21 септембар 2011

BAHAMSKA OSTRVA

OSTRVA VEČNOG JUNA

Lakajanci iz plemena Avarak nisu ni sanjali da će jednog dana njihove prelepe lagune zaposesti pripadnici svetskog džet-seta, moćni bankari, finansujski magovi i bogati magnati, dok će obični ljudi samo maštati o dolasku u njihovo rajsko prebivalište

Kada je Kristofer Kolumbo 1492. godine krenuo da otkrije Novi svet, najpre se iskrcao na najistočnije ostrvo nepoznatog arhipelaga i dao mu ime San Salvador. Posmatrajući vodenu površinu ispred sebe, uzbuđeno je rekao: "baha mar", što u prevodu znači "plitko more".

Mapa Bahamskih ostrva

Tako je taj arhipelag dobio ime – Bahami, ili Bahamska ostrva, a još ga nazivaju "Božanska niska bisera" i "Ostrva iz mašte", dok ga je Džordž Vašington prozvao "Ostrva večnog juna", prilikom svoje posete 1760. godine. Ali, davno pre nego što su došli slavni moreplovac i tvorac američke države, ostrva su naseljavali Lakajanci iz plemena Avarak, a nije poznato kako su oni nazivali svoje prebivalište. Na osnovu njihovih crteža, oruđa i oružja, naučnici su jedino utvrdili da su na ostrvima živeli između 300. i 400. godine, da bi ih kasnije potpuno asimilirali doseljenici iz Južne Amerike, Azije i Afrike.

Vladari Bahama bili su gusari

Bahamska ostrva

Bahamska ostrva se nalaze u Atlantskom okeanu, ispred ulaza u Meksički zaliv, između Floride i Kube, stotinak kilometara od Majamija. Bahami nisu deo Kariba, kako mnogi misle, već predstavljaju zasebnu celinu. Arhipelag se sastoji od 700 ostrva neverovatne lepote i zbog toga golica maštu ljudi sa svih meridijana sveta još od doba Kolumba. Dolazili sa različitim namerama i ostajali nekoliko godina ili nekoliko vekova. Bilo je tu osvajača, doseljenika, trgovaca, istraživača, pustolova i begunaca od zakona, a sto godina su istinski vladari Bahama bili gusari. Dolazili su sa Kariba, Jamajke, pa ček i iz Marakaiba. Pod vošstvom Crnobradog, Henrija Morgana, Leksija i drugoh poznatih odmetnika od zakona toga doba, pljačkali su brodove i naselja kad god im se pružila prilika.

Posle njih su došli Britanci i njihova se zastava vijorila sve do 1973. godine, kada Bahami postaju nezavisna država u okviru Komonvelta. Država Bahami ima suverenitet na skoro 14.000 kvadratnih kilometara kopna i 3.870 kvadratnih kilometara vodene površine, a na ostrvima živi nešto više od 300.000 stanovnika.

Podvodni svet Bahama

Bahamska ostrva se protežu na 1.200 kilometara i nalaze se na maloj nadmorskoj visini. Na njima raste više od 1.300 vrsta drveća i biljaka, a najpoznatiji je bahamski mahagoni, koji se nalazi pod zaštitom države. Na Bahamima žive brojne vrste životinja, a u nekoliko posebnih rezervata je zaštićeno 230 vrsta ptica. O podvodnom svetu nije ni potrebno govoriti, jer more prosto vrvi od raznolikog života, koji je teško opisati rečima. Tek kad čovek zaroni u carstvo Posejdona, ne duboko ispod površine, može da sagleda sve božanske osobine Bahama. Tu je i 2.400 kilometara koralnih i peščanih grebena, a okružuje ih kristalno čista i prozirna voda. U njoj mirno plivaju velike skupine delfina i stotine vrsta raznobojnih i neobičnih riba, a česti gosti su i ajkule.

