Tako bi, ukratko, mogla da se opiše nekadašnja rimska kolonija Bononija. Sva tri epiteta su potpuno opravdana: učena je jer je ovde osnovan prvi univerzitet u Evropi, zašto je crvena vidi se kad se baci pogled na fasade i krovove, a ko proba ovdašnju hranu shvatiće i zašto je debela
Duž plodne doline reke Po, tik uz Apenine, proteže se drevni rimski put Via Emilia. Velika gradska kapija, i put se pretvara u kaldrmisanu ulicu sa zasvođenim trotoarima... Visoke crvenkaste i narandžaste kuće, gužva, mirisi svežeg slatkog peciva, mračne radnjice prepune ogromnih, mirisnih koturova na kojima je utisnuto Parmigiano Reggiano. U daljini se naziru dve čudne, vitke građevine – jedna neobično visoka, druga opasno nakrivljena. Put se širi, pred očima se ukazuju grandiozne crkve, mnoštvo stubova, zidine sa puškarnicama, kupole, tornjevi, ogromni trgovi, u pozadini su obronci Apenina...
Mapa lokacije BolonjeDobro došli u Bolonju!
Panorama grada Rimska kolonija Bononija, nazvana po starosedelačkim keltskim plemenima Boi, polako se razvila u regionalnu prestonicu. Posle duge stagnacije tokom srednjeg veka, jedna mudra odluka – izgradnja Archiginnasia (univerziteta), doprinela je da se ovaj provincijski gradić pretvori u pravu užurbanu studentsku metropolu koja od tada pa do danas ostade ista: Alta Mater Studiorum, najstariji univerzitet zapadnog sveta, osnovan 1088.
Javni čas anatomije
Prvi univerzitet u Evropi Nije loš ocećaj biti u amfiteatru i nagađati gde su sedeli Petrarka i Dante pre nekih 700 godina, a sve to uz predavanja profesora Umberta Eka. Radoznali studenti mogu i da prelistaju neku od originalnih srednjovekovnih knjiga u prvoj univerzitetskoj biblioteci, ili bar da prošetaju oslikanim hodnicima velelepnog zdanja zvanog Palazzo di Archiginanasio, gdeje bilo glavno sedište univerziteta. Poseban ugođaj je istražiti mali amfiteatar, sav u drvenim duborezima, koji je bio namenjen za javni čas anatomije, sa velikim mermernim stolom za seciranje na koji sa visine gledaju dve drvene čovečje figure, dok se sa naspramnog zida smeška drvena verzija Gasparea Taljijakozija, prvog plastičnog hirurga sa sve nosom u ruci.
Danas je pola stare Bolonje zapravo univerzitet: malo-malo pa tokom šetnje nabasate na neki fakultet, a od oko pola miliona ljudi koji tu žive, čak 100.000 su studenti, što iz Italije, što iz ostalih krajeva sveta. Zahvaljujući tome, Bolonja je pravi mravinjak, mesto gde su prepuni kafići, ali isto tako i krcate knjižare na svakom ćošku. Nije ni čudo što se baš ovde, u samom centru grada, 2001. godine otvorila najveća medijateka u Italiji. Potpuno neverovatno zdanje: spolja prava srednjovekovna palata, a unutra moderno dizajnersko čudo – trospratni atrijum sa providnim podom ispod koga se vide ostaci nekadašnjih etrurskih i rimskih vila koje su nekad bile na tom mestu.
Danas je pola stare Bolonje zapravo univerzitet: malo-malo pa tokom šetnje nabasate na neki fakultet, a od oko pola miliona ljudi koji tu žive, čak 100.000 su studenti, što iz Italije, što iz ostalih krajeva sveta. Zahvaljujući tome, Bolonja je pravi mravinjak, mesto gde su prepuni kafići, ali isto tako i krcate knjižare na svakom ćošku. Nije ni čudo što se baš ovde, u samom centru grada, 2001. godine otvorila najveća medijateka u Italiji. Potpuno neverovatno zdanje: spolja prava srednjovekovna palata, a unutra moderno dizajnersko čudo – trospratni atrijum sa providnim podom ispod koga se vide ostaci nekadašnjih etrurskih i rimskih vila koje su nekad bile na tom mestu.
Berza pa biblioteka Enterijer centralnog atrijuma nasleđen je od botaničkog vrta prirodnjačkog fakulteta, a užurbani duh berze, koja je tu bila skoro sto godina i po kojoj se biblioteka i zove Sala Borsa, svakako je ostao! Iz atrijuma se ulazi u pravu multimedijalnu riznicu: papirne i elektronske knjige, časopisi, mape, enciklopedije, muzika, filmovi... Čak i ako niste član, možete slobodno istraživati, sedeti, čitati i uživati u atmosferi jer svi imaju pristup knjigama i svem materijalu.
Poslastica za šetače
Kažu da je u Bolonji nekad bilo oko 180 kula raznih visina, ali čemu su one služile i zašto su izgrađene nije baš najjasnije. Sve su nastale negde između XII i XIII veka, dok su bile u jeku borbe za prevlast između uticajnih gradskih porodica, a u visini kula se ogledala moć i imućnost graditelja. Kako je vreme prolazilo, neke su se skrile među novonastale zgrade, neke su se zbog nevešte gradnje brzo urušile, a neke se samo nakrivile.
