BUGARSKA

DOLINA RUŽA

U Bugarskoj se nalaze najveće plantaže ruža na svetu, a ružino ulje iz njihovog cveta nezamenljiv je sastojak najskupocenijih parfema. Međutim, ni sve ruže nisu – ruže

Dobro došli u Dolinu ruža. Tu često viđenu poruku duž puta koji povezuje gradove Kazanlak, Šipka, Karlovo i Kalofer, u središnjem delu Bugarske, kao da ponavlja statua žene u belom, u čijim je rukama kotarica puna ruža. Nesvakidašnji spomenik ženi u ružinom polju koju ovde nazivaju "ružoberačka". Ruže su i svuda unaokolo.

Mapa Doline ruža

Nepregledna ravnica okružena je sa severa Starom planinom, poznatijom kao Balkan, sa vazda snežnim vrhom Botev i širokom Srednjom gorom sa juga. Balkan je prirodna brana vetrova sa Dunava i Karpata, dok niža Srednja gora "propušta" ugodnu mediteransku klimu, stvarajući pravu toplu oazu pogodnu za uzgoj najrazličitijeg rastinja. Tome pogoduje i porozno peskovito zemljište. U takvom prirodnom i klimatskom okruženju "ukotvila" se čuvena Dolina ruža, najveća bugarska i svetska regija za uzgoj ove atraktivne biljke.

"Ružoberačka"

Iako su od berbe prošli meseci, tragovi blagog opojnog mirisa kao da nisu sasvim iščezli: upečatljiv dokaz da smo u srcu mirisnih ružinih polja.

Stihovi i bodlje

Mnogo je stihova i pesama darivano ruži i njenom prelepom cvetu. Međutim, duže od jednog veka (tragovi sežu u tri stotine godina unazad), ta obična-neobična biljka u Bugarskoj je prestala da bude samo mirišljavi ukras, dar zaljubljenih ili pesnička metafora. Na ovim prostorima ruža je poljoprivredni proizvod, koji se poput drugih, sadi, uzgaja, neguje i bere. Od nje se zarađuje i živi.

Njen dragoceni sastojak je ružino ulje, ekstrakt koji se koristi u parfimerijama širom sveta, nezamenljiv sastojak ili dodatak široke lepeze skupocenih parfema i proizvoda slične namene. Oko 70 odsto količine ružinog ulja potiče iz Bugarske, čije je zemljište i podneblje "bogomdano" za njihovo uzgajanje.

Ruža iz Doline ruža

Pojednostavljene, pomalo idilične predstave o ruži, lepoti i mirisu njenog cveta, rasprše se poput lahora sa njenih latica pred mnoštvom činjenica iz realnog života povezanih za njeno uzgajanje i korišćenje. Rečju: nije ruža samo – ruža.

Kažu da u svetu postoji na hiljade ruža, različitog oblika, veličine i boja, a samo nekoliko stotina "izabranih" ima poželjnu dugotrajnu aromu. U Bugarskoj farmeri ih, prema boji cveta, pojednostavljeno dele na bele i roze, uz pouku da su ove druge nežnije i osetljivije, ali im je miris bogatiji i trajniji.

Uz talambase i gajde

Završni i najlepši čin priče o ružama je njihova berba. Započinje sredinom maja ili početkom juna tradicionalnim festivalom ruža, manifestacijom punom nacionalnog kolorita. Sve protiče u znaku ruže i njenog mirisnog cveta: okićeni berači, pesma, igra, narodno veselje, uz svečanu karnevalsku povorku ulicama Kazanlaka. Događaj godine u Dolini ruža, koji medijski prerasta u regionalne okvire, privlačeći na desetine hiljada domaćih i stranih turista koji dodatno uživaju u bogatoj trpezi bugarske tradicionalne kuhinje. Lane je, kažu, samo iz dalekog Japana pristiglo više od 2.000 gostiju.

