19 јул 2009

DUBAI

GRAD OTET OD PUSTINJE

Dubai je u kratkom periodu, zahvaljujući bogatim nalazištima nafte, od skromnog naselja postao najveći grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zanimljiv i poslovnim ljudima i turistima

Dubai, jedna od sedam članica Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), nalazi se u Persijskom zalivu. Ovaj siromašni pustinjski predeo naseljavala su beduinska plemena. Stanovništvo se bavilo lovom, odgajanjem ovaca i koza, branjem urmi, vađenjem bisera, ribarstvom, trgovinom, ali i piratstvom. Vekovima je ulaz u zaliv bio pod vlašću stranaca – Portugalaca, Otomanske imperije i britanske krune. Napredak ove oblasti se poklopio sa povlačenjem Velike Britanije kao kolonizatora, ujedinjavanjem plemena u jednu državu, otkrivanjem nalazišta nafte povećavanjem njene cene na svetskom tržištu. Nafta danas učestvuje u nacionalnom dohotku sa šest odsto, a uskoro će njen udeo biti svega jedan odsto.

Mapa lokacije Dubaija

Zalihe crnog zlata su otkrivene u Abu Dabiju 1958. a u Dubaiju 1966. godine. Kada je Velika Britanija 1968. godine najavila da se povlači iz tog regiona, broj stanovnika je iznosio 180.000, a danas UAE imaju oko pet miliona žitelja!

Sa kamila u džipove

Rast životnog standarda brzo je promenio navike starosedelaca, tako da su sa kamila prešli na džipove. Najmlađe generacije sada se školuju na desetinama univerziteta, a posebna pažnja se posvećuje obrazovanju u oblasti visoke tehnologije i inovacija.

Dubai

Abu Dabi je po površini najveći emirat i tu je, u istoimenom gradu, i prestonica Ujedinjenih Arapskih Emirata. Drugi po površini emirat je Dubai, a grad Dubai, sa oko 1,3 miliona stanovnika, najveći je u UAE.

Pogled na zaliv

Naselje je nastalo na obalama zaliva koji desetak kilometara zalazi u kopno. U periodu koji je prethodio formiranju emirata, glavna privredna delatnost su bili trgovina i moreplovstvo. Na vrhuncu pomame za biserima u XIX i početkom XX veka, iz ovog zaliva je isplovljavalo i po 3.000 brodova sa lovcima na bisere, koji su ostajali na moru od maja do septembra.

Pogled na današnju luku

U to vreme je bila intenzivna i trgovina zlatom prema Indiji. I sada u Dubaiju u zlatarskim kvartovima – sukovima – glavnu reč vode Indusi.

Nacionalna banka i Privredna komora Dubaija

Na obali zaliva podignute su moderne poslovne zgrade futurističkog izgleda među kojima su i Nacionalna banka i Privredna komora, koje su dugo bile simbol grada. Kao kontrast, u blizini su ukotvljeni nizovi tradicionalnih arapskih brodova. Iako u Dubaiju postoje dve velike luke, nije sva roba spakovana u kontejnere. Mnoga je naslagana na keju i pokrivena ceradama, a kada se utovaruje poslednji u nizu bočno povezanih brodova, prenosi se na leđima preko svih onih paluba između njega i obale.

Dubai je jedan od vodećih svetskih reeksportera i izvozi u preko 120 zemalja. Podjednako tradicionalnim brodićima, ogromnim brodovima, ali i vazdušnim putem. Nikakvo čudo što se u ovom gradu gradi najveći kargo-centar na svetu.

U visinu, ali i u dubinu

Kada je kroz pustinju izgrađen autoput prema Abu Dabiju, magistrala je dobila naziv "Šeik Zajed" i uz nju je podignuta palata Svetskog trgovinskog centra, pored koje je sazidano nekoliko običnih stambenih i poslovnih zgrada. Sve ostalo je bila pustinja. Tako je Dubai izgledao 1990. godine.

Džumeira Emirat kule

Već 2003. godine dobio je bulevar sa ultramodernim oblakoderima, kojim su dominirale dve zgrade karakterističnog izgleda, u osnovi trouglastog preseka pod nazivom "Džumeira Emirat kule", noviji simbol Dubaija. Oko njih je počeo da se formira poslovni centar sa oblakoderima od kojih je svaki viši od prethodnog.

Burdž Dubai u izgradnji

Nedaleko od njih sada se završava najviša zgrada na svetu, visine 818 metara, "Burdž Dubai".

Maštovitost arhitekata je neograničena, a finansijeri ih na to podstiču, tako da se zida beskonačno u visinu, a krenulo se i u dubinu mora. Uz obalu su mnogobrojni luksuzni kompleksi hotela, od kojih je najpoznatiji "Burdž al Arab", sa pet (sedam) zvezdica, u kojem prenoćište košta od 1.000 do 28.000 dolara. Hotel je u obliku jedra, visine 321 metar.

Grad se ubrzano širi i pustinju potiskuju zgrade, zelene po vršine, jezera i lagune... ali ni to nije dovoljno. U moru se prave veštačka ostrva. Dva su, u obliku palme ("Palm Džebel Ali" i "Palm Džumeira") već izgrađena, a treće i najveće ("Palm Deira") još se gradi i kada bude završeno na njemu će moći da živi milion stanovnika.

Pustinja ispresecana autostradama

Ostrva "Svet"

Kamenom i peskom se nasipa i arhipelag veštačkih ostrva u obliku mape sveta, čime se želi da se produži dužina obale Dubaija. Na ostrvima "Svet" izgrađena su ekskluzivna naselja sa vilama, plažama, marinama, hotelima i zabavnim centrima.

Hidropolis, podvodni hotel

Ima još maštovitih projekata: jedan od najatraktivnijih je "Hidropolis", hotel sa 220 soba i sedam zvezdica koji je u završnoj fazi. Sastojaće se od obalskog dela, podvodnog tunela kroz koji će gosti putovati do 300 metara udaljenog podvodnog hotela na 20 metara dubine (ali će imati i deo iznad vode).

Ovakav napredak u tako kratkom periodu nije poznat nigde u svetu. Kroz neplodnu pustinju pružaju se nove autostrade, grade se rezidencijalni kvartovi, niču novi poslovni oblakoderi i hoteli, sportski kompleksi, aerodromi, bolnice, škole...

Dubai je privlačan ne samo za poslovne ljude, nego i za turiste iz celog sveta. Tu mogu da uživaju u lepotama mora i klime, da putuju kroz pustinju, da posete tipični arapski ambijent, da vide najneverovatije moderne arhitektonske građevine i da se zabave raznovrsnim maštovitim atrakcijama. Međunarodni aerodrom u Dubaiju, koji je otvoren 2001. godine, uskoro će dobiti i treći terminal, čime će se kapacitet aerodroma povećati na propusnu moć od 65 miliona putnika godišnje. U izgradnji je i drugi aerodrom sa šest paralelnih pista. Biće najveći na svetu, kapaciteta od 120 miliona putnika godišnje.
Vojin Reljin
Politika MAGAZIN 616 – 19.07.2009.

1 коментар:

  1. opa Vojo pa ti išao u Dubai, svaka čast

    mnogo ti je bre štreberski ovaj tekst, daj malo mašte...

    ОдговориИзбриши