Uprkos dosadnoj kiši, sivom nebu i hladnom moru, edinburg je jedan od najlepših gradova Evrope
Edinburg ima fantastičan geografski položaj i jedan je od najlepših gradova na svetu. Prestonica je Škotske od 1437. godine i sedište škotske samoupravne vlade. Drugi je po veličini grad u Škotskoj, posle Glazgova, sa 448.624 stanovnika. Grad je podeljen na Stari i Novi grad, a oba su stavljena na UNESCO-vu listu 1995. godine. Godine 1996. je napokon raspisan referendum za samostalnost škotskog parlamenta i Edinburg je i službeno dobio zasluženu poziciju. Od 1999. je samostalan.
Edinburg ima fantastičan geografski položaj i jedan je od najlepših gradova na svetu. Prestonica je Škotske od 1437. godine i sedište škotske samoupravne vlade. Drugi je po veličini grad u Škotskoj, posle Glazgova, sa 448.624 stanovnika. Grad je podeljen na Stari i Novi grad, a oba su stavljena na UNESCO-vu listu 1995. godine. Godine 1996. je napokon raspisan referendum za samostalnost škotskog parlamenta i Edinburg je i službeno dobio zasluženu poziciju. Od 1999. je samostalan.
Istorija
Stena na kojoj je podignuta tvrđava se zvala Dun Eiden (što znači "Tvrđava na litici"). Kada su je 638. godine osvojili napadači iz kraljevine Nortamberlenda sa severa Engleske, zadržali su postojeće galsko ime "Eiden", zakačili ga na sopstvenu staroenglesku reč za tvrđavu, "burh", i stvorili kovanicu Edinburg. U početku je bio samo odbrambena tačka, a počeo je da se širi u XII veku kada je tvrđava bila dvor kralja Dejvida I. Ubrzo je postao prestonica Škotske. Prve gradske zidine su podignute oko 1450. U XVIII veku Edinburg je postao poznat kao "rasadnik genija", jer su tu živeli vodeći naučnici i filozofi, kao što su Dejvid Hjum i Adam Smit.
Grad zamkova
U Edinburgu poslednjih dvanaest vekova nije bito rata, pa je grad toliko očuvan i lep da izgleda nestvarno. Pošto je pun zamkova i dvoraca, izgleda kao jedan od gradova iz bajki.
Stena na kojoj je podignuta tvrđava se zvala Dun Eiden (što znači "Tvrđava na litici"). Kada su je 638. godine osvojili napadači iz kraljevine Nortamberlenda sa severa Engleske, zadržali su postojeće galsko ime "Eiden", zakačili ga na sopstvenu staroenglesku reč za tvrđavu, "burh", i stvorili kovanicu Edinburg. U početku je bio samo odbrambena tačka, a počeo je da se širi u XII veku kada je tvrđava bila dvor kralja Dejvida I. Ubrzo je postao prestonica Škotske. Prve gradske zidine su podignute oko 1450. U XVIII veku Edinburg je postao poznat kao "rasadnik genija", jer su tu živeli vodeći naučnici i filozofi, kao što su Dejvid Hjum i Adam Smit.
Grad zamkova
U Edinburgu poslednjih dvanaest vekova nije bito rata, pa je grad toliko očuvan i lep da izgleda nestvarno. Pošto je pun zamkova i dvoraca, izgleda kao jedan od gradova iz bajki.
Čak i glavna gradska ulica ima bajkovito ime – Princezina ulica. Škoti su majstori svetla, kod njih je i najmanja kuća posebno okićena, pa kada padne mrak, nastaje prava čarolija. Turisti koji dođu u Edinburg uglavnom se slažu sa onim što su prethodno slušali o njemu – da je to jedan od najlepših gradova u Evropi.
Atrakcije
Atrakcija broj jedan je, naravno, dvorac Edinburg, jedan od mnogobrojnih dvoraca u Škotskoj gde se, između ostalog, mogu videti: kapela Sv. Margarete iz XII veka, deo posvećen Prvom svetskom ratu, čuveni One O'Clock Gun (koji je svojevremeno bio jedini sat koji je oglašavao tačno vreme), Kamen sudbine (gde su se raniji kraljevi krunisali) i kraljevski nakit. Odmah ispred zamka je i muzej čuvenih škotskih kariranih materijala, gde ćete saznati da je vrsta dezena, zapravo, oznaka različitog klana.
Atrakcija broj jedan je, naravno, dvorac Edinburg, jedan od mnogobrojnih dvoraca u Škotskoj gde se, između ostalog, mogu videti: kapela Sv. Margarete iz XII veka, deo posvećen Prvom svetskom ratu, čuveni One O'Clock Gun (koji je svojevremeno bio jedini sat koji je oglašavao tačno vreme), Kamen sudbine (gde su se raniji kraljevi krunisali) i kraljevski nakit. Odmah ispred zamka je i muzej čuvenih škotskih kariranih materijala, gde ćete saznati da je vrsta dezena, zapravo, oznaka različitog klana.
