Na putu između Beograda i Kragujevca na Oplencu, brdu koje se izdiže iznad gradića Topole, nastala je početkom XX veka, velelepna crkva-mauzolej u kojoj počivaju članovi porodice Karađorđević. Ovo zdanje i danas dominira svojom belom mermernom fasadom nad šumovitim predelom koji je okružuje
Hram Svetog Đorđa i mauzolej Karađorđevića podignut je na vrhu malog Oplenca, brda na čijim se padinama nalazi gradić Topola. Ime je dobio po drvetu (populus alba), a i geografski je smešten u Šumadiji ili zemlji šuma. Sa Oplenca se pruža pogled na njive Pomoravlja, padine Kosmaja, Bukulje, Venčaca i Rudnika.
Mapa lokacije Oplenca i TopoleNekada se Topola zvala Kamenica, po istoimenoj rečici koja je tuda proticala, a postoji predanje i da je ime dobila po stenovitim gromadama malog Oplenca koje je trebalo razbiti da bi se dobio temelj za buduću crkvu i mauzolej.
Crkva-mauzolej Svetog Đorđa Karađorđev grad
Vožd Karađorđe Petrović rođen je u obližnjem selu Viševcu, u zaseoku Krćevac kraj Topole, gde su ga zatekli dani Prvog srpskog ustanka. Između 1811. i 1813. godine Karađorđe je u Topoli podigao utvrđeni grad sa trospratnim kulama, u njemu dva konaka i crkvu, što je bio najveći graditeljski poduhvat u oslobođenoj Srbiji.
Kroz burnu istoriju Karađorđeva Topola tri puta je paljena i razarana. Najpre su je poharali Turci 1804. i 1813., a dolaskom kneza Miloša 1858. godine došlo je do dinastičke smene, tako da Obrenovići vladaju do 1903. godine. U tom periodu je Karađorđev grad zapušten, a posle Topolske bune 1877. potpuno je sravnjen.
Vožd Karađorđe Petrović rođen je u obližnjem selu Viševcu, u zaseoku Krćevac kraj Topole, gde su ga zatekli dani Prvog srpskog ustanka. Između 1811. i 1813. godine Karađorđe je u Topoli podigao utvrđeni grad sa trospratnim kulama, u njemu dva konaka i crkvu, što je bio najveći graditeljski poduhvat u oslobođenoj Srbiji.
Kroz burnu istoriju Karađorđeva Topola tri puta je paljena i razarana. Najpre su je poharali Turci 1804. i 1813., a dolaskom kneza Miloša 1858. godine došlo je do dinastičke smene, tako da Obrenovići vladaju do 1903. godine. U tom periodu je Karađorđev grad zapušten, a posle Topolske bune 1877. potpuno je sravnjen.
Karađorđev grad Amanet roditelja
Topola ponovo dobija na značaju dinastičkom smenom na prestolu 1903. godine kada je na vlast došao Karađorđev unuk, Petar I Karađorđević. Odlučio je da ispuni želju svojih roditelja i podigne veliki hram u kome će biti sahranjeni svi Karađorđevići. Na to ga je dodatno motivisala činjenica da su krajem XIX veka, i još jednom 1911. godine oštećeni grobovi njegovih roditelja u Beču.
Zidanje mauzoleja
Zahtev kralja Petra I Karađorđevića bio je da crkva bude monumentalna, u srpsko- vizantijskom stilu, da ima kripte koje će se prostirati ispod cele građevine i da u nju može da se uđe spolja i iznutra. Nikola Pašić je kritikovao kralja zbog rasipništva, a on mu je uzvraćao da će sve troškove snositi sam. Raspisan je nacionalni konkurs na kome su mogle da učestvuju arhitekte iz zemlje i iz inostranstva.
Čudnovat izbor arhitekata
Iako je na konkursu prvu nagradu osvojio poznati arhitekta Nikola Nestorović, sam kralj Petar I je odlučio da zidanje mauzoleja počne prema nacrti drugoplasiranog arhitekte Vladimira Popovića. Igrom slučaja, on će nestati iz dalje sudbine oplenačkog mauzoleja tako da će pre početka bilo kakvih radova, na osnovu postojećih rešenja, posao biti poveren novom arhitekti Kosti Jov. Jovanoviću.
U trenutku kada mu je poveren ovako obiman posao on je bio student pred diplomiranjem. Njegov savetodavac i pomoćnik bio je arhitekta Milan Antonović koji je projektovao zgradu Društva za ulepšavanje Vračara na Cvetnom trgu u Beogradu.
Petar I postavio temelje
Topola ponovo dobija na značaju dinastičkom smenom na prestolu 1903. godine kada je na vlast došao Karađorđev unuk, Petar I Karađorđević. Odlučio je da ispuni želju svojih roditelja i podigne veliki hram u kome će biti sahranjeni svi Karađorđevići. Na to ga je dodatno motivisala činjenica da su krajem XIX veka, i još jednom 1911. godine oštećeni grobovi njegovih roditelja u Beču.
Zidanje mauzoleja
Zahtev kralja Petra I Karađorđevića bio je da crkva bude monumentalna, u srpsko- vizantijskom stilu, da ima kripte koje će se prostirati ispod cele građevine i da u nju može da se uđe spolja i iznutra. Nikola Pašić je kritikovao kralja zbog rasipništva, a on mu je uzvraćao da će sve troškove snositi sam. Raspisan je nacionalni konkurs na kome su mogle da učestvuju arhitekte iz zemlje i iz inostranstva.
