Ne zna se da li je lepša noć punog meseca nad Ohridom, ili jutro okupano suncem. I onda pomislite da ste možda ipak čuli i videli ohridske devojke kako izranjaju iz legende i igraju po površini jezera
U noći punog meseca mirna voda Ohridskog jezera pretvara se u bleštavu pozornicu. Tada ohridske devojke, iz legendi i bajki u kojima žive, izlaze na površinu jezera i igraju na vrhovima prstiju po mreži paučine satkane od srebrnih kapi ostalih iza zaspalih talasa. Vidite ih samo ako zatvorite oči. Čujete ih samo ako zapušite uši.
U noći punog meseca mirna voda Ohridskog jezera pretvara se u bleštavu pozornicu. Tada ohridske devojke, iz legendi i bajki u kojima žive, izlaze na površinu jezera i igraju na vrhovima prstiju po mreži paučine satkane od srebrnih kapi ostalih iza zaspalih talasa. Vidite ih samo ako zatvorite oči. Čujete ih samo ako zapušite uši.
Mapa lokacije OhridaU noći punog meseca Ohrid vam daruje najveće savršenstvo lepote, spokoja i duhovnosti čuvane u tačno 365 crkava, bogomolja, svetih mesta, manastira... sazidanih za svaki dan u godini, za večnost. I tako, otkako postoji, od prvog svog imena kada se zvao Lihnidas, što prevedeno sa grčkog jezika znači Grad svetlosti, u IV veku p.n.e, ili još dalje kada pokušate da zamislite svet pre četiri miliona godina kada su nastala najstarija jezera na svetu Bajkalsko, Tanganjika i Ohrid... do danas.
Grad, ljudi i voda čuvaju u sebi ono najlepše, najplemenitije i najvrednije, a svakom posetiocu nesebično daruju mrvicu tog blaga. Ako ste dovoljno mudri, kad se vratite u svoj prostor, negovaćete je dok ne poraste. Ako niste, nećete ni primetiti šta ste dobili, pa nećete znati ni šta ste izrubili.
Grad, ljudi i voda čuvaju u sebi ono najlepše, najplemenitije i najvrednije, a svakom posetiocu nesebično daruju mrvicu tog blaga. Ako ste dovoljno mudri, kad se vratite u svoj prostor, negovaćete je dok ne poraste. Ako niste, nećete ni primetiti šta ste dobili, pa nećete znati ni šta ste izrubili.
Ohrid Danas u Ohridu živi oko 50.000 stanovnika. Grad se širi, neumitno, pokušavajući da sačuva ono što ne sme da izgubi. Pomaže mu u tome činjenica da je gotovo tri decenije pod zaštitom UNESCO-a kao svetska kulturna baština, ali sve je teže sačuvati uglačanu staru kaldrmu i patinom pokrivene krovove od asfalta i modernog crepa. Kao što je sve teže pronaći nekada brojne prodavnice ohridskog bisera i nakita urađenog filigranskom majstorijom precizne ruke iskusnog zlatara. Umesto toga, i na ulicama starog grada sve je više neuglednih tezgi zatrpanih jeftinom kineskom i turskom robom. A ipak, gde god da pogledate, na koju god stranu da se okrenete, vi osećate one što je ovaj grad bio i ono što jeste i danas, energiju taloženu i dograđivanu vekovima. Biće vam sasvim prirodno da stara Ohriđanka, čuvši jezik pomalo različit od svog, upita "odakle ste", kaže "dobro došli" i doda "sto jednu godinu živeli još". U kom još gradu na svetu vam je iko ikad, tako nepoznat, rekao nešto tako lepo, tako toplo, tako iskreno?
Na obali Ohridskog jezera Dragulj makedonske krune
Kažu da se boja Ohridskog jezera u toku jednog dana menja neprekidno, prateći trag sunca na nebeskom svodu, njegovu igru sa oblacima, vrhovima okolnih planina, vetrom, pticama, drvećem, ribama, ljudima, izvorima...
