ZLATIBOR

SRCE SRBIJE

Zlatibor je popularna turistička destinacija zahvaljujući izuzetnoj lepoti i prijatnoj klimi. Jedinstvenim ga čine blago podneblje, prostrani proplanci, bujni pašnjaci ispresecani planinskim potocima i prošarani borovima po kojima je ova planina i dobila ime

Zlatibor je od Beograda udaljen 230 kilometara, a od Novog Sada i Primorja 300 kilometara. Livade i visovi, proplanci i suvati, bezdani i useci, prostiru se na 1.000 kvadratnih kilometara. Iznad tog brdovitog prostora, od Tare i Šargana pa sve do granice sa Bosnom, susreću se kontinentalna i mediteranska klima koje čitavom podneblju daju jedinstvenu klimatsku osobenost.

Mapa lokacije Zlatibora

Sa više od 200 sunčanih dana godišnje Zlatibor ima izuzetnu mikroklimu. Ruža vetrova se rascvetava iznad te planine zbog čega je ona poznata i kao mesto za lečenje bronhijalne astme i drugih alergijskih oboljenja. Leta na toj planini su topla, a zime blage, kiše padaju relativno retko dok se sneg zadržava na proplancima od oktobra do maja. Retko kad se javlja magla jer ne postoje veće kotline u kojima bi se ona dugo zadržala.

Ova planinska lepotica je zbog svojih klimatskih pogodnosti još u XVII veku privlačila dokone i bogate ljude. Ipak, temelji turizmu na ovoj planini postavljeni su na Preobraženje, 19. avgusta 1893. godine, kada je kralj Srbije Aleksandar Obrenović napravi piknik na livadi pored izvora Kulaševac, što je bilo dovoljno da kasnije tu počnu da se grade letnjikovci i vile. Tako je Zlatibor postao destinacija za uživanje, oporavak i rekreaciju turista kojima su u početku najinteresantnije bile Kraljeve vode, ali su se ubrzo pročuli i drugi zlatiborski visovi – Palisad, Ribnica, Oko…

Panorama Zlatibora

Onda je 1908. godine na Zlatibor stigao još jedan kralj Srbije, Petar Prvi Karađorđević posle čijeg boravka su počeli da se zidaju prvi veliki objekti na ovoj planini.

Jedinstvena flora i fauna

Na livadama Zlatibora ima 120 vrsta trava

Zbog povoljne klime Zlatibor ima i veoma bujnu vegetaciju, a najbrojnije su livade na kojima raste 120 vrsta najraznovrsnijih trava. U podnožju i na manjim nadmorskim visinama nalaze se listopadne šume sa stablima bukve, hrasta, breza, lipa, jasena, dok na visini iznad 600 metara dominiraju četinari – beli i crni bor, jela.

Posebnost tom kraju daju orlovi krstaši i beloglavi supovi koji se jedino ovde mogu videti kako slobodno lete jer su skoro istrebljeni u drugim krajevima. Na ovoj planini rastu i retke vrste poput Pančićeve omorike, narcisa i lekovitog bilja. U skrovitom zlatiborskom gustišu još ponegde žive medvedi, a brojni su i vukovi zbog čega ih meštani već tradicionalno love zimi. Nije retkost i da se u blizini naseljenih mesta vide divlje svinje, jazavci, lisice, zečevi, kune, prepelice, jarebice, veverice…

Kristalno čista voda

Zlatiborsko jezero

Na Zlatiboru vode ima u izobilju, a Veliki Rzav je najčistiji vodotok Srbije. Izvire ispod Male Čigote i uliva se u Moravicu, usput snabdevajući Arilje i Gornji Milanovac pijaćom vodom. Zlatiborske vode su izuzetno čiste i veoma bogate ribom – pastrmkama, mladicama, klenovima, krkušama…

Na južnom obodu Zlatibora je Uvac u koji se ulivaju brojne pritoke praveći kanjone. Zlatibor ima i svoje izvore prirodne mineralne vode od kojih je najpoznatiji onaj kod sela Rožanstva, u banji Vapa, koji su Zlatiborci odvajkada posećivali tražeći lek za kožna i oboljenja očiju.

Na Zlatiboru danas postoje i dva veštačka jezera, od kojih je jedno napravljeno od potoka Obudovica u samom centru turističkog kompleksa, dok se drugo nalazi između Ribnice i Vodica, blizu Crnog Rzava.

Istorija i atrakcije

Muzej pod otvorenim nebom "Staro selo" Sirogojno

Prema najstarijim arheološkim nalazima, prvi stanovnici koji su nastanili Zlatibor bili su Iliri. Zatim su došli Rimljani da bi se na kraju naselili Sloveni. U srednjem veku zlatiborski kraj je menjao mnoge gospodare – od srpskih velikana i bosanskih velmoža, srpskih kneževa i bosanskih kraljeva, do Turaka koji su vladali pet vekova.

U neposrednoj blizini Zlatibora danas se nalaze brojni kulturno-istorijski i etnološki spomenici i atrakcije. Jedna od njih je muzej pod otvorenim nebom "Staro selo" Sirogojno koje predstavlja autentično naselje iz XIX veka. Na 5.000 hektara smešteno je 47 objekata i 2.000 eksponata koji čuvaju duhovno nasleđe srpskog sela planinske oblasti. Za turiste je napravljen apartmanski smeštaj u kućama brvnarama kao i prodavnica suvenira sa krčmom.

Stara parna lokomotiva "šarganske osmice"

Svakako jedna od najlepših železničkih trasa na svetu i prava atrakcija ovog kraja jeste "šarganska osmica". Stara parna lokomotiva danas se probija preko Mokre gore kroz stenovite tesnace i useke, prugom koja pravi neobičnu putanju u obliku broja 8 po čemu je i dobila ime. Nezaboravna je vožnja starim "ćirom", umivanje na lekovitom izvoru Bele vode i Odlazak u Drvengrad, Kusturičinog etnosela.

Oaza mira

Ovu planinu preseca magistralni put koji vodi od Beograda do Jadrana, ali i direktne autobuske linije koje su uspostavljene sa Novim Sadom, Beogradom, Nišom i Jagodinom. Delom kroz zlatiborski masiv prolazi i pruga Beograd-Bar tako da se i vozom može doći do ove planine.

Poslednjih godina Zlatibor je svoju turističku ponudu upotpunio brojnim i raznovrsnim sadržajima. Izgrađen je veliki broj sportskih terena, napravljeni su otvoreni i zatvoreni bazen, ski-lif-tovi i skijaške staze. Podignut je i novi tržni centar, napravljena pijaca, autobusko stajalište, otvoren veliki broj novih hotela, odmarališta i apartmana čime su ispoštovani zahtevi i najprobirljivijih turista koji u sve većem broju dolaze na ovu planinu.

Zorica J. Marković
Stil magazin 30 – 23.07.2007.