Stotine godina istorije ogleda se na ulicama Kopenhagena. Onim istim kojima su koračale generacije najstarije kraljevske porodice u svetu i u kojima su nekad živeli najveći slikari a sada najpoznatiji dizajneri. Danas je on grad u kojem je najbolje živeti
Od skromnih početaka kada je Kopenhagen bio samo ribarsko selo, preko slavnih dana prestonog grada Danske, do današnje pozicije jednog od svetskih centara dizajna, priče o njegovoj istoriji kriju se u raskošnim palatama, bakarnim krovovima gradskih kuća i vremešnim kaldrmama.
Od skromnih početaka kada je Kopenhagen bio samo ribarsko selo, preko slavnih dana prestonog grada Danske, do današnje pozicije jednog od svetskih centara dizajna, priče o njegovoj istoriji kriju se u raskošnim palatama, bakarnim krovovima gradskih kuća i vremešnim kaldrmama.
Mapa i lokacija KopenhagenaPostoje dokazi da je grad živeo pre 6.000 godina, iako su prvi pisani tragovi o njemu zabebeleženi tek 1043. godine. U to vreme Kopenhagen se jednostavno zvao Havn (luka). Tada je on bio od strateškog i političkog značaja, iako naseljen malobrojnim kućicama od pruća i blata poređanim između današnjeg Gradskog trga, Radhuspladsena i mora. Većina stanovništva je živela od ribolova, loveći haringe u Oresundu, uskom morskom prolazu, koji Dansku deli od Švedske. Postepeno, grad je dobijao na značaju zbog položaja koji je imao i trgovaca koji su se kretali između kraljevskog doma u Roskildeu (Zapadni Kopenhagen) i religioznog centra u katedrali Lund na jugu današnje Švedske, a tadašnjeg Danskog kraljevstva.
Kopenhagen, panorama gradaKraljevina Danska je smeštena između Severnog i Baltičkog mora, i prostire se na poluostrvu Jitland i 406 ostrva. Na jednom od njih, Sealandu (Zealand), nalazi se i Kopenhagen, velika severnoevropska luka sa oko 1,4 miliona stanovnika. Prestonica Danske je moderna metropola sa čarobnom kombinacijom stare i nove arhitekture, koja daje blistavost ovom bajkovitom gradu. Stanovnici Kopenhagena najviše uživaju u julu, kada je prosečna temperatura vazduha do 20°C. Naučeni na čestu kišu i vetar, posebno mu se raduju.
Tragom Hamleta
Nedaleko od usamljenog zamka Kronborg na obali Helsingorovog mora, čuvenog zahvaljujući Šekspirovom junaku Hamletu, nalazi se današnja rezidencija kraljevske porodice Kristansborg palata koju čuva kraljevska straža, a čija smena i marš starim delom grada predstavljaju veliku turističku atrakciju.
Tragom Hamleta
Nedaleko od usamljenog zamka Kronborg na obali Helsingorovog mora, čuvenog zahvaljujući Šekspirovom junaku Hamletu, nalazi se današnja rezidencija kraljevske porodice Kristansborg palata koju čuva kraljevska straža, a čija smena i marš starim delom grada predstavljaju veliku turističku atrakciju.
Smena kraljevske straže, turistička atrakcija Na svakom koraku u Kopenhagenu se nalaze parkovi kao što su Rosenborg, Botanički vrt, Frederiksberg Ale, Valbuparken i mnoge živopisne zgrade i brojne znamenitosti. Šetajući Stroget pešačkom zonom, pored butika poznatih imena i kafića iz kojih miriše dansko pecivo i sveža kafa, izbija se na veliki trg sa kojeg se pruža pogled na Tivoli, zabavni park, otvoren 1843. godine, koji svojom arhitekturom podseća na prizor iz kakve dečje slikovnice.
Na sasvim suprotnom delu Kopenhagena u velikoj pešačkoj zoni koja izlazi na centralni gradski trg Kongens Nutorv, fasade intenzivnih boja čine ovu ulicu jednom od najomiljenijih. Sa obe strane kanala na tremovima šarenih kuća pružaju se nizovi restorana i kafea, a vikendom mnoštvo ljudi okupira obale da bi uživalo u ne baš izdašnom suncu.
Na sasvim suprotnom delu Kopenhagena u velikoj pešačkoj zoni koja izlazi na centralni gradski trg Kongens Nutorv, fasade intenzivnih boja čine ovu ulicu jednom od najomiljenijih. Sa obe strane kanala na tremovima šarenih kuća pružaju se nizovi restorana i kafea, a vikendom mnoštvo ljudi okupira obale da bi uživalo u ne baš izdašnom suncu.
