RUDNIK

SRPSKI ALPI

Još od starih Rimljana, preko srpske srednjevekovne vlastele i Turaka, pa sve do savremenog doba, Rudnik je bio mesto obilja zemaljskih darova, koje je svako doživljavao i koristio na svoj način

Odavno je poznato da najveće bogatstvo planine u srcu Šumadije nisu samo olovo, cink, srebro i bakar. Rudnik je "najprovetrenija" gora u Srbiji, a čak devet njenih vrhova "šepuri" visinom od preko hiljadu metara.

Mapa lokacije Rudnika

Putujući i opisujući krajeve po Srbiji u drugoj polovini XIX veka, Milan Đ. Milićević je stigao do podnožja Rudnika, zastao, pogledom obuhvatio njegove visove i prosto se zapitao: "Gospode, kakva li se sva vera nije pela na ovu ponosnu planinu, zarivala se u njenu utrobu i tražila nade od zemaljskog blaga". I zaista, prošlost Rudnika je istorija rudarenja, traženja, stradanja i nadanja.

Vulkansko poreklo

Još od starih Rimljana, preko srpske srednjevekovne vlastele i Turaka, pa sve do savremenog doba, Rudnik je bio mesto obilja zemaljskih darova, koje je svako doživljavao i koristio na svoj način. I danas, kada nasumice krenete nekom od markiranih šumskih staza, čekaju vas tragovi davnih vremena. Zaklonjeni od pogleda prolaznika, zarasli u šiblje i bez ikakve oznake, prosto vas mame da mašti pustite na volju i zamislite nekadašnje ljude, njihove muke, radosti i snove.

Obronci Rudnika

O burnoj prošlosti Rudnika svedoče brojni tragovi nekadašnjih građevina, za koje je teško utvrditi kome su i čemu služile. Obeležja i putokaza nema, a često ni sami Rudničani ne znaju mnogo o onome što vas može zanimati. Na Ostrvici, obližnjem visu vulkanskog porekla, i danas se mogu videti temelji nekadašnjeg srednjevekovnog grada, koji se spominje u zapisima iz vremena kralja Milutina. Rudničani je nazivaju i Despotova tvrđava, po despotu Đurđu Brankoviću, a u njoj je, prema predanju, tragično okončala i njegova žena – u narodu poznata kao prokleta Jerina.

Ostrvica

Za razliku od Ostrvice, u polusrušenom hramu poznatom pod imenom Misa zna se mnogo manje. Nalazi se u jednoj od brojnih jaruga u koju samo pukim slučajem možete "zabasati". Po jednima, reč je o hramu nekadašnjih Sasa, izumrlog naroda vičnog rudarstvu. Drugi, pak, misle da je reč o katoličkoj katedrali Dubrovčana, a treći veruju da je reč o oštećenoj turskoj džamiji. Šta god da je u pitanju, pouzdano se može zaključiti da je u blizini sadašnje ruševine nekada bujao život, sa svim obeležjima nekadašnjih srednjevekovnih naseobina.

Život je "bujao" i trista metara dalje, ali tri veka kasnije. Na prostranoj livadi u blizini Mise se nalaze i ostaci dve nekadašnje kule. Samo se upućeni danas mogu setiti nekadašnjeg ozloglašenog turskog gospodara Sali-age – Rudničkog bika, inače brata beogradskog dahije Kučuk Alije. Poznavaoci znaju, a maštoviti se dovijaju da zamisle nekadašnji grad-tvrđavu u kojem su se nalazili agin konak, zgrade za smeštaj i život posade i brojnih turskih porodica.

Varošica Rudnik na Rudniku

Odmor bez zabave

Ovakvih is ličnih zapisa u vremenu o Rudniku ima na pretek. Potiču iz različitih istorijskih perioda, pripadali su različitim narodima, ali im je nešto zajedničko: potpuna nebriga društva da se očuvaju, odnosno obeleže i novim pokolenjima omogući da na jedan autentičan način upoznaju istoriju ovog kraja.

Možda bi priča o Rudniku i njegovim meštanima mogla da krene i od vremena sadašnjeg. Odavno ovde tvrde da blago planine u srcu Šumadije nisu samo olovo i cink, srebro i bakar. Brojni strani putopisci, koji su ovuda prolazili tokom minulih vekova, isticali su da je vazduh na Rudniku delotvorniji od onoga u švajcarskim Alpima. To su potvrdila i kasnija istraživanja, koja su pokazala da je ovdašnja klima idealna za opšte jačanje organizma, podizanje imuniteta, otklanjanje tegoba plućnih bolesnika i drugih nevoljnika. Osim toga, brojni proplanci i staze, četinari i bukovi šumarci, i vidici sa kojih pogled dopire daleko ka horizontu, prijaju i zdravima, posebno onima željnim zabave, odmora i rekreacije.

Prizor sa planine Rudnik

Na Rudniku se zaista možete prijatno odmoriti, ali se teško možete zabaviti. Osim Dečjeg odmarališta, nekoliko predratnih vila i nekoliko seoskih kafana, malo se šta, barem na prvi pogled, može videti. Boravak se tokom leta najčešće svodi na duge šetnje kroz šumu, a zimi na sankanje, grudvanje i sedenje pored ugrejane peći. I mada se i država i lokalna zajednica stalno zalažu za to da ova privredna grana u bliskoj budućnosti postane važan izvor prihoda, za šta kažu da postoje realni uslovi (blizina urbanih sredina, dobre saobraćajnice, postojeća infrastruktura i druge pogodnosti), od početnih ideja se nije odmaklo.

Dečje odmaralište

Da bi se realizovale brojne strategije i planovi u turizmu, po svemu sudeći, proći će još puno vremena, ali da ne bude baš sve "mrtvo slovo na papiru", zasad se najviše trude sami meštani. Možda je najbolji primer hotel "Neda", koji je pre nekoliko godina otvoren, mogao da primi svega desetak gostiju. Sada je to moderan hotel sa 230 mesta, tri zvezdice i brojnim sadržajima potrebnim da bi se one zaslužile. Ovde su se potrudili da gostima omoguće što bolje uslove za odmor, koje obilato koriste i drugi posetioci Rudnika. Tako se, na primer, osim prijatnog restorana, domaće kuhinje i udobnih soba, gostima nudi i teretana, diskoteka, raznovrsni saloni i drugi zabavni sadržaji.

Hotel "Neda"

Na padini iznad hotela je izgrađena i mala ski-staza sa malom uspinjačom koju tokom zime koriste svi posetioci Rudnika, započeta je izgradnja bazena, a nedavno je otvoren i mali velnes centar sa đakuzijem, saunom i solarijumom. Ostvarenje drugih, znatno ambicioznijih planova, zavisiće prvenstveno od potrebnih sredstava, a ovde se nadaju da se neće sve završiti na polaganju kamena temeljaca, kao što je bilo nedavno kada je pompezno najavljena izgradnja velike žičare.

Vlada Arsić
Press magazin 43 – 19.08.2007.