Poluostrvo Kamčatka se, ne bez razloga, ubraja u najsurovije i najimpresivnije delove naše planete! Hladni vetrovi sa Beringovog mora lede srž u kostima, pa i sam ljudski dah. Kamčatka je oduvek bila obavijena velom tajanstvenosti i iza te koprene skriva se njena magična privlačnost
Na krajnjem istoku Rusije, "na kraju svih svetova", nalazi se magično prostranstvo Kamčatke, gde caruje surovost prirode. Tamo se temperatura spušta i do minus 50 stepeni Celzijusa tokom duge zime, dok sa svih strana šibaju vetrovi sa Beringovog mora.
Mapa poluostrva KamčatkePoluostrvo živih i mrtvih vulkana, vrelih gejzira i džinovskih medveda – grizlija, dugačko je 1.200 kilometara i zahvata površinu od 370.000 kvadratnih kilometara, na kojoj živi samo 300.000 stanovnika.
U tom "predvorju pakla", po kome su, na sve strane, razasuti živi i mrtvi vulkani, gde obilje gejzira stvara nestvarnu sliku neke druge planete, na svakom koraku, možete sresti džinovske medvede – grizlije.
Ovu gotovo zaturenu i zaboravljenu sibirsku zemlju otkrili su ruski kozaci pre više od tri veka. Međutim, pouzdane ankete su pokazale da i sami Rusi vrlo malo znaju o ovom poluostrvu, a da ne govorimo o ljudima sa drugih kontinenata, koji čak nisu ni čuli za Kamčatku.
Jedan od razloga te, da tako nazovemo, "informativne blokade" u samoj Rusiji, sadržan je u samoj činjenici da je sve do skora za posetu Kamčatki trebalo nekoliko odobrenja i dozvola ruskih vlasti.
Strogo cenzurisani zapisi
U tom "predvorju pakla", po kome su, na sve strane, razasuti živi i mrtvi vulkani, gde obilje gejzira stvara nestvarnu sliku neke druge planete, na svakom koraku, možete sresti džinovske medvede – grizlije.
Ovu gotovo zaturenu i zaboravljenu sibirsku zemlju otkrili su ruski kozaci pre više od tri veka. Međutim, pouzdane ankete su pokazale da i sami Rusi vrlo malo znaju o ovom poluostrvu, a da ne govorimo o ljudima sa drugih kontinenata, koji čak nisu ni čuli za Kamčatku.
Jedan od razloga te, da tako nazovemo, "informativne blokade" u samoj Rusiji, sadržan je u samoj činjenici da je sve do skora za posetu Kamčatki trebalo nekoliko odobrenja i dozvola ruskih vlasti.
Strogo cenzurisani zapisi
Petropavlovsk, glavni grad Kamčatke Sa druge strane, zapisi retkih putopisaca i hronike istraživača bile su strogo čuvane i cenzurisane, tako da su mnoge od njih završavale u fijokama državnih arhiva. Samo retki zapisi sa "kraja sveta", mogli su da se pronađu u posebnim geografskim izdanjima.
Jedan od prvih istraživača Kamčatke bio je ruski naučnik Stepan Krašenikov, koji je za sobom ostavio jedinstvene zapise o "ledenom poluostrvu" i niz sveobuhvatnih geografskih, prirodnjačkih i i etnografskih podataka. Ova dragocena knjiga prvi put je ugledala svetlost dana daleke 1755. godine i doživela je nekoliko ponovljenih izdanja, ne izgubivši, uprkos vremenu, svoju naučnu i narativnu osobenost. Sve druge knjige o Kamčatki, može se slobodno tvrditi, kao ideju-vodilju i "dobar kalup" koristile su delo Stepana Krašenikova.
Jedan od prvih istraživača Kamčatke bio je ruski naučnik Stepan Krašenikov, koji je za sobom ostavio jedinstvene zapise o "ledenom poluostrvu" i niz sveobuhvatnih geografskih, prirodnjačkih i i etnografskih podataka. Ova dragocena knjiga prvi put je ugledala svetlost dana daleke 1755. godine i doživela je nekoliko ponovljenih izdanja, ne izgubivši, uprkos vremenu, svoju naučnu i narativnu osobenost. Sve druge knjige o Kamčatki, može se slobodno tvrditi, kao ideju-vodilju i "dobar kalup" koristile su delo Stepana Krašenikova.
