Stara planina sa svojom netaknutom prirodom ima izuzetne potencijale za razvoj turizma. Baš tako misle i stručnjaci Svetske banke, koji nameravaju da ulože pet miliona evra i ovu lepoticu pretvore u atraktivnu letnju destinaciju
Nepregledni pašnjaci, prelepi vrhovi, kristalno čiste reke, jezera, netaknuta priroda, veliki broj retkih biljnih i životinjskih vrsta, sela u kojima kao da je vreme stalo pre stotinu godina samo su neka obeležja Stare planine, koja se prostire na jugoistoku Srbije, na teritorijama opština Pirot, Dimitrovgrad i Knjaževac. Stara planina nalazi se u središnjem delu Balkanskog poluostrva, ima površinu od oko 150.000 kvadratnih kilometara zaštićene površine, a zbog velikog broja biljnih i životinjskih vrsta, naročito reliktnih i endemskih, Staru planinu naučnici smatraju jednim od najvećih centara biološke raznovrsnosti u Evropi.
Nepregledni pašnjaci, prelepi vrhovi, kristalno čiste reke, jezera, netaknuta priroda, veliki broj retkih biljnih i životinjskih vrsta, sela u kojima kao da je vreme stalo pre stotinu godina samo su neka obeležja Stare planine, koja se prostire na jugoistoku Srbije, na teritorijama opština Pirot, Dimitrovgrad i Knjaževac. Stara planina nalazi se u središnjem delu Balkanskog poluostrva, ima površinu od oko 150.000 kvadratnih kilometara zaštićene površine, a zbog velikog broja biljnih i životinjskih vrsta, naročito reliktnih i endemskih, Staru planinu naučnici smatraju jednim od najvećih centara biološke raznovrsnosti u Evropi.
Najveći deo srpskog dela Stare planine, čak skoro dve trećine, prostire se na teritoriji opštine Pirot, a na pirotskom delu nalazi se i krov Srbije, najviši vrh Stare planine - Midžor (2.186 metara nadmorske visine).
Do sada je u mnogo navrata najavljivan razvoj zimskog turizma na Staroj planini, dok se o njoj kao o idealnoj letnjoj turističkoj destinaciji govorilo veoma malo.
Vrhunska planina
O tome kakav potencijal ova planinska lepotica poseduje kada je reč o letnjem planinskom turizmu, koji je sve popularniji među domaćim, ali i stranim platežnim turistima, svedoči i činjenica što je Svetska banka spremna da upravo u razvoj letnjeg turizma na Staroj planini uloži najmanje pet miliona evra, a poznato je da ekonomski stručnjaci Svetske banke retko kada greše u procenama. Kao bazu za razvoj turizma na ovoj planini Svetska banka namerava da iskoristi gotovo potpuno opustela staroplaninska sela, u kojima kao da je vreme stalo.
Do sada je u mnogo navrata najavljivan razvoj zimskog turizma na Staroj planini, dok se o njoj kao o idealnoj letnjoj turističkoj destinaciji govorilo veoma malo.
Vrhunska planina
O tome kakav potencijal ova planinska lepotica poseduje kada je reč o letnjem planinskom turizmu, koji je sve popularniji među domaćim, ali i stranim platežnim turistima, svedoči i činjenica što je Svetska banka spremna da upravo u razvoj letnjeg turizma na Staroj planini uloži najmanje pet miliona evra, a poznato je da ekonomski stručnjaci Svetske banke retko kada greše u procenama. Kao bazu za razvoj turizma na ovoj planini Svetska banka namerava da iskoristi gotovo potpuno opustela staroplaninska sela, u kojima kao da je vreme stalo.
Domaćinstva u selima turistima bi mogla da ponude vrhunsku domaću hranu bez aditiva. Osim hrane, ova domaćinstva, kojih trenutno ima veoma malo na Staroj planini, zaljubljenicima u netaknutu prirodu mogla bi da pruže i smeštaj i mnoge druge sadržaje, a realizacija ovog projekta trebalo bi da krene uskoro.
Do tada, ljubiteljima čistog vazduha, organske hrane, planinarenja i fotografije preostaje jedino da smeštaj potraže u svega dva hotela na Staroj planini, od kojih se jedan nalazi na Babinom zubu, a drugi na Planinarskom domu nedaleko od Pirota i u nekoliko desetina domaćinstava koja su registrovana za seoski turizam.
Prirodne atrakcije
Kada je reč o najlepšim predelima Stare planine, njih ima mnogo, ali su najinteresantniji svakako vrh Midžor, koji je nazvan i krovom Srbije, Zavojsko jezero kod Pirota, najveći rezervoar prvoklasne vode ovog dela Evrope.
Kada je reč o najlepšim predelima Stare planine, njih ima mnogo, ali su najinteresantniji svakako vrh Midžor, koji je nazvan i krovom Srbije, Zavojsko jezero kod Pirota, najveći rezervoar prvoklasne vode ovog dela Evrope.