Galičica, Mokra planina, Jablanica, preko četrdeset reka i izvora koji stvaraju njegovu više od 200 metara duboku i 22 metra providnu vodu, 17 različitih vrsta riba i bezbroj biljaka, ali i legende, bajke i stvarnost – sve je to Ohridsko jezero. I ta mala riba plašica, koja ima krljušt od koje nastaju najfiniji biseri, mesto odakle se sa visine od 157 metara u Ohrid presipa 45 slapova vode Prespanskog jezera, Biljanini izvori – sve je to Ohridsko jezero.
Obale jednog od najstarijih jezera na svetu nesumnjivo su bile naseljene još u preistoriji. Najraniji znaci koje je čovek ostavio za budućnost potiču 6.000 godina pre nove ere. Neki od sačuvanih dokaza ljudskog trajanja smešteni su u Nacionalnom muzeju u Ohridu. Do V veka nove ere sagrađeno je 12 bazilika, od kojih je najveća i najznačajnija na mestu današnjeg manastira Sveti Kliment. U to doba ovaj grad se još zvao Lihnidas.
Crkva Sv. Klimenta Ohridskog
Slovensko ime Ohrid pominje se prvi put 879. godine, najverovatnije kao prevod reči "vo hrid" – na brdu, što se poklapa sa dolaskom Klimenta i Nauma (najpoznatijih učenika Ćirila i Metodija). Ova dva prosvetitelja toliko su učinila za makedonski narod da i dan-danas postoji verovanje kako se otkucaji srca svetog Nauma, sahranjenog u istoimenoj crkvi na obali jezera, mogu čuti ako stanete iznad njegovog groba i prislonite uvo na zid.
Zahvaljujući njima, kao i činjenici da je više od 3.500 učenika prošlo kroz školu manastira Sveti Pantelejmon, dva veka stariju od Bolonjskog univerziteta, Ohrid je sto godina kasnije postao glavni grad makedonskog carstva pod vođstvom cara Samuila, nesrećnog vladara čije je srce prepuklo kada je ugledao svojih 15.000 oslepelih vojnika koje su Vizantinci porazili u čuvenoj bici na Belasici 1014. godine...
Kažu da se boja Ohridskog jezera u toku jednog dana menja neprekidno, prateći trag sunca na nebeskom svodu, njegovu igru sa oblacima, vrhovima okolnih planina, vetrom, pticama, drvećem, ribama, ljudima, izvorima...
Galičica, Mokra planina, Jablanica, preko četrdeset reka i izvora koji stvaraju njegovu više od 200 metara duboku i 22 metra providnu vodu, 17 različitih vrsta riba i bezbroj biljaka, ali i legende, bajke i stvarnost – sve je to Ohridsko jezero. I ta mala riba plašica, koja ima krljušt od koje nastaju najfiniji biseri, mesto odakle se sa visine od 157 metara u Ohrid presipa 45 slapova vode Prespanskog jezera, Biljanini izvori – sve je to Ohridsko jezero.
Obale jednog od najstarijih jezera na svetu nesumnjivo su bile naseljene još u preistoriji. Najraniji znaci koje je čovek ostavio za budućnost potiču 6.000 godina pre nove ere. Neki od sačuvanih dokaza ljudskog trajanja smešteni su u Nacionalnom muzeju u Ohridu. Do V veka nove ere sagrađeno je 12 bazilika, od kojih je najveća i najznačajnija na mestu današnjeg manastira Sveti Kliment. U to doba ovaj grad se još zvao Lihnidas.
Crkva Sv. Klimenta OhridskogZahvaljujući njima, kao i činjenici da je više od 3.500 učenika prošlo kroz školu manastira Sveti Pantelejmon, dva veka stariju od Bolonjskog univerziteta, Ohrid je sto godina kasnije postao glavni grad makedonskog carstva pod vođstvom cara Samuila, nesrećnog vladara čije je srce prepuklo kada je ugledao svojih 15.000 oslepelih vojnika koje su Vizantinci porazili u čuvenoj bici na Belasici 1014. godine...
