Legenda kaže da su se posle boja na Kosovu meštani ovog sela razbežali na sve strane u strahu od Turaka i da je u njemu ostala samo očajna majka Miloša Obilića
Kad se od Donjeg Milanovca krene na jug ka Boru, put vodi do mesta Topolnik. Predanje kaže da je baš kraj njega knez Lazar, vraćajući se iz lova po Deli Jovanu, ugledao nekog junaka kako spava pod drvetom. Od siline njegovog disanja treperilo je lišće na okolnim topolama pa je to mesto nazvano Topolnik. Junak o kojem je bila reč bio je Miloš Obilić.
Mapa lokacije CrnajkeDesetak kilometara južnije, pored magistralnog puta Negotin-Majdanpek nalaze se ostaci utvrđenja koji su podigli još Rimljani, ali ga meštani nazivaju Miloševa kula. Od te kule se lokalnim putem može ka Boru između obronaka Deli Jovana, Velikog krša i Stola, a okolinom dominiraju njegov i Veliki goli vrh na Deli Jovanu. Kad se u tom kraju bračni par zauvek rastane, onda meštani kažu da će se sastati kada se spoje Gol i Stol.
Neka ti je oprošteno!
Na tri kilometra od Miloševe kule se nalazi Crnajka. Priča se da su posle boja na Kosovu meštani pobegli iz njega, a da je kroz pusto selo, bez cilja, tumarala Miloševa očajna i crna majka. Takvu su je, pripoveda dalje predanje, zatekli Turci pa se, navodno, od tog doba selo naziva Crnajka.
Neka ti je oprošteno!
Na tri kilometra od Miloševe kule se nalazi Crnajka. Priča se da su posle boja na Kosovu meštani pobegli iz njega, a da je kroz pusto selo, bez cilja, tumarala Miloševa očajna i crna majka. Takvu su je, pripoveda dalje predanje, zatekli Turci pa se, navodno, od tog doba selo naziva Crnajka.
Manastir Tuman Da bismo zaokružili priču o Milošu Obiliću, treba pomenuti i manastir Tuman, koji se nalazi na putu koji preko Majdanpeka vodi ka Golupcu. Manastir je, opet po predanju, podigao Miloš kao uspomenu na isposnika Zosima Sinajita koga je u lovu slučajno ranio strelom. Zet kneza Lazara je na leđima poneo svetitelja na svoj dvor, ali je ovaj, osetivši da mi se bliži kraj, zatražio da ga pusti na zemlju i reče: "Neka ti je oprošteno, zlo mi ne učini namerno. Tu me mani."
Rudna glava Rudarstvo je u zaleđu Đerdapske klisure bilo razvijeno još u trećem milenijumu pre nove ere. Najpoznatiji i najstariji rudnik u evropskim razmerama, Rudna glava, udaljen je od Crnajke nepunih deset kilometara. Lokalitet Pjatra kosti potvrđuje postojanje rudarskog naselja i u samoj Crnajki, a pomenuto rimsko utvrđenje je najbolji dokaz koliko je rudarska aktivnost bila živa i značajna.
Tokom kratkog boravka u Crnajki meštani su mi pokazali ostatke još nekoliko starih gradova. Rudarska aktivnost se nastavila i tokom turske vladavine, mada je stanovništvo masovno napuštalo rudnike zbog neljudskih uslova rada. Priča se da su se rudari masovno trovali jer su koristili olovni pribor za jelo, pa su jednog dana odlučili da prestanu da rade u njemu, a onda se preselili na današnju lokaciju Crnajke i okrenuli se poljoprivredi.
Crnajka je ponovo zavijena u crno tokom Drugog svetskog rata kad su Nemci streljali 39 meštana i zapalili selo. Preživeli su se razbežali po visovima Deli Jovana i Velikog krša sa kojih se više nikad nisu vratili. Pored puta se danas nalazi obnovljena crkva, dom kulture, škola sa predškolskim zabavištem, tri kafane, dve prodavnice i sve veći broj kuća. Stanovnici su uglavnom Vlasi i ima ih oko 1.300. Pretežno se bave rudarstvom u obližnjem Majdanpeku, ali obrađuju i zemlju i kažu da su im stada sve brojnija.
