Prilikom ulaska u ovu siromašnu zemlju bili smo upozoreni da nam u njoj nije garantovana bezbednost. Na pitanje šta da radimo u slučaju napada, preporučeno nam je da budemo mirni i ne pružamo otpor
Honduras se nalazi na najširem delu kopnenog mosta koji spaja Severnu i Južnu Ameriku i graniči se Nikaragvom, Gvatemalom i Salvadorom. Posle Haitija, to je najsiromašnija zemlja ovog dela sveta. Bezmalo 80 odsto stanovništva živi ispod egzistencijalnog minimuma, nezaposlenost je ogromna, dugovi prema inostranstvu ekstremni, što govori u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazi zemlja.
Mapa HondurasaSiromaštvo i beznađe mnoge Hondurašane primorava da trbuhom za kruhom odlaze iz zemlje, ali i da se odaju kriminalu. Radi toga, u Hondurasu bezbednost nikome nije zagarantovana. Novine svakodnevno izveštavaju o ubistvima, prepadima, silovanjima, pljačkama i otmicama. Većina tih dela se pripisuje bandama adolescenata, koje često terorišu čitave gradske četvrti, pa i gradove.
Na ulasku u Honduras bili smo upozoreni na mogućnost prepada na putu, a na pitanje šta bi u tom slučaju trebalo da uradimo, naš vodič Anri je odgovorio: "Samo mirno i bez pružanja otpora!".
Noćni okršaj
Glavni grad Hondurasa je Tegusigalpa, a pre njega bili su to Grasijas i Truhiljo. Grad se nalazi u dolini, nalik na vanglu, i okružen je kupastim brdima. Njegovo ime na jeziku starosedelaca znači "srebrni breg", a stanovnici ga skraćeno zovu Tegus.
Na ulasku u Honduras bili smo upozoreni na mogućnost prepada na putu, a na pitanje šta bi u tom slučaju trebalo da uradimo, naš vodič Anri je odgovorio: "Samo mirno i bez pružanja otpora!".
Noćni okršaj
Glavni grad Hondurasa je Tegusigalpa, a pre njega bili su to Grasijas i Truhiljo. Grad se nalazi u dolini, nalik na vanglu, i okružen je kupastim brdima. Njegovo ime na jeziku starosedelaca znači "srebrni breg", a stanovnici ga skraćeno zovu Tegus.
Panorama TegusigalpeČak je i naš flegmatični vodič Belisario dao gas, prolazeći kroz prašnjavu i sumornu Tegusigalpu obavijenu sumaglicom. Po okolnim brdima videli smo sirotinjska naselja – favele, a kržljavo rastinje gušilo se u sivilu i smogu. Posle veleslaloma kroz haotičan saobraćaj, najzad stigosmo u restoran na čijem ulazu sam primetila znak zabrane za unošenje vatrenog oružja.
Napuštajući glavni grad, počeli smo da se penjemo i vozimo kroz planinsku oblast. Padala je obilna kiša, siva i dosadna. Ispred nas je bilo mnogo natovarenih kamiona pa smo milili poput kornjače. Jezero Johoa bilo je daleko, a kako je smotani Belisario uspeo u da zaluta, u hotel smo stigli po mrklom mraku. Atmosfera i hotel su me potsećali na neko sovjetsko socrealističko zdanje u Sočiju, pa mi bi još hladnije. Ušuškala sam se u krevet željno očekujući jutro.
U neko doba iz sna me je trgla pucnjava. Gruvalo je i praskalo, učinilo mi se da čujem mitraljeze i bombe. Kroz prozorske roletne nazirale su se senke i čula se vika. Uplašila sam se, pomislivši da je hotel napala neka banda ili da smo usred okršaja dve bande. Ustala sam, ali me noge nisu držale. Kolena su klecala, srce tuklo. Setih se Anrijevih reči: "Samo mirno i bez pružanja otpora!". Dobro, predaću se banditima.
Pucnjava je, međutim, počela da jenjava. Smogla sam hrabrosti i prišla prozoru. U daljini na nebu ugledala sam razbokorene vatrene cvetove raznih boja, koji su zatim venuli i padali na kao somot crnu površinu jezera. Vatromet, bio je to vatromet! Setih se da sam te večeri u restoranu videla mlađano društvo kako iznosi veliku tortu. neko od njih je slavio rođendan u paviljonu na obali jezera, i zato je upriličen vatromet. Zemlja u bedaku, a na vatrometu se ne štedi i još plaše turiste!
