Dok stručnjaci upozoravaju da bi zbog nekontrolisanog krčenja šuma do 2040. godine zauvek moglo da nestane više od polovine "najvećih pluća sveta", ljubitelji prirode i pobornici ekologije hitaju na odmor u Sivau- Siparini, jedinstven ekološki rezervat Amazonije
Amazonija (Amazonas) zauzima preko 40 odsto površine Brazila i u njoj se nalazi najveća prašuma na svetu, velika kao Evropa, koja proizvodi preko 40 odsto kiseonika na našoj planeti. U ovoj oblasti koja se proteže od podnožja Anda do Atlantskog okeana živi manje od 4 odsto stanovništva Brazila. Zato je vest da je otkriveno pleme čiji pripadnici do sada nisu umali nikakve kontakte sa spoljnim svetom, koju je početkom juna saopštila Brazilska kancelarija za Indijance, izazvala veliko interesovanje.
Pleme Metiktire broji oko 80 članova i živi u nepristupačnom delu prašume, daleko od kopnenih i vodenih puteva. Do ovog neobičnog otkrića došlo je kada su se dvojica pripadnika Metiktira iznenada pojavila u selu plemena Kauaru. Njihovo pojavljivanje samo je potvrdilo da ovaj deo sveta krije još mnoge tajne.
Ratoborne kume
Sa dužinom od 6.400 kilometara, od kojih preko 4.300 kilometara plovno, i preko 1.000 pritoka, Amazon je najveći vodeni sistem i vodom najbogatija reka na svetu. Prvi Evropljanin, Francisko de Oreljana, stigao je pre 1541. godine i reci dao ime po Amazonkama iz grčke mitologije na koje su ga podsetile žene iz domorodačkih plemena sa kojima se borio.
Ratoborne kume
Sa dužinom od 6.400 kilometara, od kojih preko 4.300 kilometara plovno, i preko 1.000 pritoka, Amazon je najveći vodeni sistem i vodom najbogatija reka na svetu. Prvi Evropljanin, Francisko de Oreljana, stigao je pre 1541. godine i reci dao ime po Amazonkama iz grčke mitologije na koje su ga podsetile žene iz domorodačkih plemena sa kojima se borio.
Amazon i raskošnu, na mnogim mestima još uvek netaknutu, prašumu kroz koju protiče danas ne brane ratoborna plemena već ekološke organizacije i pojedinci koji znaju o kakvoj se vrednosti radi, a u tome im svesrdnu pomoć daje lokalno stanovništvo istrajno u želji da sačuva svoj prirodni habitat od daljeg uništenja. Zahvaljujući tome, 1992. godine je osnovan trudom Asocijacije Amazonija prirodni i ekološki rezervat Sivau-Siparina, a tri godine kasnije otvoren i za turiste.
Ova zelena eko-oaza nalazi se na oko 500 kilometara severozapadno od Grada Manausa. Rezervat se prostire uz granicu brazilskih država Amazonas i Roraima na površini od 172.000 hektara, koju najvećim delom pokriva očuvana prašuma sa bogatom i raznolikom florom i faunom. U Sivau-Siparini živi preko 8.000 životinjskih vrsta od kojih su mnoge endemske i vrlo retke. Pripadnici plemena Kaboklo, koje broji oko 570 članova, većinom mlađih od 15 godina, jedini su stalni stanovnici ovog nacionalnog parka i čuvari ogromnog prirodnog bogatstva koji savesno brinu o svemu, ne dozvoljavajući prekomerno iskorišćavanje prirodnih resursa niti bilo kakvu aktivnost koja šteti ambijentu.
Avanturističkim dušama željnim odmora u stilu Indijane Džonsa, "vrata" rezervata su širom otvorena tokom cele godine. Po sletanju u Manaus do rezervata se nastavlja brodom. Posle tridesetak sati plovidbe rekama koje se lenjo probijaju kroz bujnu vegetaciju i uživanja u igri džinovskih vidri i rečnih delfina stiže se na neobično odredište.
Avanturističkim dušama željnim odmora u stilu Indijane Džonsa, "vrata" rezervata su širom otvorena tokom cele godine. Po sletanju u Manaus do rezervata se nastavlja brodom. Posle tridesetak sati plovidbe rekama koje se lenjo probijaju kroz bujnu vegetaciju i uživanja u igri džinovskih vidri i rečnih delfina stiže se na neobično odredište.
Turisti se smeštaju u malakose, kuće od drveta i slame izgrađene u domorodačkom stilu. O luksuzu ovde nema ni govora. Ipak, vodi se računa o potrebama urbanog gosta. Sve kuće imaju kupatila, a o apetitu turista računa vode izvrsne Kaboklo kuvarice čiji specijaliteti mogu da se probaju u simpatičnom restoranu gde su na meniju uglavnom jela od rečne ribe, među kojima mnoga od pirana, lokalno povrće i egzotično voće.
Svi na teren
Sivau-Siparina je idelano mesto da se uplovi, doživi i svim čulima oseti jedan sasvim drugačiji svet. Na mešavini portugalskog, engleskog i lokalnog dijalekta, narod Kaboklo se iskreno trudi da svoj zavičaj približi svakom gostu i obezbedi mu što prijatniji i zanimljiviji boravak. Rado će vas povesti u vožnju kanuom po rekama u kojima sem krvoločnih pirana i kajmana žuto-crvenih očiju živi i mnoštvo egzotičnih riba živopisnih boja ili u šetnju kroz prašumu kojom se širi miris vanile, uvesti vas u tajne njihovog ribarenja (u basenu Amazona živi preko 850 vrsta riba), odmeriti se sa vama u veštini gađanja lukom i strelom, prirediti vam "lov" na leptire raskošnih boja ili vas pozvati na partiju fudbala.
