Više od 1.000 starih tvrđava, vlastelinskih kuća, opatija i manastira širom Francuske danas je pretvoreno u hotele. Svaki od njih odiše posebnim šarmom
Ispod moćnih zelenih lipa nepregledno je mnoštvo belih i purpurnocrvenih ciklama. "Zasadila ih je još moja baba-tetka, čija se bista nalazi u našem parku", kaže kontesa Estrela de Kordon dok otvara prozor svog salona.
An de Monteskiju, čijoj je porodici od kraja XIX veka pripadao Šato de Buron u šumi Fontenblo, nije imala dece pa je dvorac i imanje od 42 hektara ostavila Estrelinoj majci, a ova ga je pre sedam godina poklonila svojoj ćerki za Božić. Međutim, imala je jedan uslov. "Dobićete dvorac samo ako odmah počnete da radite", rekli su Estrelini roditelji pre nego što su joj predali ključeve. Zato su se ona i njen muž, grof Gi de Kordon, odmah bacili na posao. Oplemenili su šumu novim drvećem, osvetlili kanale, jednom rečju, učinili sve kako bi, u odnosu na njihovu, svaka druga rezidencija delovala bezlično. Da bi obezbedili neophodan novac, odlučili su da u dvorcu urede nekoliko gostinskih soba.
"Svaka prostorija u dvorcu posvećena je nekom našem pretku", kaže Gi. Apartman, do koga se stiže liftom nazvan je po njegovom dedi i babi Feliksu i Kolet Mongolfije, potomcima poznate braće Mongolfije, koji su izmislili balon napunjen helijumom. Soba sa toplim crveno-zlatnim platnenim tapetama, hrastovim parketom i kaminom iz doba Luja XV odiše mirom. Sa pariske železničke stanice Gar de Lion do ovog savršenog mesta za odmor stiže se za svega 50 minuta!
Otvorena vrata posetiocima
Francuskoj ima više od hiljadu dvoraca, tvrđava, vlastelinskih kuća, opatija i manastira u kojima turisti mogu da prenoće. Svaki od njih odiše posebnim šarmom i ima svoju sopstvenu, fascinantnu istoriju, a cene prenoćišta u dvokrevetnoj sobi kreću se od 50 do 500 evra.
Otvorena vrata posetiocima
Francuskoj ima više od hiljadu dvoraca, tvrđava, vlastelinskih kuća, opatija i manastira u kojima turisti mogu da prenoće. Svaki od njih odiše posebnim šarmom i ima svoju sopstvenu, fascinantnu istoriju, a cene prenoćišta u dvokrevetnoj sobi kreću se od 50 do 500 evra.
Počev od palata sa drvenom konstrukcijom i trščanim krovom u Normandiji, u kojima su smešteni velnes-centri, pa sve do malih zamkova u mavarskom stilu okruženih palmama na Korzici – svuda su otvorena vrata posetiocima koji su spremni da plate da bi barem na kratko uživali u enterijeru opremljenom kožnim tapetama, renesansnim freskama i divanima iz doba baroka. Markiz de Sad, Romi Šnajder, Napoleon – svi oni su nekada boravili u budoarima u kojima danas svako može da oseti glamur makar na nekoliko sati.
Svaki od ovih dvoraca ima i vinski podrum. "Ovo ovde košta 1.900 evra", kaže Tijeri Pago, direktor Šatoa Dartinji dok skida sa police "rišbur" iz 1937. godine, koji je već kupio jedan ruski turista. Letnja rezidencija bogatog kreatora parfema Fransoa Kotija u neorenesansnom stilu, sagrađena oko 1920. godine, nalazi se južno do reke Loare, na obali reke Indr, a karakteristična je po ekscentričnorn enterijeru: kuhinje u belom mermeru, posebna hladna prostorija u suterenu koja služi samo kao garderoba za bunde, a na oba sprata ukupno 140 vitrina za odeću od limunovog drveta. Odmah pored ovog zamka, nalazi se još jedna palata, koja izgleda isto kao i kraljevska kapela u Versaju.
Megaloman Koti je u toj kapeli napravio kriptu u kojoj je nekada želeo da bude sahranjen (umro je 1934. godine u jednom od drugih svojih dvoraca). Sačuvan je oko 100 metara dug podzemni tunel, koji povezuje kapelu sa glavnom zgradom. "Koti je želeo da neprimetno prelazi iz jedne u drugu zgradu", objašnjava Tijeri Pažo, dok prolazi katakombama u kojima se danas nalaze sprave za vežbanje i saune.
Šato Dartinji
Svaki od ovih dvoraca ima i vinski podrum. "Ovo ovde košta 1.900 evra", kaže Tijeri Pago, direktor Šatoa Dartinji dok skida sa police "rišbur" iz 1937. godine, koji je već kupio jedan ruski turista. Letnja rezidencija bogatog kreatora parfema Fransoa Kotija u neorenesansnom stilu, sagrađena oko 1920. godine, nalazi se južno do reke Loare, na obali reke Indr, a karakteristična je po ekscentričnorn enterijeru: kuhinje u belom mermeru, posebna hladna prostorija u suterenu koja služi samo kao garderoba za bunde, a na oba sprata ukupno 140 vitrina za odeću od limunovog drveta. Odmah pored ovog zamka, nalazi se još jedna palata, koja izgleda isto kao i kraljevska kapela u Versaju.
Megaloman Koti je u toj kapeli napravio kriptu u kojoj je nekada želeo da bude sahranjen (umro je 1934. godine u jednom od drugih svojih dvoraca). Sačuvan je oko 100 metara dug podzemni tunel, koji povezuje kapelu sa glavnom zgradom. "Koti je želeo da neprimetno prelazi iz jedne u drugu zgradu", objašnjava Tijeri Pažo, dok prolazi katakombama u kojima se danas nalaze sprave za vežbanje i saune.
Šato Dartinji
Za trule bogataše današnjice Šato Dartinji je idealno mesto za proslave u velikom stilu. "Skoro je jedan poznati nernački preduzetnik iznajmio ceo dvorac na nedelju dana", kaže Pažo. Palata ima više od 65 luksuznih apartmana. U večemjim satima gosti sede u nekadašnjoj Kotijevoj biblioteci, između veličanstvenih vitrina, u kojima, umesto knjiga, danas stoji skupi "armanjak". Samo jedna čašica ovog pića košta i do 125 evra.
Nešto je ipak besplatno, a to su šetnje po okolnim šumama, pored domaćih kestenova, ispod kojh cvetaju bele i purpumocrvene ciklame.
CDC/MA
BLIC Panorama 81 – 29.06.2008
BLIC Panorama 81 – 29.06.2008
Нема коментара:
Постави коментар