Napuštajući glavni grad, počeli smo da se penjemo i vozimo kroz planinsku oblast. Padala je obilna kiša, siva i dosadna. Ispred nas je bilo mnogo natovarenih kamiona pa smo milili poput kornjače. Jezero Johoa bilo je daleko, a kako je smotani Belisario uspeo u da zaluta, u hotel smo stigli po mrklom mraku. Atmosfera i hotel su me potsećali na neko sovjetsko socrealističko zdanje u Sočiju, pa mi bi još hladnije. Ušuškala sam se u krevet željno očekujući jutro.
U neko doba iz sna me je trgla pucnjava. Gruvalo je i praskalo, učinilo mi se da čujem mitraljeze i bombe. Kroz prozorske roletne nazirale su se senke i čula se vika. Uplašila sam se, pomislivši da je hotel napala neka banda ili da smo usred okršaja dve bande. Ustala sam, ali me noge nisu držale. Kolena su klecala, srce tuklo. Setih se Anrijevih reči: "Samo mirno i bez pružanja otpora!". Dobro, predaću se banditima.
Pucnjava je, međutim, počela da jenjava. Smogla sam hrabrosti i prišla prozoru. U daljini na nebu ugledala sam razbokorene vatrene cvetove raznih boja, koji su zatim venuli i padali na kao somot crnu površinu jezera. Vatromet, bio je to vatromet! Setih se da sam te večeri u restoranu videla mlađano društvo kako iznosi veliku tortu. neko od njih je slavio rođendan u paviljonu na obali jezera, i zato je upriličen vatromet. Zemlja u bedaku, a na vatrometu se ne štedi i još plaše turiste!
Jezero JohoaAtina Novog sveta
Na zapadu Hondurasa, u neposrednoj blizini granice sa Gvatemalom, nalazi se arheološki lokalitet Kopan koji se ubraja u najimpresivnije i najvažnije lokalitete civilizacije Maja. Smatra se Atinom Novog sveta i biserom u svetu Maja. Čuven je po raznovrsnim spomenicima i zbog svog značaja uvršćen u svetsku kulturnu baštinu UNESCO-a.
Do Kopana nas je čekala duga i naporna vožnja, ali kad sam posle toliko godina čekanja najzad kročila na lokalitet, mojoj sreći nije bilo kraja.
U Kopanu se nalazi 4.506 kamenih građevina i stela na 24 kvadratna kilometra. Kopan se nalazio na raskrsnici trgovačkih puteva za druge regije i zbog toga je tamo bilo moguće naći kakao, pamuk, perje egzotične ptice i mnoga druga bogatstva. Politička udruživanja i brakovi među dinastijama pružali su stabilnost i mogućnost razvoja ne samo Kopana, već i čitave regije.
Na zapadu Hondurasa, u neposrednoj blizini granice sa Gvatemalom, nalazi se arheološki lokalitet Kopan koji se ubraja u najimpresivnije i najvažnije lokalitete civilizacije Maja. Smatra se Atinom Novog sveta i biserom u svetu Maja. Čuven je po raznovrsnim spomenicima i zbog svog značaja uvršćen u svetsku kulturnu baštinu UNESCO-a.
Do Kopana nas je čekala duga i naporna vožnja, ali kad sam posle toliko godina čekanja najzad kročila na lokalitet, mojoj sreći nije bilo kraja.
U Kopanu se nalazi 4.506 kamenih građevina i stela na 24 kvadratna kilometra. Kopan se nalazio na raskrsnici trgovačkih puteva za druge regije i zbog toga je tamo bilo moguće naći kakao, pamuk, perje egzotične ptice i mnoga druga bogatstva. Politička udruživanja i brakovi među dinastijama pružali su stabilnost i mogućnost razvoja ne samo Kopana, već i čitave regije.
Kopan – prikaz iz svakodnevnog životaGrad je bio 400 godina pod vlašću jedne dinastije, koja je uvela pismo i građenje monumentalnih građevina, dekorisanih složenom ikonografijom. Mozaici na fasadama hramova prikazuju bitke, ratove, smrt i kult predaka – naročito mrtvih vladara, što znači da su stanovnici Kopana vladarima prinosili žrtve.
U civilizaciji Maja, Kopan se izdizao i kao kulturni centar, a veliki uticaj na njega imao je meksički Teotihuakan i njegova kultura, nastao na bazi iskustva gvatemalskog Tikala. Maje su gajile kukuruz , poznavale su medicinu (radile su čak i lobotomiju), kao i matematiku (znale su za koncept nule), a kopanski astronomi izralunali su do tada najtačniji kalendar.
U civilizaciji Maja, Kopan se izdizao i kao kulturni centar, a veliki uticaj na njega imao je meksički Teotihuakan i njegova kultura, nastao na bazi iskustva gvatemalskog Tikala. Maje su gajile kukuruz , poznavale su medicinu (radile su čak i lobotomiju), kao i matematiku (znale su za koncept nule), a kopanski astronomi izralunali su do tada najtačniji kalendar.
