Osim mora, kitnjaste arhitekture i burne istorije, kubanska prestonica je turistima neodoljivo privlačna i zbog veselog mentaliteta ostvljana
Obično se samo u bajci ili crtanom filmu istovremeno može biti ubog i srećan. Pardon, i na Kubi. U to bar veruje većina turista koji hrle na ovo ostrvo Antilskog arhipelaga, a još više oni kojima će se taj san teško ostvariti. Mit o otmenoj, a vrlo razbarušenoj prestonici Havani, vrtlogu kontrasta, apsurda i prkosa zapadnjačkom načinu života, između ostalog, podgrejao je i čuveni film "Buena vista social club". Istovremeno sa kitnjastim, mada zubom vremena i besparice načetim palatama u španskom kolonijalnom stilu, ako i raskošnim parkovima sred kojih je u mermernim statuama okovana burna istorija, ovde se sama zemlja nudi kao najmekši dušek, a nebo kao paperjasti pokrivač.
Mapa i lokacija HavaneHavana je sva u doživljaju koji se odmah prima, a teško opisuje. Nije čudo što je bila neiscrpna inspiracija za američkog nobelovca avanturističkog duha Ernesta Hemingveja koji je na ostrvu proveo punih 20 godina, uživajući u svojim omiljenim havanskim bistroima "Florida" i "Bodegita del Medio" i još omiljenijim koktelima daikiri i mohito. Verovatno je uživao i u izazovnom njihanju bokova svih nijansi čokoladnih lepotica, ali nije sigurno da bi mu se dopalo što je, kroz turu "Putevima Hemingveja", posthumno postao turistička atrakcija. Samo zbog njega turisti obilaze mesta poput preskupe "Tropikane", noćnog kluba po uzoru na pariski "Mulen ruž", legendarnog hotela "Nacional", svojevremene oaze američkog džet-seta i kriminala. ili nekog od poznatih noćnih lokala: "Kaza dela muzika", "Gato tuerto", "Parizijen"…
Panorama Havane Ne može se uporediti ni sa jednim
Osnovana 1519. godine kao luka u Meksičkom zalivu, Havana je danas ekonomski, kulturni i politički centar kubanskog ostrva koje južnim delom ulazi u Karipsko more, a sa severa je prepušteno toploj Golfskoj struji Atlantskog okeana.
Dva i po miliona stanovnika, od kojih je 60 odsto belaca, živi u staroj, zapadnoj, i novoj, istočnoj Havani koje dele reka Almendares i istoimeni park obrastao gustim rastinjem.
Osnovana 1519. godine kao luka u Meksičkom zalivu, Havana je danas ekonomski, kulturni i politički centar kubanskog ostrva koje južnim delom ulazi u Karipsko more, a sa severa je prepušteno toploj Golfskoj struji Atlantskog okeana.
Dva i po miliona stanovnika, od kojih je 60 odsto belaca, živi u staroj, zapadnoj, i novoj, istočnoj Havani koje dele reka Almendares i istoimeni park obrastao gustim rastinjem.
Trg oružja U svakom drugom podneblju ovaj kontrast baroknih i neoklasicističkih, naspram ružnih socrealističkih zdanja delovao bi potpuno nadrealno.
Trg revolucije Ovde je to nekako prirodno, baš kao i kontrast između, recimo, Trga oružja, prepunog palata sa senovitim kolonadama, i Trga revolucije, brisanog prostora namenjenog Kastrovim govorima, okruženog raznim ministarstvima, sa spomenicima legendarnom nacionalnom junaku Če Gevari i pesniku u rangu sveca Hoseu Martiju.
Spomenik legendarnom nacionalnom junaku Če Gevari A tek katolička i afrokubanska religija, koje bitišu jedna pored druge u slozi i uzajamnom poštovanju!
Sve je to Havana, grad za koji kažu da se ne može uporediti ni sa jednim na svetu. Posebno je živopisan kej Malekon od petnaestak kilometara, u čijem su zagrljaju gusto naseljeni deo grada – Centro Habana, nekadašnja četvrt američke mafije Vedado, i rezidencijalni deo Mira Mar.
Sve je to Havana, grad za koji kažu da se ne može uporediti ni sa jednim na svetu. Posebno je živopisan kej Malekon od petnaestak kilometara, u čijem su zagrljaju gusto naseljeni deo grada – Centro Habana, nekadašnja četvrt američke mafije Vedado, i rezidencijalni deo Mira Mar.
Kej Malekon Utisku da je čitava Havana veliki muzej pod vedrim nebom doprinose i tri tvrđave oko grada, podignute od XVI do XVIII veka: Kastiljo de la Real Fuerca, Tres Rejes del Moro i San Karlos de la Kabanja.
Tvrđava Tres Rejes del Moro A utisku da je taj muzej još i živ, doprinose kostimirane ulične trupe koje vam se odjednom pojave iza leđa i očas vas uvuku u taj divlji, ludi ples.
Oldtajmeri Naročito je živo ispred čuvenog Kapitola u strogom centru grada, izgrađenog po ugledu na Belu kuću u Vašingtonu, gde vrvi od turista sa svih meridijana, u bermudama i majicama sa likom Če Gevare, sa šeširima i obaveznim fotoaparatima ili kamerama.
Kapitolo Kroz tu uličnu vrevu promiču išarani gradski autobusi, drečavi oldtajmeri zaostali još od američkog boravka na ovom tlu, žuti koko-taksiji na tri točka, fijakeri, ponajviše bicikli kojih je Havana prepuna.
Ulična trupa Četiri principa
Uprkos tome što se zna da Kubanci veoma teško žive, ova zemlja i leti i zimi prepuna sunca, a naročito Havana večiti je san za ogroman broj potencijalnih turista širom sveta. Možda ih čak više od prirode, klime i arhitekture privlači taj neuništivi mentalitet nasmejanih, bezbrižnih i ne naročito vrednih ljudi koji, duhovito rečeno, u životu imaju četiri principa: animation, potentia, vitamina i bum-bum, ili u prevodu: zabava, snaga, rum i seks.
Uprkos tome što se zna da Kubanci veoma teško žive, ova zemlja i leti i zimi prepuna sunca, a naročito Havana večiti je san za ogroman broj potencijalnih turista širom sveta. Možda ih čak više od prirode, klime i arhitekture privlači taj neuništivi mentalitet nasmejanih, bezbrižnih i ne naročito vrednih ljudi koji, duhovito rečeno, u životu imaju četiri principa: animation, potentia, vitamina i bum-bum, ili u prevodu: zabava, snaga, rum i seks.
Mira Brus
Blic Panorama 67 – 23.03.2008.
Blic Panorama 67 – 23.03.2008.
Нема коментара:
Постави коментар