Midžor, prirodna granica između Bugarske i Srbije, od Babinog zuba udaljen je osam kilometara, a do njega se stiže nakon četiri do pet sati napornog pešačenja od Babinog zuba, dok se mauntin bajkom može stići i za mnogo kraće vreme. Nažalost, staza do Midžora nije obeležena pa se može desiti i da zalutate ukoliko ne poznajete put, što može biti veoma opasno, naročito ukoliko je oblačno pa zađete u oblake.
Midžor je poznat po tome što se na njemu za samo nekoliko sati mogu izmenjati sva četiri godišnja doba, zbog čega to mesto ima najsuroviju klimu u Srbiji. Kada je vreme lepo, bez oblaka, odatle se pruža neverovatan pogled na Bugarsku i Srbiju, a kada je vidljivost velika, neki tvrde, može se videti čak i Dunav. Međutim, kada je vreme loše, ovo je poslednje mesto na kome biste želeli da budete, upravo zbog toga što se nalazite među oblacima.
Najveća atrakcija su svakako nepregledna krda konja i goveda koja se napasaju na midžorskim suvatima. Retki srećnici koji su imali priliku da vide krdo konja u galopu kažu da nema lepšeg prizora na svetu. Konji na Midžoru su pitomi i možete ih videti od maja, kada sneg okopni, pa do prvog snega, negde oko sredine oktobra, kada se spuštaju niže.
Jedna od najlepših klisura u Srbiji je klisura Rosomačke reke, koja se nalazi na pola sata pešačenja uzvodno od sela Slavinja. Nju karakterišu veliki lonci, koje je reka vajala milionima godina. Ova prirodna retkost poznata je i pod nazivom Slavinjsko grlo.
Nekad je tu bilo more
Zavojsko jezero je najveći biser Stare planine. Nalazi se na 15 kilometara od Pirota i prebogato je svim vrstama ribe. Jezero je nastalo pre tridesetak godina kada se čitavo brdo survalo u dolinu reke Visočice, preprečilo joj put i potopilo sela Zavoj, Velika i Mala Lukanja. Kasnije je na tom mestu izgrađena brana i jezero je pretvoreno u akumulaciju iz koje se vodom snabdeva hidroelektrana Pirot.
Najveća atrakcija su svakako nepregledna krda konja i goveda koja se napasaju na midžorskim suvatima. Retki srećnici koji su imali priliku da vide krdo konja u galopu kažu da nema lepšeg prizora na svetu. Konji na Midžoru su pitomi i možete ih videti od maja, kada sneg okopni, pa do prvog snega, negde oko sredine oktobra, kada se spuštaju niže.
Jedna od najlepših klisura u Srbiji je klisura Rosomačke reke, koja se nalazi na pola sata pešačenja uzvodno od sela Slavinja. Nju karakterišu veliki lonci, koje je reka vajala milionima godina. Ova prirodna retkost poznata je i pod nazivom Slavinjsko grlo.
Nekad je tu bilo more
Zavojsko jezero je najveći biser Stare planine. Nalazi se na 15 kilometara od Pirota i prebogato je svim vrstama ribe. Jezero je nastalo pre tridesetak godina kada se čitavo brdo survalo u dolinu reke Visočice, preprečilo joj put i potopilo sela Zavoj, Velika i Mala Lukanja. Kasnije je na tom mestu izgrađena brana i jezero je pretvoreno u akumulaciju iz koje se vodom snabdeva hidroelektrana Pirot.
U jezeru ima oko 170 miliona kubnih metara vode prve A kategorije, a iz njega bi pitkom vodom mogla da se snebdevaju čak dva i po miliona ljudi.
Na jezeru su nedavno pronađeni fosilni ostaci morskih školjki, na osnovu kojih su naučnici zaključiili da se na prostoru jezera pre oko 210 miliona godina nalazilo tropsko more. Zahvaljujući ovim nalazima, ali i tragovima dinosaura "tekodontosaurusa", koji su pre dvadesetak godina otkriveni nedaleko od staroplaninskog sela Dojkinci, Stara planina mogla bi, ukoliko se ova istraživanja nastave, da bude proglašena najstarijim parkom dinosaura na planeti.
Na jezeru su nedavno pronađeni fosilni ostaci morskih školjki, na osnovu kojih su naučnici zaključiili da se na prostoru jezera pre oko 210 miliona godina nalazilo tropsko more. Zahvaljujući ovim nalazima, ali i tragovima dinosaura "tekodontosaurusa", koji su pre dvadesetak godina otkriveni nedaleko od staroplaninskog sela Dojkinci, Stara planina mogla bi, ukoliko se ova istraživanja nastave, da bude proglašena najstarijim parkom dinosaura na planeti.
Aleksandar Ćirić
Press Kofer 65 – 17.09.2008.
Press Kofer 65 – 17.09.2008.
Нема коментара:
Постави коментар