SRBOBRAN

NEKAD BOGAT, DANAS LEP

U ovom gradu, svojevremeno i lepom i bogatom, zahvaljujući plodnoj crnici i spretnim Bačvanima, bilo je i od 'tice mleka. Uz tamburaše je bilo lumperajki i čuvenih šalajki a odatle se odlazilo i u lov

Srbobran leži na raskrsnici važnih puteva. Jedan povezuje srednju i južnu Evropu, drugi Podunavlje i Potisje. Veći deo grada je na levoj obali Velikog bačkog kanala. Vode mu ne manjka – tu je Beljanska rečica, zbog tromosti nazvana bara, a sa severa i istoka opasna je meandrom brze i bistre Krivaje, koja se kod obližnje Turije uliva u Veliki bački kanal pa je tako vodenim putem, kao pupčanom vrpcom, preko Dunava i Tise, povezan i sa "majkom" Evropom.

Mapa lokacije Srbobrana

Mogao bi zato lako da živi na visokoj nozi, bar kao sav ostali beli svet. Pa opet, nije tako, iako bi plodna masna crnica, takozvani černozem, lako mogla da nahrani pola te iste Evrope.

Srbobran je do Drugog svetskog rata bio bogato i ugledno mesto. Čak mondensko, gde se i tenis igrao. Tome su doprinele vrlo imućne porodice Dunđerskih, Gavanskih, Kaćanskih… One su podsticale i razvoj kulture Srbobrana, tako da je bilo dosta horova, redovno je gostovalo i amatersko pozorište, pa razne muzičke družine… Ali, lepo su živeli ne oni koji su umeli, već koji su imali.

Panorama grada

Između dva svetska rata socijalne razlike su bile ogromne. Tek kad je zarad plodne zemlje, možda najplodnije u Evropi, odlučeno da se ide na formiranje poljoprivrednog kombinata, prevladan je pomalo feudalni mentalitet pa su nastali bolji dani za ceo grad. Tako je sedamdesetih godina prošlog veka grad imao "Elan" koji je zaokružio proizvodnju od njive do trpeze i nekoliko decenija bio uspešna ekonomska obnova Srbobrana. Ljudi se zapošljavali. Bio prosperitet. Ali kada je gigant potonuo, povukao je za sobom i ostale.

Obnovljene fasade u centru grada

Sada je tu "Pionir", poljoprivredno ogledno imanje, koje je privatizovano i uspelo da sačuva domaćinski odnos prema prirodi i zemlji, ali je, na žalost, sa svojih 60 zaposlenih, malo da povuče naviše. Sem "Pionira" ostali su "Šipad", nešto privatnih firmi i ono što ni politika nije mogla da poremeti – priroda, arhitektura, spretni i vredni ljudi…

Glas pevaca i vrabaca

Salaš kao iz bajke

Kad s proleća ili leti uđete u grad ne verujete svojim ušima – tišinu remeti samo svađa vrabaca i povremeno kukurikanje pevaca. Mora se priznati da to godi napaćenim ušima gradskog čoveka. Gode i oku prelepi drvoredi šljiva duž ulica, mada se meštani žale da džanerike umeju da namoluju na odeći i kolima neželjene modernističke forme. Godi i to što na svakom koraku srećete neobične lepe i mladolike ljude, posebno žene. Uz malčice ženske ljubomore, odgonetamo šta je tome doprinelo – obilje vlage od koje koža postaje meka i baršunasta, ili černozemsko voće i povrće sa nekim specijalnim sastojkom…?

Katolička i pravoslavna crkva

– Ma kakvi – odmahuje rukom prodavačica Marica Vojvodić-Šamović u "Šipadovom" salonu nameštaja, majka troje dece kojoj uprkos četrdeset leta ne biste dali više od 28. – kanali su ovde prava deponija pa nam je voda velika muka a od zagađenosti i isparenja deca obolevaju od bronhitisa više no druga. Hrana je istina kvalitetna, ali stvar je u tome što se ovde ukrštaju ne samo putevi, već i geni Bačvana, Dalmatinaca, Mađara, Ličana…

Prema šarolikom sastavu žitelja su i verski hramovi. Katolička crkva je sagrađena 1815. godine a živopisao je Arsenije Teodorović.

