HOMOLJE

OTVARANJE VRATA RAJA

U Homolju, koje je lepo u svako doba godine, postoji običaj da mlade devojke puštaju niz planinske potoke venčiće sa hlebom i svećom kako bi dušama umrlih pokazale put do raja

Retko koji kraj u Srbiji pruža tako prijatnu sliku ljudskom oku kao homoljska kotlina okružena planinama, koje ne prelaze visinu od hiljadu metara. Ipak, klima je tu primetno oštrija nego uokruženju, a na Crnom vrhu se često sneg zabeli pre nego na dvostruko višem Kopaoniku. Pravo vreme za obilazak Homolja je bilo koji lep dan u godini. Novembar oboji bukove šume lepim bojama jeseni, a opalo lišće prijatno šušti pod nogama. Zima vremešna stabla pretvara u likove iz bajki po kojima je ovaj kraj poznat. Lepotu proleća najavljuje reka Mlava koja je pokupila vode homoljskog okruženja i probila jedini put iz kotline. Prati je hladan vetar gornjak, koji upozorava da je Homolje poseban svet.

Mapa lokacije Homolja

Na ulazu u Gornjačku klisuru nas dočekuje jutarnja izmaglica iznad koje proviruju visoka bukova stabla. Promiče opustela isposnica manastira Blagoveštenje u kojoj je nekad bilo četiri stotine monaha. Malo dalje, na drugoj rečnoj obali, iz oštrih stena nestvarno izranja bela crkva manastira Gornjak, u kojem boravi nekoliko monahinja. Mlava je pored manastira izuzetno tiha, pa priča o Svetom Savi koji je utihnuo reku da mu ne smeta u molitvama deluje uverljivo.

Trška crkva

Od manastira se put odvaja od reke i skreće ka Krepoljinu. Potom prolazi kroz Ribarsku klisuru, pokraj Trške crkve, ukrašene lepim kamenim ukrasima. Ovaj hram, tipičan predstavnik raške škole graditeljstva (što nije uobičajeno za ovaj kraj), jedna je od misterija Homolja. Ne postoji pouzdan podatak o njegovom nastanku i imenu, ali se priča da su Turci iznenadili narod pored crkve i masakrirali ga – zatrli – pa otud naziv zatrška odnosno Trška crkva. U osnovi imena Homolja je, inače, reč "homo", odnosno čovek.

Žagubica

U prostranoj kotlini se komotno raširila Žagubica, centar Homolja. Iako se nalazi u relativno skrivenom kraju, nisu je zaobilazile vojske koje su prolazile balkanskim koridorima, pa je često nestajala i ponovo bila obnavljana. Tokom Velike seobe naroda pod Arsenijem Čarnojevićem Žagubica se i bukvalno "zagubila" sa geografske mape. Obnovili su je došljaci iz okoline Ohridskog jezera, sredinom XIX veka.

U Žagubici je obavezan cilj posete vrelo Mlave. Reka izvire iz vrtače duboke 22 metra. Neka nova ispitivanja upućuju da je to samo prvi deo sifonskog izvora koji je dubok preko 70 metara. Meštani veruju da se ispod Beljanice nalazi veliko jezero iz koga izviru Mlava i Resava. Najlepši izvor na homoljskoj strani Beljanice je Krupajsko vrelo.

Vrelo Mlave

Brvna okićena mašnicama

Pored vrela Mlave se nalaze motel i lokalno groblje. Prostrane grobnice sa oslikanim "mercedesima" i odelima spremnim za pokojnike najbolje pokazuju koliko je kult mrtvih jak u ovim krajevima. Duž mnogobrojnih potočića su vidljiva brvna okićena mašnicama koje su ostavljene dušama mrtvih da lakše nađu put do kuće. Postoji ritual "otvaranja vrata raja" njihovim dušama, koje obavljaju mlade devojke puštanjem venčića sa hlebom isvećom niz vodu. A kada se duše pokojnika presele u raj, sa njima komuniciraju rusalje koje padaju u trans. Priveg je ritualna igra isterivanja zlih sila iz sela.

Od Žagubice do Zdravca

Od Žagubice put vodi do Laznice koja se nalazi na lokalnom putu ka Majdanpeku. U naselju su izmešane stare kuće meštana koji su ostali na imanjima sa novosagrađenim "hacijendama" gastarbajtera. Produžavamo makadamskim putem ka 923 metra visokoj Kupinovoj glavi, jednom od najviših vrhova Homoljskih planina. Obrađene površine polako uzmiču pred pašnjacima i šumama. U nižim delovima se nalaze hrastove šume. Sa svakim pređenim visinskim metrom se povećava procenat bukovih stabala. Površine pod pašnjacima su još velike. Kupinova glava je pokrivena travom i, kako upućuje i njeno ime, ponekim kupinjakom. Na najvišoj tački se nalazi šumarska čeka sa koje se pruža pogled na Majdanpek, brda jalovine, jezero Valja Fundata, Veliki krš, Stol kod Bora… Neverovatno je da se dvadesetak kilometara od zagađenih rudokopa nalazi ekološki najčistiji kraj.

Zdravče

Na jugu je visoravan Zdravče oivičena nestvarnim kamenim gromadama. Zdravče je jedna od najlepših visoravni Srbije. Pokrivena je travama i lekovitim biljem među kojimse izdvaja zdravac po kojem je i dobila ime. Jedan starac tvrdi da stanovnici u okolini osetno duže žive zbog zdravog okruženja, pa su zato najlepši deo kraja nazvali Zdravac. Kada je vidljivost dobra, sa kamenih gromada koje okružuju Zdravče pruža se prosto neverovatan pogled na celo Homolje. Pre raspada SFRJ, vlada Japana je bila zainteresovana da na ovom izuzetnom prostoru napravi stacionar za svoje penzionere.

Okrepljujuće Ždrelo

Ka severozapadu se pruža greben Homoljskih planina. Najviša i najsevernija tačka je 940 metara visok Štubej. Ispod njega je pećina Ceremošnja i reka Vitovnica koja protiče pored istoimenog sela i manastira. Manastir Vitovnica je zadužbina kralja Milutina i potiče iz XIII veka. Od Štubeja greben Homoljskih planina produžava ka jugozapadu do 912 metara visokog Velikog Sumurovca. Od njega se masiv naglo spušta do Gornjačke klisure i sela Ždrela.

Gornjačka klisura

Između padina Velikog Sumurovca, u atraktivnoj klisuri obrasloj gustom bukovom šumom, nalaze se ostaci manastira Reškovica. Potok koji obezbeđuje dovoljno vlage i senovita klisura omogućili su bukvama u ovom mini-rezervatu da budu nestvarno visoke i prave. Na kraju puta, pored sela Ždrelo prijalo je okrepljenje u istoimenoj banji koja još nije priznata, ali se veruje da je delotvorna.

Dragan Bosnić
Politika MAGAZIN 556 – 25.05.2008.