PANAMA

SVETSKO ČUDO NA DVA OKEANA

Panama je jedino mesto na svetu gde se može posmatrati izlazak sunca iznad Pacifika, a zalazak na Atlantiku

Posetu Panami planirala sam u nekoliko navrata, ali uvek bi me nešto sprečilo da odem. Kada sam već izgubila nadu, osvanuo je dan kada sam iz Majamija krenula put Panama Sitija.

U hotel "Grenada" stigli smo u ponoć, a ljubazni domaćini pripremili su nam večeru kraj bazena. Doduše, zaboravili su da upale svetla, pa smo uz minimalno osvetljenje koje je dopiralo iz hotelskih soba prebirali po tanjirima, pokušavajući da utolimo glad. U međuvremenu su pristigle sveće, pa se tako jedan običan hotelski obrok pretvorio u romantičnu večeru pod svećama.

Mapa i lokacija Paname

Sutradan nas je na razgledanje prestonice Paname poveo vodič Klaus, Nemac, mladi avanturista koji je sam na malom katamaranu preplovio Atlantik. Na tom katamaranu živi već 10 godina.

U hladovini kuruta

Panama Siti je moderan grad, centar međunarosdnih bankarskih i ofšor poslova, trgovine i transporta. Pored mnogih škola, u gradu se nalazi i nekoliko univerziteta, poznate novinske kuće i osam do deset najviših oblakodera u čitavoj Latinskoj Americi, a u toku je izgradnja najvišeg ("Faros de Panama"), koji će biti visok bar 380 metara. Pored savremene arhitekture sačuvani su i delovi starog grada koji su, kao svetska baština, pod zaštitom UNESCO-a.

Panama Siti

Grad se proteže 10 kilometara uz pacifičku obalu, na zapadu se graniči sa Panamskim kanalom i odiše kosmopolitskim duhom. U njemu živi oko 700.000 stanovnika, a sa okolinom i do 1,2 miliona.

Panama Siti je 1519. godine osnovan na mestu jednog indijanskog ribarskog sela. Ubrzo je utvrđenje koje je podigao španski guverner Pedrarijas postalo administrativni, crkveni i trgovački centar i raskršće trgovačkih puteva, kojima se prenosilo zlato i druga vredna roba. Radi toga je tokom vekova Panama Siti bio cilj mnogih napada i pljački. Tako ga je 1671. godine poharao i opljačkao engleski pirat Henri Morgan i na kraju ga sravnio sa zemljom. Ono malo što je posle njega ostalo nestalo je u velikom požaru.

U XVII veku Panama Vijeha je sravnjena sa zemljom

Panama Vijeha (stara Panama) nekada davno je slovio za najbogatiji grad obe Amerike, što se po onome što je preostalo ne bi reklo. Najočuvaniji među ruševinama je zvonik katedrale, sa čijeg vrha se pruža jedinstven pogled na novi i stari deo grada i odakle sam zamišljala kako je stara Panama nekada izgledala. Danas samo tužni ostaci svedoče o nekadašnjoj slavi.

Pošto je sunce upeklo, sišla sam da nađem spas u hladu kurutu drveća, koje ima plod sličan rogaču, u obliku lepeze, sa semenjem koje unutra zvecka.

Panama Siti, kolonijalni deo grada

Avenijom Balboa, koja se proteže duž obale Pacifika, odnosno plažom Independencija, krenula sam prema Kasko Vijeho, kolonijalnom delu grada, građenom pod uticajem francuskog, italijanskog i španskog stila. Divili smo se katedrali, građenoj punih 108 godina, Narodnom pozorištu, predsedničkoj palati, trgu nezavisnosti, Francuskom trgu (na kojem se nalazi i francuska ambasada), stambenim zgradama sa divnim balkonima punim raznobojnog cveća.

Panama Siti, katedrala

Popevši se na gornji plato trga, primetila sam da je more netragom nestalo – videlo se samo smeđe kamenje, morska trava i mulj, po kome su hodali ljudi pognute glave sa kantama u rukama. Klaus mi je objasnio da je oseka "ukrala" more. Na Pacifiku je velika razlika između oseke i plime, čak do 7 metara, a u vreme kad se more povuče ljudi po mulju i kamenju skupljaju puževe i školjke.

Na putu ka Nacionalnom pozorištu pažnju su mi privukle takozvane mole, izrađene od nekoliko slojeva raznobojnih tkanina, koje se izrezuju, a kada se dobiju željeni motivi i šare, ušivaju se. Mole se prave kao odeća, ili kao ukrasni tepisi, slike, navlake za jastuke, torbice, prekrivači... Veoma su živopisne i karakteristične za Panamu, a prave ih muškarci iz indijanskog plemena Kuna. Vrednost mola ogleda se u bro-ju slojeva tkanina, pa što je više slojeva, to je mola skuplja.

Red pred kanalom

Sa brda Ankon bacila sam pogled na Panamski kanal. U daljini se video Puente de las Amerikas, vitki most iznad njega.

Panama Siti, most "Puente de las Amerikas"

Građen je od 1959. do 1962. godine i preko 40 godina bio je jedina kopnena veza između Severne i Južne Amerike, sve dok 2005. nije pušten u saobraćaj novi mos "Puente del centenario".

Panama Siti, most "Puente del centenario"

U zalivu je bio ukotvljen veliki broj brodova koji su čekali red za ulazak u kanal. To čekanje ponekad može da potraje i dva dana. Sa Ankona smo sišli do ostrva Miraflores, gde se nalazi brana, a zatim prošli kroz Amador, mesto na kojem se spajaju tri ostrva i gde se nalazi ulaz u kanal. Amador nosi ime po prvom predsedniku Paname, a na ovom mestu se nekada nalazilo američko utvrđenje, koje je sada napušteno.