Tokom kratkog boravka u Crnajki meštani su mi pokazali ostatke još nekoliko starih gradova. Rudarska aktivnost se nastavila i tokom turske vladavine, mada je stanovništvo masovno napuštalo rudnike zbog neljudskih uslova rada. Priča se da su se rudari masovno trovali jer su koristili olovni pribor za jelo, pa su jednog dana odlučili da prestanu da rade u njemu, a onda se preselili na današnju lokaciju Crnajke i okrenuli se poljoprivredi.
Crnajka je ponovo zavijena u crno tokom Drugog svetskog rata kad su Nemci streljali 39 meštana i zapalili selo. Preživeli su se razbežali po visovima Deli Jovana i Velikog krša sa kojih se više nikad nisu vratili. Pored puta se danas nalazi obnovljena crkva, dom kulture, škola sa predškolskim zabavištem, tri kafane, dve prodavnice i sve veći broj kuća. Stanovnici su uglavnom Vlasi i ima ih oko 1.300. Pretežno se bave rudarstvom u obližnjem Majdanpeku, ali obrađuju i zemlju i kažu da su im stada sve brojnija.
Pogled sa Rudne glave Značajna stavka u prihodu meštana je zarada od ćumura. Smatra se da u tri okolna seka ima oko dve stotine ćumuraša, a bukov i cerov ćumur iz ovih krajeva je visoko cenjen u Nemačkoj i Švajcarskoj.
Brze i zlatonosne
U naselju ima dosta mladih pa imaju i aktivno folklorno društvo koje je okosnica i mnogih drugih aktivnosti. Već sedam godina se u naselju održavaju Uskršnji dani folklora, manifestacija koja je uvršćena u kalendar priredbi Turističke organizacije Srbije i koja beleži sve veći broj učesnika i posetilaca.
Obzirom na to da se Crnajka nalazi na obodu Nacionalnog parka Đerdap, svoju budućnost sve više vidi u turizmu. Dobro je povezana autobuskim saobraćajem sa Donjim Milanovcem, Majdanpekom i Borom. U Rudnoj glavi se nalazi muzej rudarstva, a malo dalje ka Majdanpeku, preko reke Prerast, natkrilio se najveći i najlepši prirodni kameni most Valja Prerast. U susednoj dolini iz stena Malog krša izbija Beli izvorak koji pravi nekoliko predivnih kaskada pre nego što nestane u Šaškoj reci. Na zaravnjenoj ploči borskog Stola se nalazi izletište gde se okupljaju stanovnici ovog rudarskog kraja na uranak svakog drugog maja. Reke ovog kraja su brze i kratkog toka i pre svega zlatonosne. Pa ako vas ne fasciniraju lepi krajolici možete da uzmete ispitak i okušate sreću sa zlatom.
Brze i zlatonosne
U naselju ima dosta mladih pa imaju i aktivno folklorno društvo koje je okosnica i mnogih drugih aktivnosti. Već sedam godina se u naselju održavaju Uskršnji dani folklora, manifestacija koja je uvršćena u kalendar priredbi Turističke organizacije Srbije i koja beleži sve veći broj učesnika i posetilaca.
Obzirom na to da se Crnajka nalazi na obodu Nacionalnog parka Đerdap, svoju budućnost sve više vidi u turizmu. Dobro je povezana autobuskim saobraćajem sa Donjim Milanovcem, Majdanpekom i Borom. U Rudnoj glavi se nalazi muzej rudarstva, a malo dalje ka Majdanpeku, preko reke Prerast, natkrilio se najveći i najlepši prirodni kameni most Valja Prerast. U susednoj dolini iz stena Malog krša izbija Beli izvorak koji pravi nekoliko predivnih kaskada pre nego što nestane u Šaškoj reci. Na zaravnjenoj ploči borskog Stola se nalazi izletište gde se okupljaju stanovnici ovog rudarskog kraja na uranak svakog drugog maja. Reke ovog kraja su brze i kratkog toka i pre svega zlatonosne. Pa ako vas ne fasciniraju lepi krajolici možete da uzmete ispitak i okušate sreću sa zlatom.