Most koji povezuje Nasau i Rajsko ostrvo

Glavni grad Nasau

Na ostrvu Nju Providens je glavni grad Nasau, koji je ekonomski, kulturni i politički centar Bahama. Ovo ostrvo je mostom povezano sa susednim Rajskim ostrvom i čine celinu, što zbunjuje brojne turiste, jer ovdašnji stanovnici za praktično jedno ostrvo imaju dva naziva. Ostrvo Veliki Bahami je druga turistička destinacija po popularnosti. Ima prelepe plaže sa belim peskom bujnu suptropsku vegetaciju i izuzetno zanimljive sadržaje. Grupa ostrva Abakos je kopno drugo po veličini i nazivaju ih prestonicom sveta za jedriličare.

Hotel "Atlantis"

Na centralnom ostrvu Abakos je grad Marš Harbor, sagrađen po uzoru na engleske gradove, a privlači ljude koji žele da uživaju u miru i tišini ili da se otisnu na neko nenaseljeno ostrvce, kao što je Abakos kejs. Odavde može da se skokne i do ostrva Eleutera, koje zovu i "pink", po pesku roze boje, ili da se poseti Alkinsonovo ostrvo, na kome je Kolumbo tražio blago, a našao samo nepregledna polja jasmina.

Ostrva bobica (Berry Island)

Osim glavnih turisti;kih ostrva, arhipelag u sebi skriva i niz manjih ostrva, koja su prava čuda prirode. Ostrva bobica (Berry Island) su pravi raj za ribolovce i potpuno su izolovana. Grupu čini 30 ostrvaca u neverovatno prozirnom moru i imaju divne plaže i pitome zatone, koji su posebno popularni među vlasnicima velikih jahti, a samo su dva naseljena.

Mačje ostrvo (Cat Island) i "planina" Alvernia

Mačje ostrvo (Cat Island) je po mnogima najlepše i na njemu je "planina" Alvernija (Mount Alvernia), čiji vrh dominira Bahamima, koji ima nadmorsku visinu od 63 metra.

Ostrvo Inagua, dom zapadnoindijskih flaminga

Inagua ostrvo je dom za oko 80.000 zapadnoindijskih flaminga. Ova endemska ptica je zaštitni znak Bahama, a gotovo celo ostrvo je proglašeno za nacionalni park. Majaguana ostrvo, čije je ime ostalo još od Avarik-indijanaca, potpuno je izolovano i privlači ljubitelje ronjenja. San Salvador, koje se pre Kolumba zvalo Guanahani, istorijski je najvažnije ostrvo arhipelaga i na njemu danas živi svega 500 ljudi.

Najposećenije mesto svetskog džet-seta

Udarna turistička sezona je od decembra do aprila i tada je boravak u hotelima najskuplji. Temperatura vazduha je stalno prijatna, a godišnje ima čak 320 sunčanih dana. najtoplije je u junu, julu i avgustu, kada se temperatura vazduha kreće oko 32 stepena Celzijusa, a u decembru je malo iznad dvadesetog podeoka. Bahamska ostrva su danas jedno od najposećenijih mesta svetskog džet-seta, moćnih bankara i finasijskih magova, ali i imućnih turista. Boravak na ostrvima nije jeftin, jer je dnevno, u proseku, potrebno najmanje 300 američkih dolara. Hoteli na Bahamima su kategorisani po veoma visokim standardima, verovatno najstrožim na svetu, tako da i najatraktivniji imaju samo četiri zvezdice.

Specijalitet "konk", školjke koje se jedu žive

Kao što se da pretpostaviti, na Bahamima se dobro jede i pije. Zastupljene su sve poznate kuhinje sveta, a u hotelima rade samo probrani gastronomi. Međutim, prava je greška ne probati nešto iz lokalne kuhinje. Najautentičnije jelo se zove "konk", koje se spravlja od velike okeanske školjke. Ova školjka se jede živa, čim se izvadi iz mora. Prava poslastica je i "jastog iz kamena", a sprema se od vrste bodljikavog jastoga koji nema klješta. Služi se pečen na žaru i iseckan, uz dodatak raznog povrća i salata. Naravno, obavezno treba probati koktel od kokosa i ruma, mada je veoma skup. Na Bahame se ne dolazi bez gomile para.
Srećko Pašić
HORIZONT 10/06

Нема коментара:

Постави коментар