Pu Kvok, najveće vijetnamsko ostrvo, jedno je od retkih mesta gde kristalno čisto more, bele peskovite plaže i netaknuta priroda još nisu postali meta masovnog turizma. Uprkos ubrzanoj industrijalizaciji zemlje, na ovom zabačenom kutku u Južnokineskom moru još ne znaju šta je stres
Pu Kvok ima oblik suze, a prozirno more, raskošne šume i još uvek očuvane devičanske džungle daju mu boju najdragocenijeg zelenog kamena, zbog čega se često naziva Emerald Island, odnosno Smaragdno ostrvo.
Mapa lokacije i ostrva Pu KvokSmešteno je na krajnjem jugozapadu zemlje, u kiomšiluku delte Mekonga, u Tajlandskom (Sijamskom) zalivu, u tirkiznoj vodi Južnokineskog mora, na 45 kilometara od vijetnamske obale i svega 15 kilometara od kambodžanske, zbog čega su se ove dve azijske zemlje dugo sporile kome ostrvo pripada. Ne čudi, jer sem nepreglednih kilometara plaža gotovo nestvarnog izgleda, palmi, zelenih brežuljaka i šuma, na Pu Kvoku se u preko 80 ostrvskih fabrika proizvodi najbolji "nouk mam", riblji sos koji je osnovni sastojak većine azijskih jela.
Najveće vijetnamsko ostrvo imalo je sreću da ga je u prošlom veku zaobišao krvavi sukob koji je potresao zemlju. Daleko od bombi juče, a danas od vetrova neokapitalizma i frenetične modernizacije koji brzo menjaju ostatak zemlje, Pu Kvok je ostao dragoceno svedočanstvo zlatne prošlosti, jedna vrsta Vijetnama u minijaturi koji je i dalje veran svojoj tradiciji i ritmovima prirode koju poštuje.
Gastronomski infarkt
Najveće vijetnamsko ostrvo imalo je sreću da ga je u prošlom veku zaobišao krvavi sukob koji je potresao zemlju. Daleko od bombi juče, a danas od vetrova neokapitalizma i frenetične modernizacije koji brzo menjaju ostatak zemlje, Pu Kvok je ostao dragoceno svedočanstvo zlatne prošlosti, jedna vrsta Vijetnama u minijaturi koji je i dalje veran svojoj tradiciji i ritmovima prirode koju poštuje.
Gastronomski infarkt
Pu Kvok Za sve umorne od stresa, željne istinskog odmora, očuvane prirode, kupanja i sunčanja u miru, Pu Kvok je zaista ostrvo snova. Iako ogromnog turističkog potencijala, tolikog da ga sve češće nazivaju azijskim Karibima, ovo ostrvo veličine Singapura uspelo je da se odupre globalizaciji i svim naletima masovnog turizma. Ovde gužve nema, a na dugim plažama odenutim u najfiniji beli pesak umesto turista mogu se sresti lokalni ribari i radoznala deca koja do morske obale dođu da bi se osvežili i razonodili.
Plaža Na ostrvu živi oko 50.000 stanovnika, uglavnom ribara i poljoprivrednika. Tokom sušne sezone ovaj broj se udvostruči, jer ribarske flote privučene bogatim morem dolaze iz svih krajeva Vijetnama. Ribolov je ovde glavna grana ekonomije i ugostiteljstva. Logično, i najveća dragocenost ovog mesta ima veze sa vodom i zove se – "nouk mam". To je jedna vrsta ribljeg sosa koju vole svi narodi bademastih očiju, proizvodi se na ostrvu i odatle šalje u ceo Vijetnam, veliki deo Azije, a odskoro i u Evropu i Ameriku.
Ono što je za Kineze soja sos ili stanovnike Mediterana maslinovo ulje, to je Vijetnamce "nouk mam". On je srce njihove kuhinje i glavni izvor prihoda ostrvljana kojeg godišnje proizvedu preko 10 miliona litara. Koliko je ovaj sos popularan, govori i podatak da je časopis Time na ostrvo poslao svog reportera kako bi na licu mesta ušao u sve tajne nove alfe i omege vijetnamske gastronomije. Za prihvatanje njegovog ukusa zapadnjačkim nepcima je obično potreban ozbiljan trening.
