11 јул 2009

SINAJ

ZAVODLJIVE MILJE NIČEGA

Sve sam bogat svet, radoznali Italijani, engleske babe u tigrastim kupaćim kostimima koje u svom poslednjem pohodu na dobar život šetkaju po luksuznim hotelima. Egipat je shvatio da postoji jedna magična reč koja može da ih spasi – turizam! I zaista, u Šarm el Šeiku, čuvenom letovalištu, sve je podređeno onima koji baš tu treba da ostave razne valute

Sinaj je često opisivan kao 24.000 kvadratnih milja ničega. Povezuje Afriku i Aziju, most između Sredozemnog i Crvenog mora, direktan put iz Evrope za Indijski okean i Daleki istok. Na prvi pogled čini se da je sunce sasušilo predele Sinaja i on je planinski, surov i zastrašujući. U isto vreme opijajući i magičan.

Mapa lokacije poluostrva Sinaj

Najpoznatije i najlepše letovalište u Egiptu je Šarm el Šeik. U prevodu znači osmeh šeika. Koralni greben je zbog svoje lepote upisan na svim ronilačkim mapama.

Sinaj – planinski, surov i zastrašujući

Ljubazni prodavci učiniće sve da vas uvuku u svoju radnju i da baš kod njih potrošite novac. Ne znam kakva je fora u pitanju, ali svaki prodavac će vam reći… You look like Egiptian… i usput sa strašću za retorikom ukratko će ispričati istoriju poluostrva… Pod rimskom vlašću od I veka, u VII veku zauzimaju ga Arapi, 1517. godine Turci, od 1805. godine potpada pod egipatsku vlast. Godine 1967. zauzimaju ga Izraelci. Posle 1973. godine i potpisivanja mirovnog sporazuma, Egipat je povratio svoju teritoriju.

Turistički raj

Noću se puše čibuci i gledaju lepe Evropljanke nagih ramena kako zavodljivo biraju nakit koga na Sinaju ima u ogromnim količinama. Od jeftinijeg srebra do najluksuznijih zlatnih ogrlica, crvenih korala, lapisa, tirkiza…

U vazduhu se oseća miris najrazličitijih začina, mirišljavih, opijajućih štapića, muzika koja govori o ljubavi. Sa svih strana odjekuje habibi, habibi… Oni imaju za svakoga sve, pokušaće da vas ubede. Muška i ženska vijagra, eterična ulja, lekove za različite bolesti, marame najdivnijih boja…

Beduinska kamila "zgodna" za slikanje

Noćni život je teško zamisliti bez Ruskinja, te i na dalekom Sinaju lepe Ruskinje igraju i dopadljivo smeškaju bogatom svetu. Sve je podređeno turistima. Čak i beduini, zarad zadovoljnog turiste koji će doći opet, kuvaju čajeve, smečkaju se i strpljivo čekaju sa svojim kamilama koje su baš zgodne za slikanje "udvoje" na plaži.

Kratak čas istorije

Po biblijskom svedočenju, u ovoj nepristupačnoj nepreglednoj granitnoj pustinji, jevrejski narod sa Mojsijem proveo 40 godina tražeći put iz egipatskog ropstva u obećanu zemlju Hanan. U istoriji starog sveta, kao i za biblijsko predanje i jevrejski narod, ne postoji svetije mesto od Sinajske gore.

Još u III veku monasi su oformili zajednicu u blizini planine Horiv. Nosioci sinajskih duhovnih iskustava, nazvani su Sinaiti.

Sinajska pustinja

Usred Sinajske pustinje nalazi se pravoslavni manastir Sveta Katarina iz VI veka. Na mestu gde se Mojsiju javio Gospod, 330. godine carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, podigla je kapelu posvećeni Bogorodici. U VI veku car Justinijan i carica Teodora uz ovu kapelu grade crkvu, trobrodnu baziliku od crvenog granita kojim obiluju sinajske planine.

