U Grand savani, oblasti u Venecueli za koju geolozi tvrde da je među najstarijima na planeti, nalaze se vodopadi koji se obrušavaju sa visine od 980 metara tako da se njihova voda, dok stigne do podnožja, rasprši u kapi
Drvenim čamcem plovimo brzacima reke Karao. Oko nas visoke stene koje se na jeziku lokalnog autohtonog stanovništva, pripadnika plemena Pimon, zovu Tepui. Pružaju jedan od najveličanstvenijih prizora koje sam ikada video, ali najlepše tek dolazi – Angel vodopadi (Ejndželovi vodopadi). Ime su dobili po Džejmsu Ejndželu, istraživaču zlata koji je tridesetih godina prošlog veka sasvim slučajno u svom malom avionu otkrio vodopade u srcu Grand savane.
Grand savana je inače oblast na jugoistoku Venecuele, nedaleko od granice sa Brazilom. Da bi se stiglo do nje, odnosno Kanaime, jedinog mesta gde postoji aerodrom, leti se sat od Karakasa do Sjudad Bolivara, a zatim još sat malim avionom. Kanaima, selo od nekoliko desetina žitelja, nastanjeno je isključivo Pimon Indijancima, i ne može da se nađe ni na jednoj karti. Od svih jezika ovde jedino pomaže znanje španskog, pa i njega sasvim malo.
Naime, u Kanaimi "važi" samo lokalni jezik. Pripadnici ovog plemena su među retkima koji su uspeli da održe autohton način života ne samo u oblasti Grand savane, već u celoj Venecueli. Čine se kao veseli i druželjubivi ljudi. Ispred svake kuće je puno dece. Vidim stanicu Nacionalne garde Venecuele, i pomišljam da ovde, uprkos svoj divljini, ipak postoji neka vlast.
Naime, u Kanaimi "važi" samo lokalni jezik. Pripadnici ovog plemena su među retkima koji su uspeli da održe autohton način života ne samo u oblasti Grand savane, već u celoj Venecueli. Čine se kao veseli i druželjubivi ljudi. Ispred svake kuće je puno dece. Vidim stanicu Nacionalne garde Venecuele, i pomišljam da ovde, uprkos svoj divljini, ipak postoji neka vlast.
Dinosaurusi, možda
Do samih vodopada vožnja čamcem traje oko tri sata. Gregorije, naš vodič, ljutito nam objašnjava da opšteprihvaćen španski jezik za vodopade "Salto Angel" ili Angel vodopad nije ispravan. Pravi naziv je, kako kaže, "Šurumeru" a to je ime koje Pimoni koriste od davnina. Promičemo između Tepui stena za koje za koje geolozi tvrde da su među najstarijima na planeti, odnosno da predstavljaju ostatke prakontinenta Gondvane. Slične formacije su nađene i na jugu Afrike, a biljne vrste koje se ovde sreću slične su onima na Madagaskaru. Kada su prvi istraživači krajem XIX veka stigli u Kanimu verovali su da će, ako igde na svetu postoje dinosaurusi, biti ovde. Dinosauruse, naravno, nisu pronašli, ali po povratku nisu ni negirali da postoje, ostavljajući tako prostor za neke buduće ekspedicije.
Do samih vodopada vožnja čamcem traje oko tri sata. Gregorije, naš vodič, ljutito nam objašnjava da opšteprihvaćen španski jezik za vodopade "Salto Angel" ili Angel vodopad nije ispravan. Pravi naziv je, kako kaže, "Šurumeru" a to je ime koje Pimoni koriste od davnina. Promičemo između Tepui stena za koje za koje geolozi tvrde da su među najstarijima na planeti, odnosno da predstavljaju ostatke prakontinenta Gondvane. Slične formacije su nađene i na jugu Afrike, a biljne vrste koje se ovde sreću slične su onima na Madagaskaru. Kada su prvi istraživači krajem XIX veka stigli u Kanimu verovali su da će, ako igde na svetu postoje dinosaurusi, biti ovde. Dinosauruse, naravno, nisu pronašli, ali po povratku nisu ni negirali da postoje, ostavljajući tako prostor za neke buduće ekspedicije.
Pravi potop
Cela Tepui oblast nije uopšte urbanizovana, nema ni telefona, ni struje. Ovde ne dopire ni signal za mobilne telefone. Posle tri sata vožnje brzacima ka Angel vodopadima put prekidamo u malom kampu uz reku gde ćemo provesti noć. Naši vodiči pale vatru za roštilj i pripremaju ležaljke na kojima ćemo konačiti jer hoteli ne postoje. Ležaljke su pokrivene mrežom zbog komaraca. Srećom, izgleda da ih nema. Pokušavam da se pred spavanje osvežim u reci ispred kampa. Osveženje je pravo jer je voda ledena.
