KRIM

OVDE SE STVARALA ISTORIJA

Poluostrvo u sastavu Ukrajine, na kojem živi oko dva miliona ljudi, posećuju uglavnom turisti iz Rusije. Leti je gotovo nemoguće naći smeštaj, jer gosti mesecima unapred rezervišu sobe u malobrojnim hotelima

Za Krimsko poluostrvo su se hiljadama godina borile najveće svetske sile, još od stare Grčke, preko Mongolije i Otomanskog carstva, pa sve do Rusije i Velike Britanije, a sad ga, iz godine u godinu, posećuje sve više turista. Njih privlači bogato istorijsko nasleđe vidljivo na svakom koraku, ali i šljunkovite i stenovite plaže, krstarenje Crnim morem, planinarenje po izuzetno strmim i stenovitim krimskim gorama, kao i nezaboravan provod u mnogobrojnim restoranima i klubovima.

Mapa i lokacija poluostrva Krim

Ovaj ukrajinski dragulj na obalama Crnog i Azovskog mora, gde živi oko dva miliona ljudi, pocećuju uglavnom gosti iz susedne Rusije, koji se u Autonomnoj Republici Krim osećaju kao kod kuće, budući da ih ovde "čuva" nekoliko desetina hiljada vojnika Crnomorske flote, a i stanovništvo je većinom rusko. Možda su se baš zbog toga turistički poslenici Krima i Ukrajine orijentisali isključivo na goste iz Ruske federacije. Za turiste iz zapadnoevropskih zemalja, stiče se utisak, malo ko mari. Svi natpisi su na ukrajinskom i ruskom jeziku, engleski gotovo niko ne govori, što zadaje velike probleme posetiocima sa Zapada.

Skupa hrana, jeftin prevoz

Ukrajinci se sve manje opredeljuju da u ovom delu države provedu odmor i radije biraju da otplove na drugu stranu Crnog mora i odsednu u Turskoj koja je, kažu, znatno jeftinija.

Dvorac "Lastino gnezdo", simbol Krima

Uprkos tome, Krim vrvi od turista iz Rusije i Belorusije. Leti je gotovo nemoguće naći smeštaj, jer gosti mesecima unapred rezervišu sobe u malobrojnim hotelima, gde noćenje sa doručkom u proseku košta oko 50 evra. Mogu da iznajme i kuće u selima nadomak mora, ili stanove u gradovima poput Sevastopolja, Feodosije, Kerča, Jalte ili Jevpatorije, za oko 20 dolara dnevno.

Gosti sa tanjim novčanicima odlučuju se da odmor provedu kampujući pored mora, dok hranu kupuju u prodavnicama i restoranima brze hrane u kojima su cene, ipak, znatno više nego u drugim delovima Ukraji­ne. Tako je samo za pola litre flaširane vode potrebno izdvojiti tri grivne, odnosno oko pola evra.

Krimske stenovite planine

Za razliku od hrane i smeštaja, prevoz na Krimu je prilično jeftin, makar za ljude koji dolaze iz Srbije. Vožnja trolejbusom staje svega 50 kopejki, odnosno 8 dinara, dok prevoz "maršrutkom", minibusom, košta oko 25. Ne baš brojnim turistima sa Zapada, koji ne umeju da pročitaju ćirilične natpise, gotovo je nemoguće da se snađu u javnom prevozu, pa su zbog toga prinuđeni da koriste taksi. Cena ovog vida prevoza određuje se po dogovoru, jer na Krimu, kao i u celoj Ukrajini, svaki vozač automobila može da bude taksista tako što će prihvatiti da uz odgovarajuću nadoknadu, a ponekad i besplatno, preveze putnika na željenu lokaciju.

Simferopolj, glavni grad Autonomne Republike Krim

Turisti na Krim najčešće dolaze avionom ili vozom do Simferopolja, glavnog grada Autonomne Republike, odakle se "maršrutkom" voze do primorskih mesta. I dok se truckaju po ne naročito sjajnim drumovima, pruža im se veličanstven pogled na beskrajno morsko prostranstvo, dok se sa druge strane puta nalaze stenovite planine. Ovakav prizor umnogome podseća na Crnu Goru, s tim što je na Krimu manje palmi, a više vinograda, pa je malo onih koji mogu da odole i da ne probaju čuvena krimska vina.

Sevastopolj – grad heroj

Na putu od Simferopolja, u centralnom delu poluostrva, do odmarališta na obali Crnog mora podignuti su mnogi manastiri, ali i džamije i hanovi, jer je na Krimu do 1945. godine živeo veliki broj krimskih Tatara koje je Staljin, kao vid kazne zbog saradnje sa nacistima, prognao u Uzbekistan. Krim je i pre Drugog svetskog rata bio poprište sukoba.

Sevastopolj

Da se na ovom prostoru 1853-1856. godine vodio nadaleko čuveni rat između Rusije, sa jedne, i Velike Britanije, Francuske, Turske i kraljevine Pijemont, sa druge strane, najbolje svedoči grad Sevastopolj. Spomenik legendarnom ruskom admiralu Pavelu Nahimovu, kao i veličanstveni muzej posvećen Krimskom ratu, pokazatelji su da Sevastopolj nije zaboravio ove teške dane u XIX veku. Ovaj grad, u kome je danas smešteno sedište ruske Crnomorske flote, zbog zasluga u Drugom svetskom ratu dobio je od sovjetskih vlasti priznanje "Grad heroj", ali je do raspada Sovjetskog Saveza bio zatvoren za turiste.

Balaklava

Na njegovoj periferiji nalazi se drevno mesto Balaklava, koje je u vreme "gvozdene zavese" bilo pretvoreno u bazu za sovjetske podmornice, a koje danas pocećuje sve više turista željnih obilazaka građevina iz antičkog perioda, vožnje brodovima i šetnje pored marine.

Dvorac Romanovih

Na svega 70 kilometara od Sevastopolja i Balaklave nalazi se možda najpoznatije mesto na Krimu – Jalta. Jedina turistička lokacija gde na plažama postoje tuševi, suncobrani i ležaljke na iznajmljivanje, svakako privlači najviše gostiju ne samo iz Rusije, već i iz Amerike i Velike Britanije.

Livadija, dvorac Romanovih

Njih najviše interesuje dvorac Romanovih u mestu Livadija, gde je od 4. do 11. februara 1945. godine održana konferencija na kojoj su Čerčil, Ruzvelt i Staljin skrojili sudbinu narodima Evrope.

Jalta je, iako preskupa, najzanimljivije mesto na Krimu jer se ovde, pored ostalog, mogu videti kuća Antona Pavloviča Čehova, Botanička bašta i Jermenska crkva, dok je noć rezervisana za provode po klubovima gde se pušta, uglavnom, ruska pop muzika.

Jalta

Za razliku od ovog grada, u kojem živi oko 80.000 duša, noćni život u gradovima poput Feodosije i Sevastopolja svodi se na šetnju po morskom keju gde mladi ljudi provode večeri uz gitare, pivo i nezaobilaznu rusku votku. Tu je, naravno, i noćno kupanje na centralnim gradskim plažama. Crno more na Krimu je znatno čistije nego u nama susednoj Bugarskoj, ali je turizam, stiče se utisak, još u povoju.

Nikola Mirković
Politika MAGAZIN 573 – 21.09.2008.