Na ulicama je uvek živoSa ovog mesta polaze brodovi koji plove kanalima i vraćaju nas u minula vremena pružajući isti pogled na grad kakav su, vekovima unazad, imali i moreplovci i trgovci koji su stizali u njega.
Mala sirenaNa tom putu, usred mora, stoji kip Male sirene, simbol grada. Godine 1909. godine, danski pivar Karl Jakobsen, inspirisan baletom Mala sirena Hansa Beka, naručio je da se, u tu čast, postavi ova statua. Skulptor Edvard Eriksen je Malu sirenu, pogleda čežnjivo uprtog ka obali, postavio na granitni kamen. Statua načinjena od bronze duga je 165 santimetra i teška 175 kilograma što kod mnogih posetilaca izaziva razočarenje jer očekuju da je mnogo impozantnija. Od 1913. godine kada je Karl Jakobsen postavio, svake godine 23. avgusta slavi se rođendan ovog simbola grada.
Raj za bicikliste
U najnovijem izdanju evropskog časopisa "Monokl" objavljena je dugo očekivana odluka o proglašenju evropskog grada u kojem se najbolje živi. U konkurenciji je bilo 25 gradova. Kopenhagen je ovog jula zvanično proglašen za grad u kome se najbolje živi, a tu laskavu titulu pre njega nosili su Minhen, Tokio, Cirih, Helsinki, Beč, Stokholm, Vankuver, Melburn i Pariz. Pored ovog, Kopenhagen je dobio i još jedno veliko priznanje – da je grad najboljeg dizajna. Obrazloženje za dodeljene nagrade leži u kombinaciji dobrih ideja, solidnog planiranja, velike brige za životnu sredinu, načina na koji je regulisan saobraćaj ali i faktora kao što su kultura ishrane, dizajn prostora, broj sunčanih dana.
Raj za bicikliste
U najnovijem izdanju evropskog časopisa "Monokl" objavljena je dugo očekivana odluka o proglašenju evropskog grada u kojem se najbolje živi. U konkurenciji je bilo 25 gradova. Kopenhagen je ovog jula zvanično proglašen za grad u kome se najbolje živi, a tu laskavu titulu pre njega nosili su Minhen, Tokio, Cirih, Helsinki, Beč, Stokholm, Vankuver, Melburn i Pariz. Pored ovog, Kopenhagen je dobio i još jedno veliko priznanje – da je grad najboljeg dizajna. Obrazloženje za dodeljene nagrade leži u kombinaciji dobrih ideja, solidnog planiranja, velike brige za životnu sredinu, načina na koji je regulisan saobraćaj ali i faktora kao što su kultura ishrane, dizajn prostora, broj sunčanih dana.
Ulaz u zabavni park TivoliZahvaljujući dugoročnoj viziji i velikim investicijama, lokalne vlasti su izgradile sistem za preradu otpadnih voda i rezervoare za regulisanje nivoa voda sa ciljem da obezbede ekološke uslove za život i rad. Unapređenja infrastrukture se mogu videti na svakom koraku – urbanistički razvoj grada će do 2015. godine omogućiti da 90 odsto stanovnika Kopenhagena za najviše petnaestak minuta pešačenja stigne do nekog odmorišta u prirodi parka, bazena ili plaže. Pored brojnih šetača, ravno tlo Kopenhagena čini ovaj grad idealnim za bicikliste. Danas više od trećine njegovih žitelja koristi bicikl kao prevozno sredstvo kojim se odlazi na posao ili do škole, uz doprinos opštem poboljšanju zdravlja i čistijem vazduhu. Svemu tome doprineli su gradski oci izdvajanjem sredstava za poboljšanje infrastrukture. Tako se, između ostalog, planira da do 2015. godine broj građana koji će bicikl koristiti kao osnovno prevozno sredstvo poraste za celih 50 odsto. Naravno, automobila na glavnim putevima i saobraćajnih gužvi ima kao i svuda u svetu. Ali za razliku od drugih gradova u svetu, ovde se planira razvoj javnog prevoza koji neće zagađivati okolinu a biće pristupačan i efikasan.
Mnogi stanovnici Kopenhagena za prevoz radije koriste gradski saobraćaj nego sopstvene automobile. Tome dodatno doprinosi metro. Po sletanju u Kopenhagen, gosta će iznenaditi metro bez vozača, koji će ga odvesti do centra grada brže od taksija, za manje od 15 minuta. Dok se bude vozio, prijatni glas sa automata obaveštavaće ga o stanicama koje dolaze. Iako relativno skoro sagrađen, metro u Kopenhagenu je nedavno, na konferenciji Međunarodne metro železnice, proglašen za najbolji na svetu ostavivši za sobom podzemne železnice u Londonu, Parizu, Tokiju i Njujorku.