Najveći i najlepši prirodni kameni most Valja Prerast U pravcu Negotina je reka Vratna sa istoimenim manastirom, lovištem i tri čudesne kapije. Donji Milanovac je udaljen nepunih dvadesetak kilometara, tako da je gostima dostupan lokalitet Lepenski vir, vožnja brodom do Kazana, Tekije, Golupca…
U Crnajki domaćinstvo Ankice Jonović već prihvata turiste, a izvesno je da će još nekoliko kuća biti spremno do početka letnje sezone. Sobe su udobne, sa kupatilom, a na trpezu se serviraju stara jela poput vlaškog kačamaka, balmuša, borondea, čorbe od krompira… Kuhinja ovog kraja je poznata po jelima kojima ukus daje zeljasti začin lošćanj. Po cenovniku Turističke organizacije Majdanpek pun pansion u Crnajki iznosi 1.200 dinara, ali za detalje je najbolje upitati na telefon broj 063 7856568.
Šareni putokaz do kuće
Rimsko nasleđe je prisutno u običajima ovog kraja. Ljudi i danas u šumi sreću muma paduri, odnosno šumsku majku koja ne liči na gorsku vilu nego na plast sena. Posebno je izražen kult mrtvih. Smatra se da duše umrlih borave još neko vreme u okolini sela. Zato rođaci postavljaju brvna preko mnogobrojnih potočića i označavaju ih šarenim trakama da duše umrlih lakše nađu put do kuće.
U Crnajki domaćinstvo Ankice Jonović već prihvata turiste, a izvesno je da će još nekoliko kuća biti spremno do početka letnje sezone. Sobe su udobne, sa kupatilom, a na trpezu se serviraju stara jela poput vlaškog kačamaka, balmuša, borondea, čorbe od krompira… Kuhinja ovog kraja je poznata po jelima kojima ukus daje zeljasti začin lošćanj. Po cenovniku Turističke organizacije Majdanpek pun pansion u Crnajki iznosi 1.200 dinara, ali za detalje je najbolje upitati na telefon broj 063 7856568.
Šareni putokaz do kuće
Rimsko nasleđe je prisutno u običajima ovog kraja. Ljudi i danas u šumi sreću muma paduri, odnosno šumsku majku koja ne liči na gorsku vilu nego na plast sena. Posebno je izražen kult mrtvih. Smatra se da duše umrlih borave još neko vreme u okolini sela. Zato rođaci postavljaju brvna preko mnogobrojnih potočića i označavaju ih šarenim trakama da duše umrlih lakše nađu put do kuće.
Pogled na Deli Jovan Zanimljiv je ritual otvaranja rajskih vrata duša,a umrlih sa kojima povremeno komuniciraju rusalje kad padnu u trans. Ako se pojave neke mračne sile onda ih privegom isteruju iz sela. Na dan Uskrsa je preminula neka žena iz sela pa sam imao priliku da vidim kako Vlasi prate svoje mrtve. Pogrebnu kolonu je predvodio čovek sa velikom granom procvetale šljive koja je bila okićena poklonima koje domaćin daruje ljudima koji mu pomažu. Grana se na grobu zabada u krst, ali se smatra da je loše ako se dogodi da pusti koren jer to znači da će se smrt ponoviti u istoj kući…
Dragan Bosnić
Politika MAGAZIN 506 – 10.06.2007.
Politika MAGAZIN 506 – 10.06.2007.
Нема коментара:
Постави коментар