Iako većina pripadnika Kaboklo plemena nikada nije uživo ili na televiziji videla fudbalsku utakmicu, najvažnija sporedna stvar na svetu je i ovde ono bez čega se ne može. Čim se temperatura malo spusti, vođeni željom da njihova ekipa pobedi, na improvizovan, nevešto iscrtan teren istrčavaju svi, i oni od 60 i oni od 15 godina, neki u patikama, drugi bosonogi. Turisti su uvek dobrodošli.
Karlos, nekadašnji lovac na jaguare i džinovske vidre, a danas zadovoljni ribar, sa ponosom objašnjava kako je od osnivanja ovog jedinstvenog projekta zajednica porasla i kako su realizovane mnoge važne stvari. Osnovane su škole, eliminisana malarija, sprečen šverc tropskih biljnih i životinjskih vrsta, usred džungle osnovana je farma u kojoj se po strogim ekološkim standardima uzgajaju poljoprivredne kulture i stoka.
Kofer pun uspomena
Svi na teren
Sivau-Siparina je idelano mesto da se uplovi, doživi i svim čulima oseti jedan sasvim drugačiji svet. Na mešavini portugalskog, engleskog i lokalnog dijalekta, narod Kaboklo se iskreno trudi da svoj zavičaj približi svakom gostu i obezbedi mu što prijatniji i zanimljiviji boravak. Rado će vas povesti u vožnju kanuom po rekama u kojima sem krvoločnih pirana i kajmana žuto-crvenih očiju živi i mnoštvo egzotičnih riba živopisnih boja ili u šetnju kroz prašumu kojom se širi miris vanile, uvesti vas u tajne njihovog ribarenja (u basenu Amazona živi preko 850 vrsta riba), odmeriti se sa vama u veštini gađanja lukom i strelom, prirediti vam "lov" na leptire raskošnih boja ili vas pozvati na partiju fudbala.
Iako većina pripadnika Kaboklo plemena nikada nije uživo ili na televiziji videla fudbalsku utakmicu, najvažnija sporedna stvar na svetu je i ovde ono bez čega se ne može. Čim se temperatura malo spusti, vođeni željom da njihova ekipa pobedi, na improvizovan, nevešto iscrtan teren istrčavaju svi, i oni od 60 i oni od 15 godina, neki u patikama, drugi bosonogi. Turisti su uvek dobrodošli.
Karlos, nekadašnji lovac na jaguare i džinovske vidre, a danas zadovoljni ribar, sa ponosom objašnjava kako je od osnivanja ovog jedinstvenog projekta zajednica porasla i kako su realizovane mnoge važne stvari. Osnovane su škole, eliminisana malarija, sprečen šverc tropskih biljnih i životinjskih vrsta, usred džungle osnovana je farma u kojoj se po strogim ekološkim standardima uzgajaju poljoprivredne kulture i stoka.
Kofer pun uspomena
Kažu da je boravak u rezervatu Sivau- Siparina jedinstven i nezaboravan doživljaj koji zaokuplja i obogaćuje sva čula. O opasnostima nema ni govora, pod uslovom da se poštuju zakoni džungle i prirode, a čak i oni koji nisu skloni romantici nisu ravnodušni pred prizorom izlaska ili zalaska sunca. Uz širok, srdačan osmeh i iskrenu dobronamernost lokalnog stanovništva, brzo i lako se otkrivaju hiljade lica Amazonije.
Tokom boravka u njihovom selu, narod Kaboklo dozvoliće vam da učestvujete u svim aktivnostima zajednice. Da meljete brašno od manioka koje čini osnovu njihove kuhinje, spremite čorbu od rečne ribe, suvih rakova i lišća juke, ili pomognete da se od lijana i pruća ispletu korpe za voće.
Tokom boravka u njihovom selu, narod Kaboklo dozvoliće vam da učestvujete u svim aktivnostima zajednice. Da meljete brašno od manioka koje čini osnovu njihove kuhinje, spremite čorbu od rečne ribe, suvih rakova i lišća juke, ili pomognete da se od lijana i pruća ispletu korpe za voće.
Pre polsaka u Sivau-Siparinu, sem otvorenog srca i želje za zbližavanjem sa prirodom, u kofer spakujte udobnu odeću. Nekoliko dugih pantalona za šetnju po prašumi, bermude i šorc za boravak na reci, pamučne majice sa kratkim i dugim rukavima, udobnu zatvorenu obuću, šešir ili kačket, sunčane naočare, kišnu kabanicu i nikako ne zaboravite sredstvo protiv dosadnih komaraca i drugih insekata kao ni fotoaparat i dvogled.
U prtljagu ostavite malo mesta jer ćete sem predivnih uspomena iz ovog rezervata verovatno poželeti da ponesete i neku rukotvorinu. A ako tokom boravka osetite nostalgiju za civilizacijom, zaboravite telefon. Zahvaljujući satelitskoj anteni iz rezervata sa spoljnim svetom možete da komunicirate samo putem i-mejla, ako uopšte budete imali želju za tim.
R. Petrović
Politika MAGAZIN 512 – 22.07.2007.
Politika MAGAZIN 512 – 22.07.2007.
Нема коментара:
Постави коментар