Vulkanski krater ispunjen vodom U ne tako daleka vremena, put do Kamčatke trajao je više od godinu dana, pa je sasvim razumljivo što se broj ekstremnih avanturista i belosvetskih radoznalaca, uopšte odlučivao na takav izazov. Naime, čitava ova oblast smatrala se "strogo zatvorenom" još u vreme SSSR-a. Tačnije, do 1990. godine strancima je bilo zabranjeno da dolaze, iz bilo kojih razloga, u ova prostranstva tundri i tajgi, dok je Rusima bila potrebna specijalna dozvola.
Međutim, kako su sve blokade kratkog veka, početkom novog milenijuma, ruske vlasti su znatno liberalizovale turističko-privredne posete ovom delu Sibira. Tako avioni sa raznih krajeva Evrope sve češće sleću na aerodrom u Petropavlovsku, glavnom gradu Kamčatke.
Magnet za fanatike
Uprkos svim nabrojanim okolnostima, Kamčatka je bila i ostala "magnet" i centrifugalna sila za mnoge istraživače i smele putopisce. Sve vreme boravka na njoj razmišljali smo o motivima brojnih putešestvenika, od drevnih vremena do danas, koji su, podstaknuti prosto fanatičnom upornošću dolazili u ova čudesna prostranstva, načičkana vulkanima i gejzirima, pri čemu je cena te upornosti često bila rizik po sopstveni život!?
Bez obzira što su motivi posetilaca Kamčatke veoma različiti, po dubokom uverenju autora ovog teksta, srpsku ekspediciju predvodio je, pre svega, onaj iskonski poriv suočavanja sa nepoznatim i nagon da se odmere snage sa čudima i silama prirode.
– Čovek je ogromno znanje, hrabrost i energiju upregao, kako bi pronikao u sve tajne prirode, ne bi li se jednom za svagda oslobodio straha od nepoznatog i neizvesnog ishoda – mišljenja je jedan od članova ove ekspedicije, doktor pravnih nauka i naš glasoviti diplomata Pavle Jevremović, uz generalnu opasku da "priroda gubi trku sa rušilaštvom čoveka i da je zato treba zaštititi i sačuvati za potomstvo u što izvornijem obličju".
Carstvo grizlija
Međutim, kako su sve blokade kratkog veka, početkom novog milenijuma, ruske vlasti su znatno liberalizovale turističko-privredne posete ovom delu Sibira. Tako avioni sa raznih krajeva Evrope sve češće sleću na aerodrom u Petropavlovsku, glavnom gradu Kamčatke.
Magnet za fanatike
Uprkos svim nabrojanim okolnostima, Kamčatka je bila i ostala "magnet" i centrifugalna sila za mnoge istraživače i smele putopisce. Sve vreme boravka na njoj razmišljali smo o motivima brojnih putešestvenika, od drevnih vremena do danas, koji su, podstaknuti prosto fanatičnom upornošću dolazili u ova čudesna prostranstva, načičkana vulkanima i gejzirima, pri čemu je cena te upornosti često bila rizik po sopstveni život!?
Bez obzira što su motivi posetilaca Kamčatke veoma različiti, po dubokom uverenju autora ovog teksta, srpsku ekspediciju predvodio je, pre svega, onaj iskonski poriv suočavanja sa nepoznatim i nagon da se odmere snage sa čudima i silama prirode.
– Čovek je ogromno znanje, hrabrost i energiju upregao, kako bi pronikao u sve tajne prirode, ne bi li se jednom za svagda oslobodio straha od nepoznatog i neizvesnog ishoda – mišljenja je jedan od članova ove ekspedicije, doktor pravnih nauka i naš glasoviti diplomata Pavle Jevremović, uz generalnu opasku da "priroda gubi trku sa rušilaštvom čoveka i da je zato treba zaštititi i sačuvati za potomstvo u što izvornijem obličju".