Kazanlak, seoska kuća u tradicionalnom stilu

Kada talambasi, frule i gajde utihnu, na scenu stupaju berači. Ruža se bere u rano jutro. Nekada je cvet prikupljan u korpe od vrbovog pruća, danas u plastične kese i džakove. Berači nose rukavice koje ih štite od uboda trnja. Berba traje oko mesec dana.

Nasuprot idiličnim predstavama, prava berba nije nimalo lak posao. Pokušajte da zamislite koliko je vremena potrebno da bi se, recimo, ubrao kilogram ružinog cveta (lagan ko lahor). A tek – tona. Za litar ružinog ulja potrebne su čak četiri tone latica. Ne čudi onda što ružino ulje "zlata vredi". Jedan litar te dragocene tečnosti, kažu, donosi vlasniku oko 4.000 evra.

Za litar ružinog ulja potrebno je četiri tone latica!

U Bugarskoj je oko 10.000 hektara pod zasadima ove biljke. Nekada, pretežno, u rukama države, danas u vlasništvu starih i novih farmera. Sa njih se godišnje ubere od 400 do 600 litara ružinog ulja. Površine se poslednjih godina smanjuju. Razlozi su brojni, pre svih, nedostatak radne snage (pa i sezonske), težina posla i unosnije ulaganje u drugu proizvodnju. Vek jedne biljke je od 10 do 12 godina, kada se stari zasadi zamenjuju mladim sadnicama, čije prinose valja sačekati. Međutim, stanje će se verovatno menjati nabolje posle najave stranih ulaganja, a na listi zainteresovanih su i SAD, Francuska i Japan.

Opojni miris ulja

Kada se jutarnja berba okonča, ubrane količine cveta se odmah šalju na složen proces prerade, kako bi se sačuvao njihov glavni "sastojak" – opojni miris. Nekad se proces destilacije odvijao u dve faze, nalik na one za pečenje rakije. Prvo bi dobijali ružinu vodu, da bi nakon ponovljene destilacije sa površine specijalnih sudova dobili ružino ulje, koje se, većma, izvozi. Danas se taj proces odvija po istom principu, ali znatno efikasnije i brže u "rozovarnama" (destilerijama), a kazani su dobili trajno mesto u izložbenim postavkama muzeja kao vredan eksponat.

Muzej ruža u Kazanlaku

Centralno mesto pripada im i u sasvim neobičnom izložbenom prostoru – Muzeju ruža, verovatno jedinstvenom u svetu. Okruženi su mnogobrojnim fotografijama i eksponatima koji svedoče o načinu uzgajanja ove biljke od pamtiveka do danas. U njegovom predvorju posetiocu nude paletu proizvoda sa ljupko upakovanom mirišljavom tečnošću, a oni se mogu naći i u svim turističkim mestima kao nezaobilazni suvenir.

Muzej je deo značajne državne institucije – Instituta za ruže i eterična ulja, koji je osnovan 1907. godine (ove godine beleži vek postojanja). U međuvremenu, preselio se u novu zgradu, a u staro zdanje smešteni su muzejski eksponati. Uzgoj ruža je, dakle, i značajan državni posao.

Ružino ulje

Sve je ovde u njenom znaku, od kapija ukrašenih cvetovima, pojedinačnih bokora, oglednih leja i polja, do destilerije, do koje se dolazi kroz slavoluk bodljikave lepotice. O njihovom uzgoju i preradi i nauka ima šta da kaže. Uporedo, kraj njih su i zasadi lavande i drugog lekovitog bilja, koje takođe raste pod nadzorom stručnjaka.

Sve to pokazuje sa kakvom se ozbiljnošću naš sused odnosi prema tom bogatstvu, koje je odavno postalo prepoznatljiv nacionalni brend. Ruža je simbol Bugarske i na reklamnim turističkim spotovima, slovi kao "zemlja ruža".

Stanoje Jovanović
Politika MAGAZIN 497 – 08.04.2007.