Cela Tepui oblast nije uopšte urbanizovana, nema ni telefona, ni struje. Ovde ne dopire ni signal za mobilne telefone. Posle tri sata vožnje brzacima ka Angel vodopadima put prekidamo u malom kampu uz reku gde ćemo provesti noć. Naši vodiči pale vatru za roštilj i pripremaju ležaljke na kojima ćemo konačiti jer hoteli ne postoje. Ležaljke su pokrivene mrežom zbog komaraca. Srećom, izgleda da ih nema. Pokušavam da se pred spavanje osvežim u reci ispred kampa. Osveženje je pravo jer je voda ledena.
Narednog jutra doručak jedemo na brzinu. sastoji se od tradicionalne venecuelanske arepe, neke vrste lepinje od kukuruznog brašna premazane puterom. Put ka vodopadima nastavljamo pešice, kroz džunglu, još nekih sat i po. Srušena stabla i granje ometaju nam put. Žurimo ka vodopadima jer Gregorije nas podseća da je u tom delu Južne Amerike kišni period. Plan je da stignemo do samih vodopada i vratimo se do kampa pre nego što počne pljusak. Sa nama u grupi je nekoliko Amerikanaca i troje Španaca.
Penjemo se ka vidikovcu napravljenom na malom iskrčenom prostoru u stenama. Pogled sa njega je nestvaran, malo je reći veličanstven. Sa 980 metara visine obrušavaju se vodopadi, skoro 20 puta veći od Nijagarinih.
Penjemo se ka vidikovcu napravljenom na malom iskrčenom prostoru u stenama. Pogled sa njega je nestvaran, malo je reći veličanstven. Sa 980 metara visine obrušavaju se vodopadi, skoro 20 puta veći od Nijagarinih.
U pratnji vodiča stižemo ispod samih vodopada. Puštaju nas i da se kupamo, slikamo. Voda, zbog visine, jedva i stiže do zemlje. kažu da je širina raspršene vode oko kilometar. Dok uživamo u kupanju počinje da se spušta magla. razmišljam kako smo imali mnogo sreće. Vodiči nam kažu da mnogi dođu i ne uspeju da vide vodopade zbog česte magle. Nekada je moglo da se priđe avionima, međutim, sada su to lokalne vlasti zabranile. Poslednji pogled, i vodopad nestaje. Vraćamo se nazad u kamp, odakle ćemo čamcima za Kanaimu, gde ćemo da noćimo. Odjednom počinje da pljušti. Nikad ranije nisam doživeo tako jaku kišu, koja mi se nekako učinila epskih razmera.
Sledećeg dana Pimoni su nam ponudili da posetimo manje vodopade koje oni zovu Sapo (žaba) i Sančo, a nalaze se nedaleko od njihovog sela. Prolazimo iza vodopada, da bismo se okupali u reci ispod njih. Voda je mnogo prijatnija ispod Angel vodopada. Pored i iza samog vodopada su snimane završne scene filma "Poslednji Mohikanac". Vraćamo se iste večeri avionom za Sjudad Bolivar, nekada Angosturu, mesto gde je Simon Bolivar Libertador podigao revoluciju protiv španskih kolonijalnih vlasti. To je, međutim, već druga priča.
Da biste posetili Angel vodopade, kao i vodopade Sapo i Sančo, neophodno je da to učinite u kišnom periodu koji u Venecueli traje od juna do decembra. Tada, naime, jedino ima dovoljno vode u rekama da biste mogli čamcima da stignete do vodopada. Aranžman može da se plati u mnogim turističkim agencijama na aerodromu, kao i u gradu Simona Bolivara za 300 američkih dolara. Cena uključuje let avionom do Kanaime, prevoz čamcem do Angel i Sapo vodopada, hranu. Pirana se ne treba bojati jer ih u ovim rekama nema, a nema ni komaraca zato što je sunce isuviše jako a reke brze. Jedino valja poneti čizme, i to dublje, za eventualni susret sa zmijama.
* * *
Da biste posetili Angel vodopade, kao i vodopade Sapo i Sančo, neophodno je da to učinite u kišnom periodu koji u Venecueli traje od juna do decembra. Tada, naime, jedino ima dovoljno vode u rekama da biste mogli čamcima da stignete do vodopada. Aranžman može da se plati u mnogim turističkim agencijama na aerodromu, kao i u gradu Simona Bolivara za 300 američkih dolara. Cena uključuje let avionom do Kanaime, prevoz čamcem do Angel i Sapo vodopada, hranu. Pirana se ne treba bojati jer ih u ovim rekama nema, a nema ni komaraca zato što je sunce isuviše jako a reke brze. Jedino valja poneti čizme, i to dublje, za eventualni susret sa zmijama.
Dejan Sekulić
Politika MAGAZIN 522 – 30.09.2007.
Politika MAGAZIN 522 – 30.09.2007.
Нема коментара:
Постави коментар