Mnogi stanovnici Kopenhagena za prevoz radije koriste gradski saobraćaj nego sopstvene automobile. Tome dodatno doprinosi metro. Po sletanju u Kopenhagen, gosta će iznenaditi metro bez vozača, koji će ga odvesti do centra grada brže od taksija, za manje od 15 minuta. Dok se bude vozio, prijatni glas sa automata obaveštavaće ga o stanicama koje dolaze. Iako relativno skoro sagrađen, metro u Kopenhagenu je nedavno, na konferenciji Međunarodne metro železnice, proglašen za najbolji na svetu ostavivši za sobom podzemne železnice u Londonu, Parizu, Tokiju i Njujorku.
Uredno, maštovito, lepoJoš jedan element koji je doprineo proglašavanju Kopenhagena za grad u kojem se najbolje živi jeste kultura ishrane. U njemu se nudi fantastičan izbor jela i restorana sa najrazličitijom ponudom. Iz brojnih restorana šire se predivni mirisi a u brojnim koktel barovima mogu se popiti prosto čarobne kombinacije raznih napitaka.
Energija vetra
U neposrednoj blizini luke naziru se vetrogeneratori – prve centrale na ovaj pogon u svetu. Energija vetra danas obezbeđuje 26 odsto električne energije potrebne za odvijanje života u Kopenhagenu, što je više nego u bilo kojem drugom evropskom gradu. Obnovljiva energija, kao deo šireg koncepta razvoja,jeste nešto čemu Danci sa ozbiljnošću pristupaju, a što se može videti i u samom Kopenhagenu.
Nakon konferencije Ujedinjenih nacija 1992. godine u Rio de Žaneiru, na kojoj je lansirana takozvana Agenda 21 za program razvoja održivosti zajednica, Kopenhagen je usvojio ambicioznu strategiju transformacije u eko- metropolu, središte ljudskog, kulturnog i ekonomskog razvoja na osnovama održivosti, uključujući tu i čistiji vazduh, vodu, zdraviju hranu, manje saobraćajne buke, bolju upotrebu prirodnih resursa, više zelenih površina i bogatiji biodiverzitet.
Energija vetra
U neposrednoj blizini luke naziru se vetrogeneratori – prve centrale na ovaj pogon u svetu. Energija vetra danas obezbeđuje 26 odsto električne energije potrebne za odvijanje života u Kopenhagenu, što je više nego u bilo kojem drugom evropskom gradu. Obnovljiva energija, kao deo šireg koncepta razvoja,jeste nešto čemu Danci sa ozbiljnošću pristupaju, a što se može videti i u samom Kopenhagenu.
Nakon konferencije Ujedinjenih nacija 1992. godine u Rio de Žaneiru, na kojoj je lansirana takozvana Agenda 21 za program razvoja održivosti zajednica, Kopenhagen je usvojio ambicioznu strategiju transformacije u eko- metropolu, središte ljudskog, kulturnog i ekonomskog razvoja na osnovama održivosti, uključujući tu i čistiji vazduh, vodu, zdraviju hranu, manje saobraćajne buke, bolju upotrebu prirodnih resursa, više zelenih površina i bogatiji biodiverzitet.
Stari deo grada, fasade intenzivnih bojaDanas, gde god da pogledate, videćete dokaze uspeha ovakve transformacije. Zato ovom gradu predstavlja priznanje i odluka da se dvonedeljna konferencija Ujedinjenih nacija pod nazivom Konferencija promene (COP 15) planirana za decembar 2009. godine održi baš u njemu. Važnost tog događaja nije za potcenjivanje, budući da predstavlja poslednju šansu da se narodi sveta dogovore o "nasledniku" Kjoto protokola koji ističe 2012. godine.
Politički ulozi su visoki a ekološka drama je manje-više garantovana, čemu u prilog govore i konferencija COP 13 na Baliju, gde su samo predstavljeni nacrti rešenja koja bi trebalo usvojiti. Kopenhagen sa svojim kvalitetnim uslovima za život i aktivnostima iz Agende 21 možda bi mogao da bude idealan u te svrhe.
Politički ulozi su visoki a ekološka drama je manje-više garantovana, čemu u prilog govore i konferencija COP 13 na Baliju, gde su samo predstavljeni nacrti rešenja koja bi trebalo usvojiti. Kopenhagen sa svojim kvalitetnim uslovima za život i aktivnostima iz Agende 21 možda bi mogao da bude idealan u te svrhe.
Suna Ibrahimi
Politika MAGAZIN 564 – 20.07.2008.
Politika MAGAZIN 564 – 20.07.2008.
Нема коментара:
Постави коментар