KOSMAJ

ZABORAVLJENA LEPOTICA

Kosmaj, pitoma planina koju okružuju opštine Mladenovac i Sopot, udaljena samo pedesetak kilometara od Beograda, sa vikend naseljem i gustim šumama, nekad je bio popularno izletište meštana i Beograđana. Ipak, polako se vraća u život…

Na Kosmaju smo bili 3. avgusta, dan posle Svetog Ilije, i zatekli, kao što bi i na svakom drugom mestu posle slavlja, posvuda razbacane čaše, flaše, papir, šatore koji se sklapaju, tezge koje se pakuju i utovaruju u kombije da bi se našle na nekom drugom okupljanju. Slične scene videli smo i u crkvama na Tresijama koje su žene iz okolnih mesta sređivale i brisale. Jer, 2. avgust je Dan opštine Mladenovac, dan kada je 1893. godine proglašen za varoš. Inače u čarima ove planinske lepotice podjednako uživaju Meštani i Mladenovca i Sopota, opština koje se šire po njenim obroncima ali i Beograđani jer je od glavnog grada udaljen svega 54 kilometra autoputem i 2 više ako se krene preko Ralje i Avale.

Mapa lokacije Kosmaja

Stanište boginje Maje

Na Kosmaju (628 m) najprivlačnijem i najznačajnijem geomorfološkom uzvišenju u okolini Beograda, Sopota i Mladenovca, ističu se tri vrha: Mali, Goli i Rutavi. Iako spada u niske planine, on ipak poput ostrva dominira iznad valovitog pobrđa, razdvojenog blagim rečnim dolinama ovog dela Šumadije.

Sama reč Kosmaj vodi poreklo od keltskog cos (šuma) i predindoevropske reči mai (planina). Rimljani su pod imenom Kosmaj, casa Maiac, podrazumevali stanište boginje Maje.

Kosmaj

– Kelti su ovoj planini dali ime po bogatoj vegetaciji – "šumovit kraj". A Babe nisu nazvane po nekim babama, kako to neki misle, već po Babenijusu, rimskom prokuratoru, kojem su vremenom skratili ime. Ovo je istovremeno bio i rimski utvrđeni grad koji je u III veku imao vodovod – pripoveda Radomir Samčević, menadžer kantri kluba "Babe" kome u "opisu radnog mesta" nije poznavanje istorije i geografije ali nas je predusretljivo upoznao sa njima. Zahvaljujući njemu, prošetali smo kroz vekove. Eh, da je više takvih profesionalaca, pomislili smo. Ali, čas još nije bio završen…

Konak kraj gejzira

Kantri klub "Babe" oživeo vikend-turizam

– Na Kosmaju ima čak 169 rudarskih okana, pa tako kod nas danas može da se kupi i kamen iz rudnika Babenijus. A početkom turizma na Kosmaju, može da se smatra davna 1403. godine, kad je despot Stefan Lazarević svoju prestonicu iz Kruševca preselio u Beograd. Ova planina mu je postala omiljeno izletište, pa je često dolazio u lov po ovdašnjim šumama. On je, dakle, bio prvi Beograđanin koji je došao ovde da se rekreira i odmara. Despot je obnavljao i gradio crkve i manastire, pa ih je jedno vreme bilo čak 13. Tako je Kosmaj na neki način bio preteča srpskog hotelijerstva, budući da su trgovci i razni putnici spavali u manastirskim konacima, a ne u birtijama i po kućama. Podaci kažu da je 1427. godine ovde i umro – gotovo u dahu nam je rekao Radomir Samčević i nastavio – Četiri veka kasnije, tačnije 1823. godine, knez Miloš Obrenović je u selu Ropočeva kraj tamošnjeg gejzira podigao konak, a on je znao šta i gde valja, zar ne? Uostalom, Sopot je naša jedina opština koja se razvila zbog turizma. I stari trgovački putnici su išli od Dubrovnika preko Kosmaja. Ova planina je bogata vodama, ima izuzetnu klimu, a vazduh je lekovit, jer se ukrštaju struje sa Karpata i Mediterana pa, po predanjima, ni u vreme epidemije, ovde nije zabeležen nijedan slučaj tuberkuloze – zadovoljno završava priču naš sagovornik koji, naravno, nije zaboravio ni da se pohvali:

Konji u Babama – za jahanje i hipoterapiju

– Zahvaljujući hotelu "Babe" ovaj kraj je već živnuo, jer nam često dolaze gosti, posebno vikendom, da uživaju u prijatnom ambijentu, hrani, bazenu, sauni, đakuziju, ali i sportovima u prirodi: šetnji, vožnji biciklom, pent bolu, jahanju – imamo ergelu konja, a odnedavno smo počeli da radimo i hipoterapiju. Reč je o metodi lečenja nekih oboljenja "druženjem sa konjima" koja se sprovodi kroz stručni nadzor i preporuku i daje odlične rezultate. Povremeno organizujemo i mečing – takmičenje u ribolovu na našem jezercetu. Pobednik je onaj koji za tri sata ulovi najviše ribe.

Ipak, za sva ova uživanja treba vremena, a mi smo morali dalje – da što kolima, što pešice, obiđemo ovu malu, pitomu i gostoljubivu planinu. Da se uverimo da zaista postoje ta rudarska okna. Već prvo videli smo na samo dvadesetak metara od kantri kluba.

