaposela Austro-Ugarska, nakon čega je pripalo Rumuniji.

Opojni miris lipa

Ono čega u Kladovu, koje broji tek nešto manje od deset hiljada stanovnika, ne moraju da se sećaju, jer je i danas aktuelno, jeste miris lipa u staroj čaršiji, omiljenom gradskom šetalištu. Ispred mnoštva restorana i kafića u proleće se raspu raznobojne baštenske stolice, tende i suncobrani, mameći boeme i turiste. Najpopularniji među njima je "Tekijanka plus”. Posle obaveznog "okrepljenja”, šetalište uz obalu Dunava, uveče diskretno osvetljena lampionima, prosto mami da se njime protegnu noge.

Stara čaršija u novom ruhu

– Mi gostima ne nudimo samo spavanje i hranu – kaže Bogoljub Popović, direktor Akcionarskog društva "Đerdap-turist”, koje postoji već tri i po decenije. – Organizujemo i izlete do Negotina, sa ručkom u čuvenim rajačkim pivnicama. Posebno preporučujemo jednosatnu šetnju turističkim brodom po Dunavu, panoramsko razgledanje Kladova, Fetislama, ostataka Trajanovog mosta, rumunskog grada Turnu Severina i rekonstruisanog utvrđenja Ada Kale, preseljenog na rumunsko ostrvo Šimijan.

Međutim, to nije sve što Kladovo nudi. Vrlo je zanimljiv i etnofestival istočne Srbije koji će se, po rečima direktora Turističke organizacije profesora Neška Dragišića, ove godine održati od 17. do 21. jula. Pored folklornih grupa, pevača i instrumentalista iz centralne i istočne Srbije i Vojvodine, očekuju se i gosti iz susedne Rumunije, Bugarske i Makedonije. Predstojeći festival, trebalo bi, kako se najavljuje, da okupi desetak hiljada učesnika i gostiju. Učesnici će, pored u igri i pesmi, pokazati svoje umeće i u spravljanju kulinarskih specijaliteta, a biće izložene rukotvorine ne samo žena već i muškaraca. Za jul se u obližnjoj Brzoj Palanci planira i već tradicionalno okupljanje Dansko-srpskog udruženja "Timok ’88” iz danskog grada Hileroda.

Pecaroši

Za prvu polovinu avgusta predviđa se "Zlatna bućka Đerdapa” u obližnjoj Tekiji. Ta manifestacija traje već godinama i okuplja veliki broj pecaroša koji u lov na somove kreću pomoću naprave poznate pod imenom "bućka”.

Stena pod krovom

Omladinski sportski kamp u Karatašu

Na samo desetak kilometara uzvodno od Kladova nalazi se Omladinski sportski kamp "Đerdap” u Karatašu. Direktor Boris Ivašković kaže da je reč o ustanovi za sportske delatnosti i organizaciju raznih omladinskih i programa za decu. Kamp je član Međunarodne asocijacije omladinskih hostela, a u okviru njega se odvijaju škole sporta, razna takmičenja, pripreme sportskih ekipa, radničko-sportske igre, omladinski programi, kreativne radionice, umetničke kolonije, ekološke škole i programi, rekreativna nastava u prirodi. Kamp je smešten na samoj obali Dunava, u zaštićenom prirodnom ambijentu Nacionalnog parka "Đerdap”. Pored niza sportskih terena i pokrivenog bazena ima i halu sa stenom za slobodno penjanje dužine 20, širine šest i visine 14 metara...

Kladovski alasi

Ono što Kladovo takođe čini privlačnim jesu okolne listopadne i četinarske šume koje kriju raznovrstan i bogat životinjski svet, počev od jelena, srna, muflona, divokoza, divljih svinja, lisica, vukova i medveda, do risova koji su inače retki u ovom delu Evrope. Tu je i carstvo raznoraznih ptica. Posebna priča su ribe koje nastanjuju oba đerdapska jezera: som, smuđ, kečiga, tolstolobik, šaran, amur, štuka... Nije ni čudo onda što Đerdap nazivaju biserom Evrope. Zato treba zahvaliti Dunavu koji je, krivudajući kroz nekoliko zemalja, "izabrao” da baš kod nas ukleše u stene najlepšu klisuru Starog kontinenta.

Sve u svemu, turiste koji su rešili da se odmaraju u kladovskoj opštini čeka raskošni biljni i životinjski svet, riblji naročito, čeka ih veličanstveni Đerdap, brojna praistorijska, antička i srednjovekovna nalazišta.

Uroš Banović
Politika MAGAZIN 499 – 22.04.2007.