Ohridsko jezero i vrhovi planina pod snegomPredanje najstarije porodice
Pričaju neki Ohriđani kako se s vremena na vreme, kao vesnici nekakvog lošeg glasa, mogu čuti krici i jauci, zveket čelika i urlik umirućeg makedonskog vladara, ali sve je manje onih koji će, u želji da provere istinitost verovanja, pažljivo osluškivati zvuke noći. Radije će posetiti najstariju ohridsku porodicu čija istorija seže čitavih pet vekova u prošlost.
Sredinom XV veka iz Kičeva u Ohrid su stigli članovi porodice Kanevče. Smestili su se u, od radoznalih pogleda skrivenom, udubljenju stene iznad jezera, na mestu zvanom Kaneo, unutar gradskih zidina, a ubrzo su od Otomanskog carstva kupili dozvolu za ribarenje po severnom delu jezera. Bili su veoma uspešni pa su postali vlasnici kuća u samom Ohridu, a već od početka XIX veka posedovali su nekoliko stilski prepoznatljivih građevina. I danas su neke od njih u njihovom vlasništvu, mada od nekadašnjeg porodičnog bogatstva nije ostalo mnogo.
Pričaju neki Ohriđani kako se s vremena na vreme, kao vesnici nekakvog lošeg glasa, mogu čuti krici i jauci, zveket čelika i urlik umirućeg makedonskog vladara, ali sve je manje onih koji će, u želji da provere istinitost verovanja, pažljivo osluškivati zvuke noći. Radije će posetiti najstariju ohridsku porodicu čija istorija seže čitavih pet vekova u prošlost.
Sredinom XV veka iz Kičeva u Ohrid su stigli članovi porodice Kanevče. Smestili su se u, od radoznalih pogleda skrivenom, udubljenju stene iznad jezera, na mestu zvanom Kaneo, unutar gradskih zidina, a ubrzo su od Otomanskog carstva kupili dozvolu za ribarenje po severnom delu jezera. Bili su veoma uspešni pa su postali vlasnici kuća u samom Ohridu, a već od početka XIX veka posedovali su nekoliko stilski prepoznatljivih građevina. I danas su neke od njih u njihovom vlasništvu, mada od nekadašnjeg porodičnog bogatstva nije ostalo mnogo.
Stare kuće OhridaPotomci najstarije ohridske porodice, poput Stefana Kanevče, još pamte dane kada se od ulovljene ribe živelo lepo i bogato, ali, s obzirom na to da već dugo nije tako, uglavnom o tim danima pričaju radoznalim turistima pokušavajući da na taj način zarade novac kojim bi, povratili nekadašnji sjaj i lepotu svojim oronulim kućama. A kuće su, uprkos tome što su bez televizora, modernog nameštaja i grejanja, uvek pune stranaca srećnih što u XXI veku postoji mesto gde je zvuk talasa praćen hukom vetra jedina uspavanka.
Providna voda Ohridskog jezeraA kada ustanete, dočekaće vas bleštavo jutro u kome na prvi pogled teško možete da razlikujete nebo od jezera, govor vetra od jezika vode, snegom pokrivene vrhove planina od pokojeg paperjastog oblaka zakačenog za kakvu stenu... I onda shvatite da se ne zna je li lepša noć punog meseca ili jutro okupano suncem i pomislite da ste možda ipak čuli i videli ohridske devojke kako izranjaju iz legendi i igraju... U tome je čarolija ovog mesta: kad jednom dođete, nikada ga nećete zaboraviti.
Dušica Pavićević
Politika MAGAZIN 562 – 06.07.2008.
Politika MAGAZIN 562 – 06.07.2008.
Нема коментара:
Постави коментар