Dalje, palata Holiroudhaus, zvanična rezidencija kraljice Velike Britanije kada je u Škotskoj, smeštena je na Rojal majlu, najpoznatijoj ulici u ovom gradu. Mesto je takođe poznato i kao dom kraljice Škotske Marije Stjuart. Odmah pored je i Kraljičina galerija.
U Škotskoj nacionalnoj galeriji ulaz je besplatan i tamo je najveća kolekcija evropskih slikara od rane renesanse do XIX veka. Još jedna poznata ulica je i Princezina ulica, u Novom gradu, izgrađena u drugoj polovini XVIII veka. U njoj je spomenik Valteru Skotu, sagrađen 1848. Katedrala Sv. Žila, smeštena u ulici Rojal majl, između dvorca Edinburg i palate Holiroudhaus, sagrađena je potpuno u gotskom maniru. U Edinburgu se održava i najveći pozorišni festival na svetu.
Kiša, more i niske temperature
Edinburg jednim delom izlazi na more. Međutim, to uopšte ne liči na more koje mi poznajemo – sive je boje, voda gotovo uopšte nije slana, duž obale je ružan pesak, a plaža gotovo i da nema. Veoma retko temperatura dostigne 23 stepena, a obično je znatno niža. Kiša je stalna pojava, dešava se da pada po pet puta na dan. Škoti su na to navikli i ako vidite nekoga sa kišobranom, znaćete da je turista. Edinburg može da se nazove i "grad golih nogu", jer iako je standardno hladan, u njemu žene uopšte ne nose čarape.
Kilt i muškarci bez gaća
Čuvena škotska nošnja, kilt, i dalje je aktuelna u Edinburgu. U većini škola devojčice su u kariranim pantalonama, a dečaci u kariranim suknjicama. Čak i na ulici ima mnogo mladića koji, uz sportsku jaknu i martinke na nogama, nose suknju. A važi pravilo da se ispod suknje ne nose gaće.
U Škotskoj nacionalnoj galeriji ulaz je besplatan i tamo je najveća kolekcija evropskih slikara od rane renesanse do XIX veka. Još jedna poznata ulica je i Princezina ulica, u Novom gradu, izgrađena u drugoj polovini XVIII veka. U njoj je spomenik Valteru Skotu, sagrađen 1848. Katedrala Sv. Žila, smeštena u ulici Rojal majl, između dvorca Edinburg i palate Holiroudhaus, sagrađena je potpuno u gotskom maniru. U Edinburgu se održava i najveći pozorišni festival na svetu.
Kiša, more i niske temperature
Edinburg jednim delom izlazi na more. Međutim, to uopšte ne liči na more koje mi poznajemo – sive je boje, voda gotovo uopšte nije slana, duž obale je ružan pesak, a plaža gotovo i da nema. Veoma retko temperatura dostigne 23 stepena, a obično je znatno niža. Kiša je stalna pojava, dešava se da pada po pet puta na dan. Škoti su na to navikli i ako vidite nekoga sa kišobranom, znaćete da je turista. Edinburg može da se nazove i "grad golih nogu", jer iako je standardno hladan, u njemu žene uopšte ne nose čarape.
Kilt i muškarci bez gaća
Čuvena škotska nošnja, kilt, i dalje je aktuelna u Edinburgu. U većini škola devojčice su u kariranim pantalonama, a dečaci u kariranim suknjicama. Čak i na ulici ima mnogo mladića koji, uz sportsku jaknu i martinke na nogama, nose suknju. A važi pravilo da se ispod suknje ne nose gaće.
Buran noćni život
Iako imaju nekoliko fenomenalnih, svetskih diskoteka, glavna zabava odvija se po čuvenim pabovima. Tamo se pije pivo na točenje i svira stara škotska muzika. Preko nedelje kulturni, fini i vredni, Škoti se vikendom potpuno transformišu. I muškarci i žene piju nenormalno mnogo alkohola.
Jelo i piće
Iako je viski nacionalno piće po kome su poznati u svetu, Škoti su u suštini pivopije. Viski gotovo i da ne piju. Njihovi kulinarski specijaliteti uglavnom su testenine. Poznati su po neobičnim vrstama hleba, pogačicama punjenim mašću i debelim palačinkama filovanim puterom. Ipak, najpoznatiji i najjednostavniji škotski obrok je sendvič sa prepečenim lukom.
Jelo i piće
Iako je viski nacionalno piće po kome su poznati u svetu, Škoti su u suštini pivopije. Viski gotovo i da ne piju. Njihovi kulinarski specijaliteti uglavnom su testenine. Poznati su po neobičnim vrstama hleba, pogačicama punjenim mašću i debelim palačinkama filovanim puterom. Ipak, najpoznatiji i najjednostavniji škotski obrok je sendvič sa prepečenim lukom.
Suzana Obradović
Stil magazin 93 – 06.10.2008.
Stil magazin 93 – 06.10.2008.
Нема коментара:
Постави коментар