Kopan – igralište za loptanjeLoptom do proročanstva
Natpisi na kamenim spomenicima ukazuju da su tu održavani skupovi o matematici i kalendaru, a na keramici i sitnim predmetima vidi se i uticaj drugih središta i regija na Kopan. Stanovnici Kopana bili su vešti umetnici, ali i sportisti. Na popločanom igralištu igrali su se loptom, a iz rezultata igre sveštenstvo je čitalo budućnost.
Grad se tokom vekova širio i pretpostavlja se da je u okolini Kopana u VII veku živelo oko 26.000 stanovnika.
Natpisi na kamenim spomenicima ukazuju da su tu održavani skupovi o matematici i kalendaru, a na keramici i sitnim predmetima vidi se i uticaj drugih središta i regija na Kopan. Stanovnici Kopana bili su vešti umetnici, ali i sportisti. Na popločanom igralištu igrali su se loptom, a iz rezultata igre sveštenstvo je čitalo budućnost.
Grad se tokom vekova širio i pretpostavlja se da je u okolini Kopana u VII veku živelo oko 26.000 stanovnika.
Kopan, piramidaU vreme procvata, u Kopanu su boravili najbolji vajari, klesari, graditelji, kaligrafi i majstori umetničkih zanata. Gradili su raskošne hramove, piramide, oltare, cizelirane stele i reljefe i drugo po veličini igralište za loptanje u kulturi Maja. U to vreme nastalo je najveće pisano delo ovog naroda: na monumentalnom stepeništu sa 63 stepenika uklesano je više od 2.200 hijeroglifa, koji verovatno govore o istoriji grada.
Kopan, sve građevine su bile bogato dekorisanePosle tog perioda Kopan počinje da kopni, a do danas pravi razlozi nisu razjašnjeni. Ima raznih teorija, a jedna kaže da je proširivanjem teritorije došlo do povećanja broja stanovnika u dolini Kopana. Bilo je to previše za tamošnju poljoprivredu, pogotovu kada su zbog gradnje palata za elitu, seljaci iseljavani na gola brda koja bi za kratko vreme erodirala.
Napuštanje grada u IX veku prouzrokovale su i prirodne nepogode, sušem iscrpljenost tla i pomanjkanje divljači, što je uticalo na život i zdravlje stanovništva. Harale su bolesti i glad, smrtnost dece bila je sve veća, pa se osiromašeno stanovništvo raselilo po regiji. U periodu od 200 godina dolina Kopana je sasvim opustela, a džungla je progutala nekada lep i moćan grad. U XVI veku, kada su na tle Hondurasa stigli španski konkvistadori, Kopan je već odavno bio napušten.
Živi broševi
Kopan je, inače, u XIX veku otkrio kapetan Huan Galindo, a svetu su ga predstavili istraživač Džon Lojd Stivens i crtač Frederik Kartvud. Grad su progutali džungla i mulj iz reke koja je svojim meandrima plavila ovaj kraj, kao i mnogobrojni zemljotresi. Stivensa i Kartvuda čekao je težak posao, ali uz malu nadoknadu za njih je radilo i kopalo lokalno indijansko stanovništvo.
Hodala sam lagano i sa poštovanjem prema lokalitetu. Bilo je mirno i tiho. Kao da je vreme stalo. Samo povremeno se čulo kreštanje ara, kojih je bilo bezbroj na drveću i po travi. kao veliki broševi, lepotom i perjem intenzivnih boja krasili su okoliš.
Građevine u Kopanu su raspoređene po statusu građana. Vladari su sa porodicom živeli u centru u raskošnim palatama i imali su na raspolaganju mnoštvo soba u sluge. Bogati trgovci i zanatlije živeli su u kamenim kućama, dok su poljoprivrednici živeli u predgrađu u drvenim kolibama. Prisutnost fragmenata školjki, igala, raznog uruđa upućuje na mogućnost da se to društvo specijalizovalo za proizvodnju ornamenata od školjki, u izrađivanju tekstila i kože, i korpi od pruća. U rezidencijalnim građevinama ostalo je mnogo keramičkog posuđa, čaša, lonaca, kao i oruđe koje se koristilo za pripremanje hrane.
Napuštanje grada u IX veku prouzrokovale su i prirodne nepogode, sušem iscrpljenost tla i pomanjkanje divljači, što je uticalo na život i zdravlje stanovništva. Harale su bolesti i glad, smrtnost dece bila je sve veća, pa se osiromašeno stanovništvo raselilo po regiji. U periodu od 200 godina dolina Kopana je sasvim opustela, a džungla je progutala nekada lep i moćan grad. U XVI veku, kada su na tle Hondurasa stigli španski konkvistadori, Kopan je već odavno bio napušten.