Ono što je za Kineze soja sos ili stanovnike Mediterana maslinovo ulje, to je Vijetnamce "nouk mam". On je srce njihove kuhinje i glavni izvor prihoda ostrvljana kojeg godišnje proizvedu preko 10 miliona litara. Koliko je ovaj sos popularan, govori i podatak da je časopis Time na ostrvo poslao svog reportera kako bi na licu mesta ušao u sve tajne nove alfe i omege vijetnamske gastronomije. Za prihvatanje njegovog ukusa zapadnjačkim nepcima je obično potreban ozbiljan trening.
Riblji sos – nuok mam Ponosni na svoj proizvod, na Pu Kvoku ističu da je njihov sos domaći, potpuno prirodan i bez upotrebe konzervansa i drugih hemijskih supstanci, što bi se reklo – bio. Postupak pravljenja je jednostavan. U velike drvene posude stavi se cela riba, uglavnom sardine i kom, mala plava riba (Stolephorus commersoni) nekada brojna u Sijamskom zalivu, so, voda i začini i ostavi da se fermentira godinu dana, posle čega se sos sipa u flaše, a ostali talog se koristi kao đubrivo. Male, obično porodične, fabrike "nouk mama" podsećaju na podrume vina, s tim što jak miris neprivikle strance zna da "ujede" za nozdrve, a bogat buke ovog braon sosa vlasnicima stidljivijeg čula ukusa izazove gastronomski infarkt. Ipak, svi na ostrvu tvrde da se ukus "nouk mama", koji stanovništvu obezbeđuje 20 odsto dnevne potrebe proteina, brzo naviknu i najdelikatniji nepci.
Devičanske džungle
Glavni grad ostrva je Duang Dong. Krasi ga nov aerodrom, sve brojniji hoteli i ogromna pijaca koja se prostire duž cele luke. Na njoj seljaci i meštani, glava zaštićenih kupastim slamnim šeširima, prodaju sve i svašta – od šarenog voća i povrća do zanatskih proizvoda. U neposrednoj blizini ovog živopisnog bazara nalazi se nesvakidašnja konstrukcija. Neobična kombinacija hrama i svetionika sagrađenog 1937. godine u čast i slavu Tjen Hau, lokalne boginje mora i zaštitnice mornara i ribara.
Devičanske džungle
Glavni grad ostrva je Duang Dong. Krasi ga nov aerodrom, sve brojniji hoteli i ogromna pijaca koja se prostire duž cele luke. Na njoj seljaci i meštani, glava zaštićenih kupastim slamnim šeširima, prodaju sve i svašta – od šarenog voća i povrća do zanatskih proizvoda. U neposrednoj blizini ovog živopisnog bazara nalazi se nesvakidašnja konstrukcija. Neobična kombinacija hrama i svetionika sagrađenog 1937. godine u čast i slavu Tjen Hau, lokalne boginje mora i zaštitnice mornara i ribara.
Duang Dong Istinski biseri južnog dela ostrva su kilometrima duge peskovite plaže, čija je belina samo ponegde prekinuta tamnom senkom "basket bouts", neobičnih okruglih plovećih prevoznih sredstava od pruća koja koriste ribari, a koja polako postaju turistička atrakcija.
U gradiću An Toj možete se ukrcati na neki ribarski brodić i obići sva ostrvca u zalivu. Neka od ovih, kao ostrvo Kokosa, Oblaka ili Senki, naseljena su samo po jednom porodicom ili nekim usamljenim pustinjakom, pa je logično da evociraju atmosferu iz avanturističkih romana.
U gradiću An Toj možete se ukrcati na neki ribarski brodić i obići sva ostrvca u zalivu. Neka od ovih, kao ostrvo Kokosa, Oblaka ili Senki, naseljena su samo po jednom porodicom ili nekim usamljenim pustinjakom, pa je logično da evociraju atmosferu iz avanturističkih romana.
Ostrva Iako je zbog ekonomskog napretka veliki deo vijetnamskih šuma i džungli zauvek nestao, brdoviti sever Pu Kvoka se i dalje bezobrazno zeleni, toliko da je zelena oaza oko reke Kua Kan nedavno zaštićena i proglašena nacionalnim parkom. Na severu ostrva su i brojne plantaže crnog bibera, još jednog ponosa i ozbiljnog prihoda Pu Kvoka.
Džungla na ostrvu Pu Kvok Ovo malo poznato ostrvo može da se pohvali još jednom osobenošću, a to je autohtona, još uvek zvanično nepriznata rasa pasa. Pas pu kvok je srednje veličine i izgleda slično nemačkom ovčaru, ali crvenkastog krzna. Ima naboranu njušku, vrlo je izdržljiv i radan, a lokalno stanovništvo ga uglavnom koristi kao psa čuvara.