Carstvo grizlija
Erupcija vulkana Danas na Kamčatki možete susresti brojne ekspedicije geologa i istraživača vulkana. Sa neskrivenim oduševljenjem, oni deluju kao vanzemaljci koji se probijaju kroz čudesan krajolik nesvakidašnjeg geološkog sastava: po morskim plažama sa crnim peskom, kroz gusti dim i pepeo mnogobrojnih živih vulkana, kroz nestvarnu paru gejzira… Svuda okolo protiču ribonosne i plahovite reke, a iznad njih su plavetne planine sa obaveznim snežnim "kapama" ili mrtvim kraterima ispunjenim vodom.
Dolina gejzira Na koju god stranu Kamčatke da krenete, morate se susresti sa tragovima medveda u snegu, a vrlo često sa kojim grizlijem – lično!
Ovde, u predelima relativno pošteđenim ljudskog haranja, u oazi medveđeg carstva, živi preko 200.000 medveda, koji su, naravno, strogo zaštićeni zakonom. Lov na medvede je povremeno dozvoljen za one najstrasnije lovce iz čitavog sveta, ali to lovačko zadovoljstvo koje traje desetak dana, košta 9.000 dolara. Pa, ko voli, nek' izvoli…
Mimo zakona, međutim, pojedini žitelji Kamčatke, baveći se krivolovom na medvede, mogu lepo da se obogate. Medvedi se, inače, ubijaju zbog dve stvari – zbog skupocenog krzna i cenjenog loja. Prosečan ovdašnji medved težak je 150 do 200 kilograma, ali ima i onih koji premašuju 400 kilograma. Naravno, krivolovci su najzadovoljniji kada odstrele ekskluzivne primerke od preko pola tone!
Ovde, u predelima relativno pošteđenim ljudskog haranja, u oazi medveđeg carstva, živi preko 200.000 medveda, koji su, naravno, strogo zaštićeni zakonom. Lov na medvede je povremeno dozvoljen za one najstrasnije lovce iz čitavog sveta, ali to lovačko zadovoljstvo koje traje desetak dana, košta 9.000 dolara. Pa, ko voli, nek' izvoli…
Mimo zakona, međutim, pojedini žitelji Kamčatke, baveći se krivolovom na medvede, mogu lepo da se obogate. Medvedi se, inače, ubijaju zbog dve stvari – zbog skupocenog krzna i cenjenog loja. Prosečan ovdašnji medved težak je 150 do 200 kilograma, ali ima i onih koji premašuju 400 kilograma. Naravno, krivolovci su najzadovoljniji kada odstrele ekskluzivne primerke od preko pola tone!
Medved grizli Jedno od objašnjenja zašto na Kamčatki ima toliko mnogo medveda, počiva u legendi starosedelaca (plemena Korjaci, Intelmeni i Čukči), prvim pionirima "medveđeg poluostrva". Naime, pre mnogo vekova, oni su poštovali medvede kao srodna bića i pridavali im božanska obeležja a u svojim legendama i starodrevnim zapisima nazivali "braćom".
Tek sa pojavom vatrenog oružja, to "bratstvo" sa medvedima počelo je da gubi "rodbinski" smisao i da se pretvara u opipljiv civilizacijski profit. Zaštićeni gospodari Kamčatke, inače, hrane se lososom jednom dnevno. U toj veštini nadmašuju i najvičnije ribolovce pa je pravo zadovoljstvo gledati taj spektakularni obračun Davida i Golijata.
Zavisni za sva vremena
Malo je poznato međutim, da ovi kolosi sa Kamčatke, posle dugog zimskog sna, menjaju jelovnik i napadaju druge toplokrvne životinje iz svog okruženja, najčešće veverice. Gotovo nestvarno deluje podatak da je, u stvari, ovaj predator u suštini vegetarijanac, ali kada se u rekama pojave lososi, on naglo menja svoje gastronomske navike.