Živi broševi
Kopan je, inače, u XIX veku otkrio kapetan Huan Galindo, a svetu su ga predstavili istraživač Džon Lojd Stivens i crtač Frederik Kartvud. Grad su progutali džungla i mulj iz reke koja je svojim meandrima plavila ovaj kraj, kao i mnogobrojni zemljotresi. Stivensa i Kartvuda čekao je težak posao, ali uz malu nadoknadu za njih je radilo i kopalo lokalno indijansko stanovništvo.
Hodala sam lagano i sa poštovanjem prema lokalitetu. Bilo je mirno i tiho. Kao da je vreme stalo. Samo povremeno se čulo kreštanje ara, kojih je bilo bezbroj na drveću i po travi. kao veliki broševi, lepotom i perjem intenzivnih boja krasili su okoliš.
Građevine u Kopanu su raspoređene po statusu građana. Vladari su sa porodicom živeli u centru u raskošnim palatama i imali su na raspolaganju mnoštvo soba u sluge. Bogati trgovci i zanatlije živeli su u kamenim kućama, dok su poljoprivrednici živeli u predgrađu u drvenim kolibama. Prisutnost fragmenata školjki, igala, raznog uruđa upućuje na mogućnost da se to društvo specijalizovalo za proizvodnju ornamenata od školjki, u izrađivanju tekstila i kože, i korpi od pruća. U rezidencijalnim građevinama ostalo je mnogo keramičkog posuđa, čaša, lonaca, kao i oruđe koje se koristilo za pripremanje hrane.
Kopan, stelaObilazim akropolj, piramide, igralište za loptanje sa tribinama, čuveno stepenište sa 63 stepenika i stele, njih 387 od kojih se 14 najvećih nalazi na srednjem trgu. Visoke su 4, a široke 1,5 metar. Sa stela, posmatrali su me likovi iz kopanskih dinastija.
Na lokalitetu sam ostala sve do sumraka i dok me čuvari nisu zamolili da ga napustim. Učinila sam to teška srca, ali ipak zadovoljna što sam obilaskom Kopana zatvorila krug Mundo Maja (Svet Maja) za koji kažu da je susret sa prirodom, čovekom i vremenim.
Umorna odlazim do hotela. Čeznem za toplom kupkom i posteljom, ali mi se nije dalo. U to vreme u gradu se održavala tradicionalna fešta. Pitko vino je učinilo svoje, društvo se razgalilo, stigli su marijači i ubrzo smo postali svojevrsna atrakcija. Mi na hotelskom balkonu, a na ulici narod i stranci koji su se pridružili veselju. Nastala je gužva, saobraćaj je stao, pevalo se i igralo. U jednom trenutku nam je prišao mladić koji nas je na srpskom upitao odakle smo: na drugom kraju sveta upoznali smo Ljubodraga iz Kladova! On inače živi u Beču, a u Honduras dolazi da nabavi razne perlice, kamenčiće i ukrase, od kojih pravi originalan nakit i prodaje ga po Evropi.
Naše ludovanje sa Ljubodragom i ostalim veseljacima trajalo je do posle ponoći. Divno iskustvo i luda sreća koja nas je poslužila u nepredvidivom Hondurasu!
Na lokalitetu sam ostala sve do sumraka i dok me čuvari nisu zamolili da ga napustim. Učinila sam to teška srca, ali ipak zadovoljna što sam obilaskom Kopana zatvorila krug Mundo Maja (Svet Maja) za koji kažu da je susret sa prirodom, čovekom i vremenim.
Umorna odlazim do hotela. Čeznem za toplom kupkom i posteljom, ali mi se nije dalo. U to vreme u gradu se održavala tradicionalna fešta. Pitko vino je učinilo svoje, društvo se razgalilo, stigli su marijači i ubrzo smo postali svojevrsna atrakcija. Mi na hotelskom balkonu, a na ulici narod i stranci koji su se pridružili veselju. Nastala je gužva, saobraćaj je stao, pevalo se i igralo. U jednom trenutku nam je prišao mladić koji nas je na srpskom upitao odakle smo: na drugom kraju sveta upoznali smo Ljubodraga iz Kladova! On inače živi u Beču, a u Honduras dolazi da nabavi razne perlice, kamenčiće i ukrase, od kojih pravi originalan nakit i prodaje ga po Evropi.
Naše ludovanje sa Ljubodragom i ostalim veseljacima trajalo je do posle ponoći. Divno iskustvo i luda sreća koja nas je poslužila u nepredvidivom Hondurasu!
Sonja Lapatanov
Politika MAGAZIN 589 – 11.01.2009.
Politika MAGAZIN 589 – 11.01.2009.
Нема коментара:
Постави коментар