Poslastica za šetače
Kažu da je u Bolonji nekad bilo oko 180 kula raznih visina, ali čemu su one služile i zašto su izgrađene nije baš najjasnije. Sve su nastale negde između XII i XIII veka, dok su bile u jeku borbe za prevlast između uticajnih gradskih porodica, a u visini kula se ogledala moć i imućnost graditelja. Kako je vreme prolazilo, neke su se skrile među novonastale zgrade, neke su se zbog nevešte gradnje brzo urušile, a neke se samo nakrivile.
Najviša i najkrivlja kula u gradu Među dvadesetak preostalih, dve najimpozantnije kule koje stoje jedna uz drugu, u samom centru grada, glavni su simbol Bolonje. Prva, zvana Asineli kula, najviša je sa svojih 97 metara, a druga, Garisendi, najkrivlja je od svih. Sa svojih 48 metara visine, Garisendi odstupa od vertikalne ose za čak 3,2 metra.
Zasvođena ulica Posebno zanimljiv element srednjovekovnog neimarstva bili su lukovi, zapravo zasvođene ulice. Bolonjezi su među prvima uvideli praktičnost ovakve gradnje, pa je još 1288. godine donet specijalan zakon kojim se gradnja lukova na mestima od javnog interesa uvodi kao obavezna. Zahvaljujući ovome zakonu, koji je još uvek na snazi, bolonjske arkade su se očuvale i postale deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine.
Pošto je u Bolonji zasvođeno čitavih 38 kilometara trotoara, ulice su pretvorene u zaklon od kiše ili vrelog sunca. Kapije, ulazi i radnjice lukavo su smešteni između lukova; ceo univerzitet, sa svojim prostranim atrijumima, skriven je između kolonada, pa čak i zgrade u novim predgrađima imaju arkade. Lukova ima raznih, od drvenih srednjovekovnih, preko skromnih zemljanih, niskih, uskih, pa do raskošnih kamenih, kitnjastih, visokih...
Pošto je u Bolonji zasvođeno čitavih 38 kilometara trotoara, ulice su pretvorene u zaklon od kiše ili vrelog sunca. Kapije, ulazi i radnjice lukavo su smešteni između lukova; ceo univerzitet, sa svojim prostranim atrijumima, skriven je između kolonada, pa čak i zgrade u novim predgrađima imaju arkade. Lukova ima raznih, od drvenih srednjovekovnih, preko skromnih zemljanih, niskih, uskih, pa do raskošnih kamenih, kitnjastih, visokih...
Crkva Svetog Luke u kojoj se čuva ikona Bogorodice sa Hristom Među svima njima jedan je posebno zanimljiv, a za njega se vezuje posebna priča. Naime, brdašce iznad Bolonje je mesto na koje je u XI veku, prema legendi, doneta ikona Bogorodice sa Hristom, koja je, navodno, delo apostola Luke. Tako je od davnih vremena crkva Svetog Luke u kojoj se čuva ova ikona postala mesto hodočašća.
Krajem XVII veka imućni građani Bolonje odlučili su da, u svom stilu, sponzorišu izgradnju arkada od gradskih kapija, pa do samog ulaza u crkvu na vrhu brda, čime je nastao najduži zasvođeni prolaz na svetu, dug čitavih 3,7 kilometara!
Prava poslastica za ljubitelje šetnje – iz užurbane gradske vreve stiže se pravo na obronke Apenina, i to bez izlaska pod vedro nebo!
Krajem XVII veka imućni građani Bolonje odlučili su da, u svom stilu, sponzorišu izgradnju arkada od gradskih kapija, pa do samog ulaza u crkvu na vrhu brda, čime je nastao najduži zasvođeni prolaz na svetu, dug čitavih 3,7 kilometara!
Prava poslastica za ljubitelje šetnje – iz užurbane gradske vreve stiže se pravo na obronke Apenina, i to bez izlaska pod vedro nebo!
Trg Mađore Između lukova i kula prostiru se neverovatno lepi i prostrani trgovi i na njima drevne crkve. Glavni trg, centar zbivanja je grandiozna Piazza Maggiore, na kome se nalazi bazilika Svetog Petronija iz XIV veka.
Bazilika Svetog Petronija (Duomo) Ona je po veličini trebalo da nadmaši hram Svetog Petra u Rimu, ali su fondovi ipak preusmereni na izgradnju univerziteta, tako da nikad nije potpuno dovršena.
Crkva Svetog Stefana Na Trgu Svetog Stefana je još jedan od simbola Bolonje – crkva Svetog Stefana, koja datira još iz prvih vekova hrišćanstva. Centralni deo ovog benediktinskog manastira izgrađen je po uzoru na crkvu Hristovog groba iz Jerusalima.
Nenad Prodanović
Politika MAGAZIN 617 – 26.07.2009.
Politika MAGAZIN 617 – 26.07.2009.
Нема коментара:
Постави коментар