BANSKO

SKIJANJE IZ SNOVA

Bansko je najmlađi, ali najperspektivniji skijaški centar na Balkanu koji pruža zimovanje kakvo ste uvek želeli

Verovali smo da je Bugarska atraktivna turistička destinacija samo u letnjem periodu na obali mora. Ali, prevarili smo se.

Bansko, malo, mirno mesto smešteno na obroncima Pirina, jedne od najlepših bugarskih planina, proglašenoj za nacionalni park i pod zaštitom UNESCO-a, pravo je čudo prirode koje nudi zimovanje iz snova.

Mapa lokacije Banska

Bansko je najmlađi, ali najperspektivniji skijaški centar na Balkanu. Mada kao tačka na svetskim ski-mapama postoji deceniju i po, tek poslednjih nekoliko godina dobija značaj kakav zaslužuje. U njegov razvoj uloženi su milioni evra, naročito poslednje tri godine. Izgrađeni su mnogobrojni hoteli, od malih, komfornih porodičnih pansiona, do luksuznih kompleksa sa svim pratećim sadržajima (barovima, bazenima, saunama, masažom, dečjim obdaništima, garažama…) kakav je "Kempinski", a postavljeni su i skiliftovi najnovije generacije: gondola za osam osoba, pet četvorosedežnica, dve dvosedežnice i šest vučnica tipa "tanjir" i "sidro".

Raj i za bordere

Gondolom od grada do staze

Gondola, do koje se stiže hotelskim kombijem, može da preveze 2.400 osoba na sat, i povezuje gradić sa Bundesriskom poljanom koja se nalazi na 1.635 metara nadmorske visine, i sa koje se granaju staze, široke kao autoput sa tri trake. Ukupna dužina staza je oko 65 kilometara, a kao snežni potoci, slivaju se sa vrha Todorka, koji se nalazi na 2.600 metara nadmorske visine.

Vrh Todorka

Ima ih sedamnaest, različitih težina, a najteža, "crna", nosi ime po višestrukom olimpijskom šampionu Albertu Tombi, koji je otvorio sezonu 2003. godine. Ako se žičarom popnete do samog vrha, gde vam se čini da ćete – ako ne sagnete glavu – da dodirnete nebo, na skijama možete da se spustite do početne stanice gondole, vozeći neprekidno čitavih šesnaest kilometara. Inače, deo staze ispod gondole predviđen je za noćno skijanje, a u blizini je i klizalište.

Staze široke kao autoput

U podnožju velelepnog masiva Pirina postoje i staze za decu i početnike. Ovdašnja škola skijanja važi za jednu od najboljih u Bugarskoj. Uz pomoć profesionalnih instruktora skijanja za nedelju dana lako ćete naučiti ovaj nauk. Osim za skijaše, ovo je raj i za bordere. Pojedini izvode takve vratolomije na dasci, da je bolje, kada čujete da sneg šušti iza vaših leđa, da se sklonite u stranu da vas ne bi "pokupili".

Atraktivno i leti i zimi

Sve staze se nalaze na severnim padinama Pirina zaštićenim od vetra masivom Stražite. Na povoljnu klimu utiče i blizina Egejskog mora (120 kilometara), što uslovljava veliku količinu padavina i znatan broj sunčanih dana. Prosečna visina snežnog pokrivača je blizu metar i po, a zahvaljujući najsavremenijim topovima za pravljenje veštačkog snega i mašinama, koje kao gusenice gmižu gore-dole ravnajući staze, sezona traje od decembra do sredine aprila.

Kristalno tirkizno jezero Ribno

Stranim turistima ne treba mnogo da shvate da ih ovde čekaju fantastični uslovi skijanja. Poslednjih godina stižu iz svih zemalja Evrope, a najviše je Makedonaca, Grka i Engleza, koji u vreme ferija prosto okupiraju ove terene. Nas, iz Srbije, ima u nešto manjem broju, ali čini se da uživamo velike simpatije kod Bugara. Lakoći komunikacije doprinosi i bugarski jezik koji je Srbima prilično razumljiv, kao i srpski Bugarima.

Ukoliko, i pored duge ski-sezone, ne stignete da uživate u zimskim čarolijama, ne jadikujte. Živopisna prostranstva ove planine jednako su privlačna i tokom sunčanih, ali i prohladnih letnjih dana. Ukras Pirina su kristalno čista tirkizna jezera kojih ima bezbroj. Kupanje se ne preporučuje, da se biste i na letnjem žaropeku pretvorili u ledenu statuu, dok je ribolov ono pravo. Do njih se stiže vijugavim pešačkim stazama, a radi lakšeg snalaženja na usluzi su vodiči. Zaneti lepotama, mnogi turisti ostaju u planini i po nekoliko dana, praveći ture od jednog planinarskog doma do drugog.

Crkva Svete Trojice

Osim atraktivnog položaja, posebnu draž i lepotu Banskom daju specifična arhitektura i idilična atmosfera koju je, uprkos brzom razvoju, uspelo da sačuva. Najveće znamenitosti su muzej "Nikola Vapcarov" i crkva Sveta Trojica, građena 1835. godine. Crkva je bez kupole, sa izvanredno lepim ikonostasom. Pored nje je podignuta visoka kula sa zvonikom, na kojoj su rode svile gnezdo kao stalno, sigurno stanište.

Idila koja traje

Tradicionalna bugarska mehana u tradicionalnoj kući

Pravi duh Bugarske sakriven je iza švrstih kamenih zidova i teških drvenih kapija; u kućama sa prostranim sobama i malim prozorima sa rešetkama, tavanicama ukrašenim duborezom, šarenim prekrivačima na klupama, kaminom u kome se vatra ne gasi. Takav ambijent odlikuje i stare mehane, gde možete da čujete najmelodičnije pesme i jedete nacionalne specijaliteta po pristupačnim cenama. Bugarima je nazamislivo da se uz aperitiv ništa ne mezi, pa će vam uz tradicionalnu aromatičnu "mastiku" ponuditi bar sir ili šopsku salatu, po kojoj su, pored skare (roštilja), čuveni.

"Happy End", popularan među mladima

Dobar provod, koji vas, takođe, ne mora koštati mnogo, očekuje vas i u disko barovima, a među mladima "Happy End" je veoma popularan.

Ono što mnogo vredi, a ne košta ništa, jesu ljubaznost i neposrednost kojom vas svuda dočekuju. Kad od svega pomalo okusite, nećete odoleti da se u Bansko ne vratite već sledeće godine.

Dana Stanković
Politika MAGAZIN 545 – 09.03.2008.