Pravoslavni manastir Svete Katarine

U oltarnoj apsidi urađen je mozaik Preobraženja Gospodnjeg koji je i danas očuvan. Grm "neopalime kupine" raste iz oltara hrama. Tu je Mojsije, oko 1400. godine pre Hrista, video plameni oganj u žbunu kupine koji gori a ne sagoreva, i čuo glas Anđela božjeg. Kupinov žbun je, kažu, jedinstven na svetu.

Manastirska biblioteka, po broju i vrednosti rukopisa, odmah je iza vatikanske. U njoj se čuva i prvi srpski psaltir. Boravak svetog Save u manastiru bio je presudan za značajan uticaj Sinaita na pravoslavne Srbe, a posebno kroz celi nemanjićki period. Manastir je opasan velikim zidom koji je sagradio u VI veku car Justinijan, da bi ga u XIX sredio Napoleon. Justinijan je takođe tu naselio nekoliko stotina porodica da bi pomagale manastiru i monasima. Današnji beduini koji žive uz manastir njihovi su potomci, ali su vremenom primili islam.

Sveta Katarina

Sveta Katarina rođena je 249. godine kao Doroteja u Aleksandriji u mnogobožačkoj porodici. Izučavala je filozofiju, retoriku, poeziju, muziku, matematiku, astronomiju i medicinu. U jednoj viziji sveta Katarina je primila prsten od sa mog Gospoda Isusa.

Sveta Katarina

Postavši hrišćanka, bila je mučena, ali je vera nikada nije napustila. Ubijena je 25. novembra 305. godine, tako što su joj odsekli glavu. Legenda kaže, kada je pretrpela mučeništvo, umesto krvi, iz njenih rana poteklo je mleko. Anđeli su preneli njeno telo na najviši vrh na Sinaju, koji se zove po njenom imenu. Tri veka kasnije, vođen snom, monah je pronašao njeno telo i, po predanju, doneo ga u manastir i stavio u zlatan kovčeg. U XI veku delovi moštiju su razneti po hrišćanskom svetu, a u samom manastiru čuva se glava i leva ruka svetice. Prsten do danas stoji na njenoj ruci.

Pravoslavlje u pustinji

U manastiru su ikone koje datiraju iz najstarijih vremena, a ima rariteta koji potiču iz VI veka i koji su rađeni specijalnom tehnikom. Deo kolekcije ikona pripada vizantijskom periodu. U samoj crkvi nalazi se drvena vrata koja potiču još iz vremena Justinijana. Mouaik Preobraženja je jedan od najstarijih i najlepših mozaika u pravoslavnoj crkvi.

Mozaik Preobraženja u manastiru Sveta Katarina

Dva sata šetnje od manastira nalazi se Muhamedov breg, sveti vrh gde je Mojsije primio deset božjih zapovesti. Monasi žive zajedno u bratstvu. Njihov život odvija se u molitvama i tišini. Dan im počinje u četiri sata ujutru, molitvom i liturgijama koja se završava u pola osam ujutru. Od tri do pet je večernja molitva. Jedu jedanput dnevno, i to uglavnom povrće. Za vreme jela jedan naglas čita knjigu koja je korisna za monahe.

Monah u biblioteci manastira Sveta Katarina

Administrativno, manastir ima nezavisan status. U poslepodnevnoj molitvi, iz manastira moraju da izađu svi posetioci osim pravoslavaca. Grčki monasi svakodnevno, pored redovnih bogosluženja, imaju i dvadesetominutnu molitvicu nakon koje iznose mošti svete Katarine na celivanje. Pravoslavci koji prisustvuju celivanju ruke svete Katarine, na dar dobiju prsten na kome piše "Agia Katarina".

Kanjon boja

Kanjon boja

Čudo prirode do kojeg se može doći jedino džipom jeste Kanjon boja. Davno, pre mnogo godina, zemljotres je podelio veliku planinu na dva dela i tako je nastao pravi raj za radoznale duše.

Priroda je modelirala stene igrajući se najrazličitijim tonovima. Neverovatni oblici nastali su uticajem raznih vetrova. Ptice koje dolaze na jug nalaze utočište baš u ovom delu prelepog Sinaja.

Zaista jedinstveno!
Jelena Ranković
Stil magazin 70 – 28.04.2008.

Нема коментара:

Постави коментар