Pravoslavna crkva

Pravoslavna crkva Svetog Bogojavljenja jedna je od najlepših i najvećih u nas i sem kulturno-istorijskog, njena arhitektura ima i simbolično značenje – zvonici sa dva tornja predstavljaju srpski narod sa obe strane Save i Dunava a velika "lađa" njegovo ujedinjenje i veličinu. Ikonostas je oslikao Novak Radonić čije je to najvrednije umetničko delo.

Sve što su ljudi gradili, ratovi su brisali. Tako je i pomenuta pravoslavna crkva prava stradalnica, rušena u svim ratovima. Donatori su pomagali da se opet obnovi.

Žuti bunar

Kuća Dunđerskih

Dunđerski su bili najbogatija srpska porodica, ali poznati i kao dobrotvori i rodoljubi. U jednoj od njihovih kuća u Srbobranu boravio je 1919. i Aleksandar I Karađorđević prilikom svoje prve posete Vojvodini posle ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca. U velikoj, lepo uređenoj kući Dunđerskih u samom centru danas je Lovačko društvo i elegantni kafe-klub jednog od potomaka, sa kojim smo imali zadovoljstvo da razgovaramo. On nam je pokazao i crkvu i mali mauzolej na srbobranskom groblju, gde su Dunđerski sahranjivani. Između ostalih i nežna lepotica Lenka, nesrećna ljubav pesnika Laze Kostića, koji je onda "namenio" Nikoli Tesli – da se spoje pamet i lepota. Do braka nije došlo.

Žuti bunar, za žedne i umorne

Srbobran ima i svoju malu banju, obnovljen bunar termalne sumporovite vode koji meštani zovu Žuti. Pored njega je i poslastičarnica a prekoputa pivnica "Gambrimus" gde se u staroj zgradi modernog enterijera uživo može slušati rok muzika. Ona nekadašnja tamburaška, proslavila je ovaj grad. Srbobranski tamburaši su snimali i ploče i nastupali na radiju a njima pripada i zasluga za vinske šalajke, pesme kojima su mogli da razgale i mlado i staro. Kafana "Balkan" je šezdesetih godina prošlog veka bila simbol noćnog provoda i dobre vojvođanske kuhinje, a atmosferu je podgrevao i Zvonko Bogdan koji je opevao "lole Sentomaša" i tamburaše Jovice primaša.

Pune kofe linjaka i babuški

Danas se u muzici tamburaških orkestara može uživati u vreme crkvene slave na Petrovdan a u pesmi na Festivalu pevačkih grupa Vojvodine koje se nadmeću u izvornom pevanju bez muzičke pratnje. Istog meseca su i Žetvene svečanosti, kad žeteoci mogu da pokažu svoje znanje i umeće. Kosidba počinje "skromnim" žetelačkim doručkom – slaninom, šunkom, krompirom, kompotima i štrudlama – a prate je tradicionalna pesma i igra kulturno-umetničkih društava. Po završetku sledi bogat bački ručak na žitnim otkosima. Poseban doživljaj predstavljaju "Ciganske vatre", koje se već 10 godina održavaju krajem avgusta i afirmišu kulturu romskog naroda. Ne zna se ko tada više uživa – domaćini, izvođači ili gosti…

Kad bi se još ekonomski život ponovo probudio zahvaljujući proizvodnji zdrave hrane, za šta ima ne samo potencijala već i znanja i iskustva – Srbobran bi opet postao i bogat i lep.

Nađa Orlić
Politika MAGAZIN 503 – 20.05.2007.