Pas pu kvok Krilca od slepog miša
Za Pu Kvok se može reći da je čuvar vijetnamske tradicije. Da bi se ona bolje upoznala najbolje je posetiti ostrvo u vreme Tet, vijetnamske Nove godine koja pada krajem januara, početkom februara, ili u vreme svetkovina za pun ili mlad Mesec, ili za dva najvažnija narodna praznika – izgubljenih duša koji pada sredinom avgusta i dan mrtvih u junu.
Što se tropske klime na Pu Kvoku tiče, najbolji period za dolazak na ostrvo je od decembra do juna u vreme sušnog perioda kada je prosečna dnevna temperatura oko 27 stepeni Celzijusa.
Stanovništvo Pu Kvoka je pretežno budističke vere. Vrlo je srdačan, ljubazan, komunikativan, radan i uvek nasmejan narod ponosan na svoje poreklo i pripadnost, koji rado dočekuje i na svaki način želi da ugosti svakog posetioca. A gde bi se bolje upoznali nego za trpezom?
Ukoliko poželite da na ovom ostrvu sklopite prijateljstvo sa lokalnim stanovništvom, sem što ćete morati da se priviknete na ukus "nouk mama", nemojte se iznenaditi ako vam ponude neko od nekoliko stotina vijetnamskih jela od mesa slepog miša ili kobre. Uz ova, kao i sva druga jela, ide obavezno beli pirinač. Naravno, na viljuške, noževe i kašike zaboravite. kao i u velikom delu Azije, i ovde se jede štapićima. A da se zrnima pirinča ne biste pravili akrobacije, zdelu držite blizu usta. Ove specijalitete ćete zasladiti nekim od mnogobrojnih nama neobičnih voća – jojobom, kakijem, voćkom zelenog zmaja, trešnjom sa tri semena ili vodenom jabukom i obilato zaliti kokosovim mlekom.
Za srećan put, baš kao i za dobrodošlicu, dobroćudni narod ovog lepog ostrva nazdraviće vam čašicom "ruou ran" (mleko od zmije) ili pirinčanim vinom nasutim iz flaše u kojoj se "baškari" ukiseljena zmija.
Za Pu Kvok se može reći da je čuvar vijetnamske tradicije. Da bi se ona bolje upoznala najbolje je posetiti ostrvo u vreme Tet, vijetnamske Nove godine koja pada krajem januara, početkom februara, ili u vreme svetkovina za pun ili mlad Mesec, ili za dva najvažnija narodna praznika – izgubljenih duša koji pada sredinom avgusta i dan mrtvih u junu.
Što se tropske klime na Pu Kvoku tiče, najbolji period za dolazak na ostrvo je od decembra do juna u vreme sušnog perioda kada je prosečna dnevna temperatura oko 27 stepeni Celzijusa.
Stanovništvo Pu Kvoka je pretežno budističke vere. Vrlo je srdačan, ljubazan, komunikativan, radan i uvek nasmejan narod ponosan na svoje poreklo i pripadnost, koji rado dočekuje i na svaki način želi da ugosti svakog posetioca. A gde bi se bolje upoznali nego za trpezom?
Ukoliko poželite da na ovom ostrvu sklopite prijateljstvo sa lokalnim stanovništvom, sem što ćete morati da se priviknete na ukus "nouk mama", nemojte se iznenaditi ako vam ponude neko od nekoliko stotina vijetnamskih jela od mesa slepog miša ili kobre. Uz ova, kao i sva druga jela, ide obavezno beli pirinač. Naravno, na viljuške, noževe i kašike zaboravite. kao i u velikom delu Azije, i ovde se jede štapićima. A da se zrnima pirinča ne biste pravili akrobacije, zdelu držite blizu usta. Ove specijalitete ćete zasladiti nekim od mnogobrojnih nama neobičnih voća – jojobom, kakijem, voćkom zelenog zmaja, trešnjom sa tri semena ili vodenom jabukom i obilato zaliti kokosovim mlekom.
Za srećan put, baš kao i za dobrodošlicu, dobroćudni narod ovog lepog ostrva nazdraviće vam čašicom "ruou ran" (mleko od zmije) ili pirinčanim vinom nasutim iz flaše u kojoj se "baškari" ukiseljena zmija.
R. Petrović
Politika MAGAZIN 509 – 01.07.2007.
Politika MAGAZIN 509 – 01.07.2007.
Нема коментара:
Постави коментар