ANGOLA

ZEMLJA KRAJNOSTI

Ova afrička zemlja bogata naftom nudi posmatraču nekoliko lica. Sa jedne strane na njenim ulicama mogu da se vide raskošna zdanja, luksuzni hoteli, moderne poslovne zgrade i džipovi koji vrede čitavo bogatstvo, a na drugoj prodavci koji od svoje robe jedva mogu da prežive. Pa ipak, nema sumnje da je Angola po košarci i još po mnogo čemu vodeća zemlja u Africi

Na desetak kilometara dugačko, usko ostrvo, sasvim blizu kopna na kojem danas leži Luanda, glavni grad, Angole, iskrcalo se 25. januara 1875. godine oko 700 Portugalaca, što članova brodske posade, što vojnika, trgovaca i sveštenika koje je predvodio pomorski kapetan Paulo Dias de Novaiš i nazvali ga Vila de Sao Paulo de Luanda. Na ostrvu su zatekli veliko naselje ribara Aksiluanda od čijeg imena i poteklo ime glavnog grada.

Mapa Angole

Godinu dana kasnije Novaiš, postavljen u međuvremenu za guvernera, osnovao je na kopnu varošicu Sao Paulo da Asumpsao de Loanda započevši izgradnju crkve posvećene Svetom Sebastijanu. Na tom mestu se danas nalazi Muzej oružanih snaga. Tokom vremena broj stanovnika grada je neprestano rastao tako da je 1975. dostigao cifru od oko 530.000. U tom trenutku Luanda je smatrana jednim od najlepših gradova na afričkoj atlantskoj obali, vrlo pogodna za život.

Međutim, jedna od tragičnih posledica građanskog rata koji se vodio u ovoj zemlji bio je egzodus stanovništva. Smatra se da je oko četiri miliona raseljenih lica, uglavnom iz ruralnih područja, potražilo sigurnost u gradovima. Od tog broja najviše njih se nastanilo u Luandi koja se višestruko uvećala tako da se procenjuje da danas ima četiri miliona žitelja!

Iljo de Luanda – ostrvo na kome se nalazi grad

Zbog nedostatka stambenog prostora, većina se naselila u predgrađima koja su uglavnom bez neophodne infrastrukture, pa se grad suočava sa ogromnim problemima koji se ogledaju u nimalo privlačnom ambijentu i kvalitetu življenja. Nema vode, ni struje, vazduh je zagađen, neplanskom izgradnjom kuća nestale su zelene površine, asfaltirane ulice su prava retkost. Naravno, sve ovo prati nedostatak osnovne zdravstvene zaštite i saobraćaja, iako vlada ulaže ogromne napore da se sve ove teškoće postepeno prevaziđu.

Luanda, panorama grada

Astronomske cene stanova

Život u Luandi se bukvalno odvija na ulicama – na njima se prodaje, kupuje, deca igraju, vodi se ljubav, ugovaraju najraznovrsniji poslovi. Karakteristično je da devojčice, devojke i žene koje ovde nazivaju zajedničkim imenom zunga, nose robu namenjenu prodaji na glavi. U njihovim plastičnim lavorima i korpama mogu da se vide razne vrste robe: odeća, štipaljke, češljevi, donji veš, papilotne… Na isti način nose i prodaju namirnice: mandioku, kukuruz, banane, ananas (i po 30 kg!), jabuke, paradajz, avokado, pomorandže itd. Većina, pri tom, na leđima nosi i malu decu umotanu u široke marame iz kojih im vire samo majušna stopala i koja, što je prosto fascinantno, nikada ne plaču!

Žene robu nose na glavi

Čovek se vremenom navikne na prizor velikog broja mladića po svim većim ulicama koji na trotoaru, i spretno se provlačeći između vozila, prodaju koješta: baterije, slike, hleb, ogledala, katance, pegle, odeću, obuću, ventilatore, ručne frižidere, tepihe ili drže fotografije nameštaja koji može da se naruči. Ulicama grada krstare i stotine hiljada vozila od kojih su mnoga novije proizvodnje, a zapanjujuće veliki je i broj najnovijih džipova (uključujući i "hamere") i pik-apova.

