Jedan od najlepših vodopada na svetu, uvršten je u svetsku baštinu UNESCO-a 1984. godine kao jedno od najlepših čuda prirode
Iguacu, Iguazu, Iguaču, ili Iguasu – kako god ga izgovorili, zavisno od zemlje i naglaska, zna se da sigurno mislite na jedan od najlepših vodopada na svetu (pored Viktorijinih na reci Zambezi i Nijagarinih). Reč je zapravo o kompleksu sa 250 vodopada, a od toga 19 džinovskih.
Po legendi naroda Gvarani nastali su kad je zmijski bog M' Boi udario svojim snažnim repom po rečnom koritu u besu i ljutini što je njegova izabranica, lepotica Naipur, pobegla sa voljenim gvaranskim ratnikom Karobom. Zemlja se otvorila i stvorila se pukotina u koju se sručila voda povukavši čamac u kome su bili zaljubljenici. Naipur se pretvorila u stenu u podnožju vodopada, a Karoba u visoko drvo iznad nje.
Đavolje ždrelo
Uvršteni u svetsku baštinu UNESCO-a 1984. godine kao jedno od najlepših čuda prirode, vodopadi na reci Iguasu čine front širine 2.700 metara i visine do 72 metra. Široka reka se tu survava preko bazaltne ivice u uzak kanjon preko brojnih vodopada. Nastali su rascepom u zemlji, davnim tektonskim poremećajem, nekoliko kilometara pre ušća u reku Paranu na granici Brazila i Argentine. Možda je deo na argentinskoj strani duži i impresivniji, ali pogled na njih svakako je lepši sa brazilske strane.
Ironično, prvi Evropljanin koji ih je video, Alvar Nunez Kabeza de Vaca 1541. godine, više ih je doživeo kao smetnju na putu za svoje čarnce, nego kao prirodnu lepotu.
Đavolje ždrelo
Uvršteni u svetsku baštinu UNESCO-a 1984. godine kao jedno od najlepših čuda prirode, vodopadi na reci Iguasu čine front širine 2.700 metara i visine do 72 metra. Široka reka se tu survava preko bazaltne ivice u uzak kanjon preko brojnih vodopada. Nastali su rascepom u zemlji, davnim tektonskim poremećajem, nekoliko kilometara pre ušća u reku Paranu na granici Brazila i Argentine. Možda je deo na argentinskoj strani duži i impresivniji, ali pogled na njih svakako je lepši sa brazilske strane.
Ironično, prvi Evropljanin koji ih je video, Alvar Nunez Kabeza de Vaca 1541. godine, više ih je doživeo kao smetnju na putu za svoje čarnce, nego kao prirodnu lepotu.
Smešteni u gradu lguazu, Argentina, mi smo u obilazak krenuli sa brazilske strane (brazilska viza važi za više ulazaka, argentinske nema pa su granične formalnosti minimalne). Kako je bio lep dan odlučili smo se prvo za let helikopterom. Za 80 dolara oko 25 minuta leteli smo prvo duž reke i prašume, a zatim oko i preko vodopada sa nezaboravnim pogledom na Đavolje ždrelo i uzavrelu vodenu masu koja ključa ispod nas.
Staze oko vodopada i turističkičamci ispod, samo su dopunili ovaj veličanstveni pogled.
Uzavreli kazan
U nastavku, krenuli smo pešice brazilskom uređenom šumskom stazom, povremeno praćeni divljim koatima, životinjama nalik jazavcu, koji su vrebali koji komad hrane. Naravno, hranjenje je zabranjeno. Sve vreme na suprotnoj strani, kao na pozorišnoj sceni, smenjvali su se blještavo beli vodopadi. Najveći je doživljaj doći ispod Đavoljeg ždrela najvećim od svih vodopada. To je uzavreli kazan zatvoren sa tri strane, gde se ogromna količina vode survava uz zaglušujuću buku, dok sunčevi zraci i kapljice vode stvaraju dugu.
Sledećeg dana pratili su nas oblaci. Obilazak argentinske strane je započeo prvo kamionom kroz šumske staze do male luke, a zatim dobivši prsluke i zaštitivši fotoaparate i kamere od vode, uputili smo se gliserima kroz rečne brzake do vodopada obilazeći ih ili olazeći u njih doživevši tuširanje sa đakuzi efektom. Doživeti i snimiti ove divove, preko 60 metara visoke, dožvljaj je dostojan strahopoštovanja.
Uzavreli kazan
U nastavku, krenuli smo pešice brazilskom uređenom šumskom stazom, povremeno praćeni divljim koatima, životinjama nalik jazavcu, koji su vrebali koji komad hrane. Naravno, hranjenje je zabranjeno. Sve vreme na suprotnoj strani, kao na pozorišnoj sceni, smenjvali su se blještavo beli vodopadi. Najveći je doživljaj doći ispod Đavoljeg ždrela najvećim od svih vodopada. To je uzavreli kazan zatvoren sa tri strane, gde se ogromna količina vode survava uz zaglušujuću buku, dok sunčevi zraci i kapljice vode stvaraju dugu.
Sledećeg dana pratili su nas oblaci. Obilazak argentinske strane je započeo prvo kamionom kroz šumske staze do male luke, a zatim dobivši prsluke i zaštitivši fotoaparate i kamere od vode, uputili smo se gliserima kroz rečne brzake do vodopada obilazeći ih ili olazeći u njih doživevši tuširanje sa đakuzi efektom. Doživeti i snimiti ove divove, preko 60 metara visoke, dožvljaj je dostojan strahopoštovanja.
Doživljaj je dopunio i vozić koji vas vodi do gomjih vodopada gde stazom dugom oko kilometar i po preko reke dolazite iznad Đavoljeg ždrela, da bi ponovo bili obuzeti masom i silinom vode koja se survava sa preko 70 metara visoke litice. Brojne su bile ptice koje su letele i uletale u vodopad, a mi smo se stalno pitali da li to čine namerno ili ih usisava ova ogromna masa kipuće vode.
Vraćamo se u večernjim satima umorni i zadivljeni ovim prirodnim fenomenom, svakako s pravom uvršteni u kandidate za sedam čuda prirode.
Jovan A. Ikonomovski
BLIC Panorama 80 – 22.06.2008.
BLIC Panorama 80 – 22.06.2008.
Нема коментара:
Постави коментар