Čudnovat izbor arhitekata
Iako je na konkursu prvu nagradu osvojio poznati arhitekta Nikola Nestorović, sam kralj Petar I je odlučio da zidanje mauzoleja počne prema nacrti drugoplasiranog arhitekte Vladimira Popovića. Igrom slučaja, on će nestati iz dalje sudbine oplenačkog mauzoleja tako da će pre početka bilo kakvih radova, na osnovu postojećih rešenja, posao biti poveren novom arhitekti Kosti Jov. Jovanoviću.
U trenutku kada mu je poveren ovako obiman posao on je bio student pred diplomiranjem. Njegov savetodavac i pomoćnik bio je arhitekta Milan Antonović koji je projektovao zgradu Društva za ulepšavanje Vračara na Cvetnom trgu u Beogradu.
Petar I postavio temelje
Kripta u crkvi-mauzoleju U temelj mauzoleja je uzidan veliki krst na mestu časne trpeze, a sam kralj Petar I je "srebrnom mistrijom prevukao malterom kamen temeljac i srebrnim čekićem učvrstio njegov temelj". Gradnja grobnice Karađorđevića nije prekidana ni kada se temperatura spustila ispod –17 stepeni Celzijusa.
Kralj Petar I je konačno 1911. godine preneo kosti svojih roditelja, kneza Aleksandra i kneginje Perside, i time ispunio želju da njihove grobove poštedi daljeg skrnavljenja. Ali, 1916. godine pred vrata Oplenca su stigli austrougarski vojnici koji su sa zdanja skinuli bakarni krov, odneli zvona a tražeći dvorsku arhivu nisu prezali da otvore grobnicu i kriptu. Grobovi Petrovih roditelja su bili ponovo oskrnavljeni.
Nastavlja kralj Aleksandar
Popravke na Oplencu kralj Petar I je 1919. godine poverio Peri Popoviću, načelniku Ministarstva građevina, ali nije dočekao da vidi završetak radova. Umro je 16. avgusta 1921. godine u svojoj vili na Topčideru i sahranjen je u južnoj apsidi oplenačkog mauzoleja.
Kralj Petar I je konačno 1911. godine preneo kosti svojih roditelja, kneza Aleksandra i kneginje Perside, i time ispunio želju da njihove grobove poštedi daljeg skrnavljenja. Ali, 1916. godine pred vrata Oplenca su stigli austrougarski vojnici koji su sa zdanja skinuli bakarni krov, odneli zvona a tražeći dvorsku arhivu nisu prezali da otvore grobnicu i kriptu. Grobovi Petrovih roditelja su bili ponovo oskrnavljeni.
Nastavlja kralj Aleksandar
Popravke na Oplencu kralj Petar I je 1919. godine poverio Peri Popoviću, načelniku Ministarstva građevina, ali nije dočekao da vidi završetak radova. Umro je 16. avgusta 1921. godine u svojoj vili na Topčideru i sahranjen je u južnoj apsidi oplenačkog mauzoleja.
Petrova kućaKralj Aleksandar je nastavio započeti posao, popravlja sve što je uništeno, stavlja prozore, mermernu oplatu i naručuje kartone za mozaike u mauzoleju kojima su kao predlošci poslužili motivi iz 60 pravoslavnih crkava. U enterijeru dominiraju zeleni tonovi sokla, belina mermera iz Karare i sa Venčaca i tamno plavetnilo mozaika sa koga treperi kolorističko bogatstvo kompozicija. Fasada je urađena u duhu moravičke plastike i prekrivena belim venčačkim mermerom.
Kralj Alesandar je bio zadovoljan što je početkom 1934. godine završio opremanje Oplenca ne sluteći da će 9. oktobra te godine biti ubijen i ubrzo dobiti svoje mesto u porodičnom mauzoleju.
Kralj Alesandar je bio zadovoljan što je početkom 1934. godine završio opremanje Oplenca ne sluteći da će 9. oktobra te godine biti ubijen i ubrzo dobiti svoje mesto u porodičnom mauzoleju.
Oplenac Panteon dva kralja
Gradeći spomenik svojim precima i naslednicima, dvojica kraljeva su podigli panteon kojim su povezali sadašnjost i prošlost. Na jednom od prilaznih puteva Topoli, u selu Božurnja, još uvek stoji obelisk podignut u stilu tradicionalnih nadgrobnih spomenika krajputaša. Na njemu su uklesani stihovi Vaska Pope:
Ljubiš li stopalom zemlju ovu – dođi.
Gaziš li je – vrati se Putniče.
Onaj ko je jednom bio na Oplencu, poželeo je da se opet pokloni senima prošlosti.
Gradeći spomenik svojim precima i naslednicima, dvojica kraljeva su podigli panteon kojim su povezali sadašnjost i prošlost. Na jednom od prilaznih puteva Topoli, u selu Božurnja, još uvek stoji obelisk podignut u stilu tradicionalnih nadgrobnih spomenika krajputaša. Na njemu su uklesani stihovi Vaska Pope:
Ljubiš li stopalom zemlju ovu – dođi.
Gaziš li je – vrati se Putniče.
Onaj ko je jednom bio na Oplencu, poželeo je da se opet pokloni senima prošlosti.
Zorica J. Marković
Stil magazin 33 – 13.08.2007.
Stil magazin 33 – 13.08.2007.
Нема коментара:
Постави коментар