A na banji – katanac

Čitav pejzaž je, dokle oko seže, pod vegetacijom. Strmije strane obrasle su šumom, pretežno bukovom i hrastovom, a mestimično i četinarskom. Blage padine su pod travom, podnožje pod voćnjacima i njivama. Na Kosmaju ima i divljači, ponajviše zečeva, srna, fazana, jarebica, prepelica…

Selters banja

Osim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim spomenicima, ovaj kraj je bogat i mineralnim vodama, ali je, na žalost, za sada, jedino opremljena i u funkciji "Selters banja" koja ima oko 500 postelja i dijagnostičko-terapeutski prostor za fizikalnu medicinu, zatvoren bazen, saunu. U blizini, na putu od Mladenovca ka Kosmaju je i izvorište mineralne vode – Koračićka banja okružena zelenilom i mirom. Međutim, da joj se priđe, ne može – pod katancem je. Banja je zatvorena, a nadamo se da će posle nedavne privatizacije širom otvoriti svoja vrata posetiocima, još lepša i bolja. Na žalost, u još lošijem stanju, potpuno zapuštena i napuštena, jeste Stojnička banja na čiju odrednicu "banja" su zaboravili i najstariji meštani.

Crkva Svetog Nikole manastira Pavlovac

U selu Rabrovac, koje je pionir u razvoju seoskog turizma u ovom kraju, postoji veštačko jezero, kako su nam rekli, još iz doba Rimljana koje je služilo za ispiranje rude. Danas na njega najviše dolaze ribolovci. U neposrednoj blizini su Topola, Oplenac, Bukovička banja, Orašac, manastiri Pavlovac i Tresije.

Manastir Pavlovac se nalazi u ataru sela Koraćice i udaljen je 13 kilometara od Mladenovca. Tu smo zatekli oca Savu, dobrodušnog i začudo vrlo pokretnog kaluđera od 86 leta koji nam je otvorio vrata crkve, sa nama obišao okolne ruševine – konak manastira i usput nas posavetovao:

– Svi mi, kad dođe sudnji dan, platimo svoje grehe i račune. Jer, ništa ne može da ostane večito sakriveno. Znate ono: zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju, pa zato treba živeti što poštenije. Bog sve prašta, ali i sve vidi i na sudnji dan ti pokaže: evo vidi kakav si bio.

Pozvao nas je da sednemo i odmorimo se, i sigurno bismo još mnogo toga čuli i naučili, da nas put nije zvao dalje.

Kao da se ništa nije dogodilo

Manastir Tresije

Do Crkvina, dela sela Markovca i porte Crkve sv. proroka Ilije nalazi se spomenik despotu Stefanu Lazareviću, koji je na mestu iznenadne despotove smrti 1427. godine postavio njegov velmoža Đurađ Zubrović. Spomenik je u obliku obeliska od belog venčačkog mermera, a tekst je ispisan na staroslovenskom jeziku.

U Markovcu, na putu Mladenovac-Topola, nalazi se i Markovačko jezero, smešteno u hrastovoj šumi površine 20 hektara. Kako je bogato ribom, zatekli smo puno ribolovaca, ali i kupača.

Na šumovitim obroncima Kosmaja, nedaleko od čuvene kafane "Kod Nade i Tome" koju izletnici sa probirljivim ukusom za hranu, posebno jagnjetinu, nikada ne mimoilaze, nalazi se obnovljen manastir Tresije. Kažu da je ime dobio po potoku, koji protiče pored crkve posvećene svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Ali, postoji i druga priča… Ona kaže da je despot Stefan Lazarević, zadivljen lepotom potkosmajskih predela, osnovao tri manastira: Pavlovac, Kastaljan i Tresije. Kada ga je majka, kneginja Milica, posetila i videla novosagrađeni manastir "zadrhtala" je (stresla se) od oduševljenja lepotom predela i duhovnog zdanja koje je njen sin sagradio. I tako su drhtaji duše kneginje-majke utkani u ime nove svetinje.

Lepote potkosmajskih predela

Međutim, bliža je istini pretpostavka da je despot Stefan obnovio stari manastir koji je sagrađen krajem XIII veka, u vreme kralja Dragutina. Prvi put se pominje u turskim izvorima, kao manastir Tres, u kome obitava dvanaest kaluđera. Razrušen je u XVII veku, a monasi su, noseći manastirske dragocenosti, našli utočište u fruškogorskim manastirima.

Već poprilično umorni stigli smo na vrh Kosmaja gde se nalazi poznat i izdaleka vidljiv spomenik borcima palim u Drugom svetskom ratu, delo arhitekte Bogdana Bogdanovića na kome je zapisano: "1941. na ovom mestu je formiran kosmajsko-posavski partizanski odred koji je dao 16 narodnih heroja i 5.820 palih boraca."

Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu

Inače, Kosmajci su odvajkada bili vešti i hrabri ratnici. Učestvovali su i u boju na Kosovu 1389. godine. Prema legendi, pod Kosmajem se rodio Ivan Kosančić, poznati srpski junak. A mi smo se uverili i da su ljubazni i nasmejani. Vredni. Jer jedva čekaju da njihov kraj ponovo oživi i opet bude omiljeno mesto vikendaša, ali i putnika namernika iz svih krajeva Srbije. I sveta. Što da ne?

Otkud još znamo da su vredni? Pa onaj krš i lom sa početka teksta, do smiraja dana, da se ne poveruje očima, nestao je, kao da se tu ništa prethodnog dana nije dešavalo.

Nada Torlak
Politika MAGAZIN 517 – 26.08.2007.