NIKARAGVA

IZMEĐU BELIH PLAŽA I SUMPORNOG DIMA

Putovati kroz ovu centralnoameričku zemlju znači upustiti se u istraživanje predela poznatih po kilometrima dugim peščanim plažama ali i vulkanima

Iako možda nejveća zemlja Centralne Amerike, Nikaragva je jedna od najmanje posećenih. Ali oni koji dođu otvorenog srca i spremni za uživanje ne mogu da ostanu ravnodušni na njene lepote: vulkane širokih kratera (ima ih ukupno 17), plava jezera, stare gradove, duge bele peščane plaže… Ova zemlja se nalazi između Karipskog mora na istoku, i Pacifika na zapadu. Na površini od 130.000 kvadratnih kilometara živi oko 5,5 miliona stanovnika. Zvanični jezik je španski, a većinsko stanovništvo je katoličke veroispovesti.

Mapa i lokacija Nikaragve

Nikaragva ima dve glavne sezone. Kišna ili zimska traje od maja do novembra, a sušna ili letnja, od decembra do aprila. Zbog velike vlage i visokih temperatura često dolazi do tropskih oluja. Većina stanovnika živi u toplom, relativno suvom pacifičkom delu, koji je politički i kulturni centar zemlje i gde su i sve obradive površine.

Nikaragva je nezavisna od 1838. godine. Glavni grad Managva osnovan je 1918. godine. Zemljom je dugo vladao diktator Anastasio Samosa, zaslužan za ekonomski napredak zemlje, ali ga se domaće stanovništvo nerado seća zbog represivne politike kojom je vladao i surovih obračuna sa političkim neistomišljenicima. I sinovi su ga se zbog toga stideli, pa su prezimenu dodali majčino prezime Bajle.

Managva, stara katedrala noću

U Managvi vredi videti stari deo grada, gde se nalazi nekoliko grandioznih kolonijalnih zdanja, koja su preživela dva velika razorna zemljotresa (1931. i 1972. godine) i katedrala.

Usta pakla

Vulkan Masaja

Na putu do Granade, grada koji nazivaju "draguljem Centralne Amerike", obišli smo vulkan Masaju. Stojimo na vrhu velikog kratera iz koga kulja dim, a oko nas se širi neprijatan miris sumpora – "dah planete", kako ga zovu domoroci. Masaja je jedan od najaktivnijih na svetu, stalno tinja, a poslednja erupcija desila se 2001. godine. Starosedeoci, Nikrao Indijanci, nazvali su ga "Usta pakla".

Dok šetamo ka vidikovcu odakle se vulkan najbolje vidi, nailazimo na žbunje posuto žutim cvećem, nacionalnim simbolom Nikaragve.

Silazimo do grada Masaja, sedišta male provincije sa oko 300.000 stanovnika, ali sa velikom, lepom i raznovrsnom otvorenom pijacom, gde se može naći sve, od garderobe, nakita i suvenira, do čuvenih "vreća za ljuljanje". Cenkanje je poželjno.

Granada, katedrala

Na istočnoj obali Jezera Nikaragva (drugoj po veličini slatkovodnog jezera u Americi, i desetog na svetu), nalazi se Granada, najstariji kolonijalni grad na kontinentu, koji je osnovao Francisko de Kordoba 1542. godine i nazvao ga po svom rodnom gradu u Španiji. To je predivan mali grad šarenih fasada i popločanih uskih ulica umivenih suncem. Kao da smo se vratili vekovima unazad!

Može se obići peške u prijatnoj šetnji, a ako vam je suviše vruće ili ste umorni, možete ga razgledati u vožnji kočijom za svega pet dolara.

Granada, jezero Nikaragva

Šetajući, stigli smo i do peščanih obala jezera koje je nekada bilo deo morskog zaliva i u kojem živi jedna vrsta veoma opasne slatkovodne ajkule. Jezerom dominiraju ostrvo Ometepe i grupa od oko 400 malih ostrva poznatijih kao arhipelag De Solentiname. Na Ometepeu se uzdižu dva vulkana, Konsepsion i Madeira, do čijih se kratera dolazi posle dvočasovnog pešačenja. U podnožju Madeire nalaze se vodopadi San Ramon sa kojih se sliva izuzetno hladna voda.

Opis jezera Nikaragva ne bi bio ppotpun ukoliko ne bismo pomenuli reku San Karlos koja se uliva u njega. Za većinu evropskih turista poseta Nikaragvi počinje upravo nezaboravnim dvočasovnim krstarenjem ovom rekom. I ja sam sa broda posmatrala veliki broj različitih vrsta ptica, majmuna, guštera, kornjača i krokodila koji su nas mirno posmatrali i "pozirali" na veliko zadovoljstvo radoznalih turista, uz neprekidno škljocanje fotoaparata.

Posetili smo i prelepo ribarsko selo San Huan del Sur, četrdesetak kilometara udaljeno od jezera Nikaragva, poznato po velikom broju surfera koji pristižu iz celog sveta.

Leon, fijesta

Nastavak puta odveo me je do Leona, grada koji je bio prestonica Nikaragve do 1858. godine. Grad je pod zaštitom UNESCO-a, a vrvi od gužve, mladosti i lepote. Obišla sam Metropoliten katedralu i kuću Rubena Darije, najvećeg kastiljanskog pesnika, pretvorenu u muzej. Noć u Leonu treba doživeti, naročito ako je vreme "fijeste". Ceo grad je na nogama, sa svih strana dopiru zvuci latinoameričkih ritmova, razdragani ljudi igraju u kostimima, sve je šareno i veselo.

Šetnja među vulkanima

Ujutru sam otišla do Peneloje i Montelimara, dva poznata turistička letovališta udaljena dvadesetak kilometara od Leona. Zatekla sam prelepe ali pomalo divlje kilometrima duge peščane plaže koje zapljuskuju veliki talasi uzburkanog okeana. Vodič je ispričao da je na drugoj, karipskoj strani, more mirnije, sa mnoštvom tropskih ostrva i prelepim belim peščanim plažama, i izobiljem podvodnog sveta.

Vulkan Telika

Sledeće odredište bilo je San Hasinto smešteno u podnožju vulkanskog područja Los Maribos. Šetamo između kratera iz kojih ključa užarena tečnost i užasno smrdi na sumpor. Opasnost vreba pri svakom koraku. U odlasku smo zastali da bismo fotografisali vulkan Telika, na čijim vrhovima hrabriji mogu da prespavaju da bi još sanjivi sačekali izlazak sunca.

Poslednja stanica našeg puta bilo je mesto Esteli, gde se prave najbolje nikaragvanske cigare. Naš domaćin, poreklom Kubanac, proveo nas je kroz radionicu i pokazao nam koliko truda i rada treba uložiti da bi se napravila jedna cigara. Objasnio nam je da su, posle kubanskih, najbolje cigare iz Nikaragve.

Marija Ćeranić
Politika MAGAZIN 548 – 30.03.2008.