U Luandi je život veoma dinamičan – mnogo se gradi, ponajviše poslovnih zgrada i hotela, renoviraju se ulice i trgovi. Ipak, hroničan je nedostatak stanova što za posledicu ima astronomske cene zakupa. Primera radi, kirija za trosoban stan iznosi i do 5.000 američkih dolara mesečno!

Ples velikog lovca

Tradicionalni ples

Narod Aksiluanda, u prevodu čovek sa ostrva ili mora, razvio je sopstvenu kulturu koja se, šire gledano, može podvesti pod etničku grupu Mbundu i koja se manifestuje raznim karnevalima, plesovima i tradicionalnim slavljima. Mada su današnji tip karnevala, odu životne radosti, doneli portugalski kolonisti, oni ipak najbolje izražavaju angolski kulturni identitet. Ti karnevali nemaju čvrsto utvrđene datume, a u Luandi se tradicionalno održavaju u februaru ili martu.

Rituali su uglavnom posvećeni Kiandi, boginji mora i njihov obavezni deo predstavlja ples (semba, rebita i kazukuta) koji od pamtiveka ima veliku ulogu u folklornom nasleđu i iskustvu angolskog naroda. Tako je, na primer, kimula igra posvećena duhu Dinuanga i izvodi se povodom smrti nekog velikog lovca. Veoma je poznat i ples sidralia koji karakteriše spori ritam, a izvodi se, kao i semba, uz muziku metalnog bubnja (ngome) i roga.

Pogled na zdanja Luande

U gradskom kulturnom centru Kilamba može se osetiti pravi duh angolske muzike šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka uz tradicionalni muzonge, rublju čorbu pripremljenu na angolski način, dok se u pozorištu Avenida prikazuju predstave sa tematikom iz svakodnevnog života. Noćni život u gradu je veoma razvijen, naročito na Ilji i njenim restoranima sa muzikom uživo i diskotekama, a ritmovi koji se najčešće čuju potiču iz Angole, Brazila, Afrike i Portugalije.

Crkva Luande

Što se tiče arhitektonskih zdanja, najstarije su crkve iz XVII i XVIII veka. Naša Gospa od Nazareta, Naša Gospa od Karmo i crkva Jezuita. Zgrada vredna pažnje je bolnica Maria Pia.

Katedrala Luande

Sačuvano je i više spomenika znamenitim Portugalcima koji su ostavili svoj trag u razvoju grada i zemlje, a podignuti su i novi, u postrevoluciolucionarnom periodu. Posebnu atrakciju predstavlja obilazak prirodnjačkog i muzeja ropstva, oružanih snaga, antropološki i Nacionalni istorijski arhiv.

Luanda, tvrđava San Migel

Kremasti funže

Svojim impresivnim izgledom pleni tvrđava San Migel koja se nalazi na uzvišici koja dominira gradom, a njene bele zidine je čine izdaleka prepoznatljivom. Tokom 400 godina postojanja, služila je u razne svrhe: u njoj je bila barutana, pa rezidencija guvernera, centralni zatvor, cisterna za vodu, jedina livnica topova u Africi. Služila je i za smeštaj degradiranih oficira i podoficira, bila muzej Angole, Generalštab portugalskih oružanih snaga u Angoli, Generalštab oružanih snaga MPLA i od 1978. je centralni muzej oružanih snaga Angole.

Figura pensadora (mislioca)

Rukotvorine svih vrsta se prodaju na Ilji de Luanda, u hotelima i blizu hotela, u specijalizovanim prodavnicama, a najveći (i najjeftiniji) izbor je u predgrađu koje se zove Futungo de Belas gde se na otvorenom prostoru nalazi ogroman broj prodavaca sa kamarama najraznovrsnijih rukotvorina ne samo iz Angole već i susednih zemalja. Među njima najviše ima ogrlica i prstenja svih vrsta i od raznih materijala (uključujući i slonovaču), drvenih skulptura i slike sa tipičnim afričkim motivima. Najtraženija je figura pensadora (mislioca) koja je zaštitni znak zemlje a smatra se remek-delom harmonije i linijske simetrije naroda Čokve.