Tek sa pojavom vatrenog oružja, to "bratstvo" sa medvedima počelo je da gubi "rodbinski" smisao i da se pretvara u opipljiv civilizacijski profit. Zaštićeni gospodari Kamčatke, inače, hrane se lososom jednom dnevno. U toj veštini nadmašuju i najvičnije ribolovce pa je pravo zadovoljstvo gledati taj spektakularni obračun Davida i Golijata.
Zavisni za sva vremena
Malo je poznato međutim, da ovi kolosi sa Kamčatke, posle dugog zimskog sna, menjaju jelovnik i napadaju druge toplokrvne životinje iz svog okruženja, najčešće veverice. Gotovo nestvarno deluje podatak da je, u stvari, ovaj predator u suštini vegetarijanac, ali kada se u rekama pojave lososi, on naglo menja svoje gastronomske navike.
Žitelj Kamčatke Nema predela na našoj planeti, gde se medvedi osećaju tako lagodno, kao "svete krave" u Indiji. Kao da znaju da su potpuno bezbedni od mnogih civilizacijskih nedaća, kojih, međutim, nisu pošteđena njihova sabraća iz drugih delova sibirskih tajgi.
Divlja i elementarna Kamčatka ima magnetnu moć da posetioca zauvek osvoji. dakle, onaj ko kroči na njeno drhtavo tle postaje njen zavisnik za sva vremena. On nesvesno pristaje da primi njenu uznemirujuću lepotu. Postoji bezbroj primera da su mnogi istraživači i avanturisti došli ovde sa namerom da ostanu mesec-dva, a ostali ceo život!
Divlja i elementarna Kamčatka ima magnetnu moć da posetioca zauvek osvoji. dakle, onaj ko kroči na njeno drhtavo tle postaje njen zavisnik za sva vremena. On nesvesno pristaje da primi njenu uznemirujuću lepotu. Postoji bezbroj primera da su mnogi istraživači i avanturisti došli ovde sa namerom da ostanu mesec-dva, a ostali ceo život!
Reka Bistraja Još niko nije potanko objasnio tu osvajačku moć ovog dela sveta. Ona vam, čini se, širom otvara vrata svoje tajanstvenosti: bliske susrete sa smrtonosnim vulkanima i bistrim rekama na čijem dnu možete nazreti svoju sudbinu, nepregledna prostranstva tajgi i tundri, duboke snegove i okrepljujuća proleća.
I još nešto treba znati, pre nego što se zaputite na Kamčatku: ona počinje i završava okeanom! Nijedan kopneni put nije izgrađen za poslednja tri veka, od onog trenutka kada su je kozaci otkrili.
Danas jedini način da dođete do nje jesu – vazduh i voda. Kamčatka ostaje magična zemlja, okružena morskim dubinama. Njena žila-kucavica je njena veza sa Sibirom i prostranstvima nepregledne Rusije.
I još nešto treba znati, pre nego što se zaputite na Kamčatku: ona počinje i završava okeanom! Nijedan kopneni put nije izgrađen za poslednja tri veka, od onog trenutka kada su je kozaci otkrili.
Danas jedini način da dođete do nje jesu – vazduh i voda. Kamčatka ostaje magična zemlja, okružena morskim dubinama. Njena žila-kucavica je njena veza sa Sibirom i prostranstvima nepregledne Rusije.
Uobičajeno prevozno sredstvo do Kamčatke – helikopter – Svi naši utisci i sva naša divljenja nisu dovoljna da bi opisala sva čuda Kamčatke – rekao je, dok smo u povratku preletali sibirska prostranstva, na kraju našeg uzbudljivog putovanja u nepoznato, dr Sava Subotić, čuveni svetski hirurg i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. – Kao retko gde, na Kamčatki postoji jasna veza čoveka sa prirodom. Ona ima tu moć da vas opčini strahopoštovanjem i omađija lepotom divljine, da u vas ugradi fatalistički "čip povratka" i vi, jednostavno, morate da joj se vratite. Bar što se tiče naše ekspedicije, dogovor je već postignut: iduće godine, u proširenom sastavu, vraćamo se u naručje Kamčatke!
Predrag Antić Cuki
Politika MAGAZIN 480 – 10.12.2006.
Politika MAGAZIN 480 – 10.12.2006.
Нема коментара:
Постави коментар