Zadivljena svetskim građevinskim čudom, stajala sam na terasi upravne zgrade da bih što bolje pratila prolaz brodova kroz prevodnice. Ogromne grdosije ulazile su u uzani prostor i bezmalo bokom dodirivale betonske zidove. Kakva preciznost! Vratnice su se zatim zatvarale, a ustave su se uz gromoglasno hučanje punile vodom.

Panamski kanal povezuje Atlantski okean sa Pacifikom i time štedi dug i skup put oko južnoameričkog kontinenta. Kanal je prokopan na najužem delu Srednje Amerike, a gradnju je polovinom XIX veka započeo francuski graditelj Ferdinand Leseps, Nedostatak novca i bolesti sprečili su ga da završi gradnju, pa su to učinili Amerikanci. Prvi brod prošao je kanalom 15. avgusta 1914. godine. Tokom izgradnje stradalo je oko 27.000 ljudi, tako da su finansijski troškovi u odnosu na ljudske žrtve ovog poduhvata zanemarljivi.

Panamski kanal

Panamski kanal proteže se u pravcu severoistoka ka jugozapadu, dug je oko 75 kilometara i poseduje tri kompleta ustava u oba pravca. Ustave služe kao liftovi koji dižu brod na 26 metara do nivoa veštačkog jezera Gatun, jednog od najvećih na svetu, i onda ga spuštaju na nivo mora.

Iako u prolazu kroz kanal brodovi upotrebljavaju sopstveni pogon, kada uđu u ustavu, dočekuju ih električne lokomotive koje ih sajlama vuku po posebnoj pruzi.

Zanimljivo je da je ovaj kanal jedini na svetu u kome kapetan broda predaje svu vlast lokalnom pilotu! Prolaz kroz njega plaća se prema težini plovila, pa je najjeftinije prošao plivač koji je preplivavao kanal i platio 39 centi, a najskuplje je prošao brod koji je platio 287.000 dolara, pošto je nosio neki veoma opasan i težak tovar!

Panamski kanal

Kroz kanal dnevno prođe oko 40 brodova, što je premalo za savremenu globalizovanu trgovinu. Sa planiranim novim branama moći će da se propušta dvostruko više brodova, pa se predviđa da bi proširenjem kapaciteta kanala Panama trebalo da postane još bogatija. Prošle godine u državni budžet slilo se 480 miliona evra prihoda od prometa na kanalu, što iznosi 40 odsto od ukupnog državnog budžeta!

U kazinu sa Sašom

Posle napornog, ali doživljajima punog dana, vraćam se u hotel. Telo i duša tražili su predah, ali na recepciji me je čekala poruka mog kolege Aleksandra Adamovića koji sticajem okolnosti živi u neposrednoj blizini našeg hotela i najavljuje da dolazi po mene za sat vremena.

Saša, nekadašnji prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, u Panami živi već 14 godina, tu je nastavio igračku karijeru, a sada se bavi pedagoškim radom, ima svoj baletski studio i prodavnicu baletske opreme.

Pored toga bavi se brzim automobilima i te noći me je sa četiri, od devet koliko ih poseduje, brzinom svetlosti vozio kroz grad. Kada smo se posle lude vožnje "prizemljili", krenuli smo u noćni život Panama Sitija. Iako grad nije potpuno bezbedan za neke velike šetnje, Saša me je ubedio da ne treba da brinem kad sam sa njim.

Usledili su obilasci kockarnica, barova i ulica u kojima se okupljaju "noćne ptice" i prodavačice ljubavi. Od Saše sam čula da u gradu poslom boravi Mel Gibson i da noću svraća u kazino "Veneto". Eto razloga da odemo tamo, da ga možda sretnemo. "Veneto" je velika kockarnica u kojoj sve blešti, trešti muzika, pije se pivo iz velikih menzura u koje može da stane i po nekoliko litara. One stoje na stolovima i imaju slavinu.

Od Mela Gibsona ni trga mi glasa. Mora da smo se mimoišli. Neostvareni susret prežalila sam čim sam na jednom automatu na "tri višnje" osvojila lepu sumu novca!

Unutrašnjost restorana "Gurmet"

Kada mi se od svega zavrtelo u glavi, svratili smo u restoran "Gurmet", koji drže izvesni Burići sa Karaburme. Eto opet potvrde da naših ima ima svuda. Lepo su nas ugostili brusketima, ukusnim salatama i sveže ceđenim sokovima. Posle lakog mezetluka krenula sam sa Sašom u još jednu ludu noćnu vožnju gradom. Sa ponosom mi je pokazao i svoj baletski studio, garažu i prodavnicu baletske opreme i na kraju me odvezao do marine u kojoj su se njihale jahte i jedrenjaci panamskih i belosvetskih bogataša.

Ovde je običaj da se plovila posmatraju iz obližnje poslastičarnice u kojoj se služi najbolji sladoled u Panami. Preko ogromne porcije, u kojoj jedna kugla vredi koliko tri naše, posmatrala sam morske lepotane. Na jednoj jahti je u toku je bila zabava, a konobari su svetu koji se okupio na rivi služili šampanjac.Ne razmišljajući mnogo kako će se složiti sladoled i šampanjac, pridružili smo se razdraganom društvu i počastili se zlaćanim penušavcem za rastanak.

Sonja Lapatanov
Politika MAGAZIN 595 – 22.02.2009.