Što se tiče kulinarstva, nezaobilazni su plodovi mora kao što su jastozi, kamaroni (takođe vrsta veoma ukusnih rakova), riba i školjke. Uobičajeno jelo u tradicionalnim restoranima je funže – kremasto testo načinjeno od brašna mandioke ili kukuruza, sa kuvanom ili pečenom ribom servirano sa slatkim krompirom, iseckanom mandiokom i začinima.

Kremasto testo – funže

Na Ilja de Luanda nalazi se mnoštvo restorana sa zanimljivim imenima: Kokonats, Majami bič, Kafe del Mar, Borado, Karibi i drugi u kojima postoji širok izbor međunarodne i nacionalne kuhinje, a svaki od njih zauzima deo obale koji gostima služi kao plaža.

Angolci su veoma povezani sa Brazilom i cene sve što dolazi iz te zemlje: ne samo robu, već i muziku (česta su gostovanja raznih grupa i istaknutih umetnika), filmove, TV-serije, način života. U toj latinoameričkoj zemlji studira veliki broj angolskih stipendista što nimalo ne čudi ako se zna da većinsko stanovništvo severoistočnih brazilskih država predstavljaju potomci robova poreklom iz Angole. Uz to, Brazil je bio prva država na svetu koja je priznala nezavisnu Angolu.

Velika pažnja posvećuje se sportu, pre svega fudbalu (reprezentacija Angole je 2006. godine prvi put učestvovala na svetskom fudbalskom prvenstvu), a 2010. u ovoj zemlji će biti održano afričko prvenstvo. U košarci su stanovnici ove zemlje neprikosnoveni na afričkom kontinentu – već osam puta su osvajali šampionat.

Mesečev vidikovac

U okolini Luande postoji više turističkih tačaka koje neizostavno treba posetiti. Na jugu, iza Futungo de Belas je poluostrvo Musulo dugačko 40 kilometara u čijem se zalivu nalaze tri manja ostrva. Veoma su posećena zbog izuzetno lepih peskovitih plaža, staza za pešačenje i mogućnosti za bavljenje nautičkim sportovima. Takođe, brojni sportski ribolovci ovde mogu da upecaju kapitalne primerke riba kao što su pargo i garoupa. Na ostrvima su imućniji stanovnici glavnog grada izgradili veliki broj luksuznih vikendica.

Musulo, Muzej ropstva

Blizu skretanja za Musulo (do kojeg zbog lošeg stanja puta mogu da prođu samo teretna vozila), nalazi se brdašce sa nevelikom belo okrečenom zgradom u kojoj je Muzej ropstva. Odatle su zarobljeni Angolci upućivali poslednje poglede ka rodnoj zemlji, pre nego što bi ih trgovci robljem zauvek razdvojili od porodica, rodbine, prijatelja. Procenjuje se da je u periodu od kraja XVI veka do 1836. godine (kada je ropstvo zvanično ukinuto u Portugaliji) sa teritorije sadašnje Angole na silu odvedeno preko tri miliona ljudi – prvenstveno muškaraca – od kojih je jedna trećina umrla od bolesti, gladi ili iscrpljenosti ne dospevši do krajnjeg odredišta. Od tog broja, više od polovine je stiglo u Brazil, oko jedne trećine na Karibe (pre svega Kubu), a jedna sedmina u Argentinu i Urugvaj.

Miraduoro da Lua – Mesečev vidikovac

Vozeći se dalje na jug, stiže se do Miraduoro da Lua – Mesečevog vidikovca, a na oko 80 kilometara od Luande nalazi se Bara do Kvanza koja obuhvata širok pojas ušća reke Kvanze u Atlantik (angolska valuta je nazvana po imenu ove reke) sa divnim pejzažom u kome se morske dine stapaju sa ušćem reke.

U provinciji Bengo nalazi se nacionalni park Kisama bogat faunom i florom, koji poslednjih godina postaje jedna od turističkih atrakcija Angole. U prirodnom rezervatu Ostrvo ptica na površini od 170 hektara nastanjene su raznovrsne ptice-selice i dugonoge barske ptice.

Sve u svemu, u ovoj zemlji krajnosti ima šta da se vidi i doživi.

Dragan Vujnović
Politika MAGAZIN 525 – 21.10.2007.