Šta posle višegodišnjeg zatišja nudi ova naša poznata turistička destinacija, udaljena od Valjeva samo 38 kilometara, u kojoj se, ponovo, traži krevet više
Godinama su Divčibare bile u zapećku turističkih dešavanja jer je proces privatizacije i ovde uzeo svoj danak. Hotel "Divčibare", jedan od najlepših planinskih hotela bivše Jugoslavije, šest godina nije radio. Onda je prošle godine na tenderu, zajedno sa hotelom "Maljen" i još dva odmarališta prodat valjevskom industrijalcu Vidoju Vujiću. Danas, kako smo saznali, u 99 soba i 4 apartmana u hotelu "Divčibare" za doček Nove godine nema nijednog slobodnog mesta.
Mapa lokacije Divčibara– Sve je popunjeno do 13. januara – rekao nam je Vladimir Ranković, direktor hotela i dodao da se u "Crnom boru", nekadašnjem odmaralištu IMT-a, očekuje dolazak šezdesetak gostiju iz Rumunije.
Vile nekad i sad
Vile nekad i sad
Hotel "Divčibare" u zimskom pejzažu Bio je to dovoljan povod da prošetamo i na licu mesta pokušamo da utvrdimo šta je to mnogobrojne goste privuklo da baš ovde provedu najluđu noć. Šta im danas nudi ova maljenska visoravan koja je pod ovim imenom poznata još od XV veka? Pre svega lepu prirodu, prostrane livade i proplanke koje preseca sijaset izvora, potoka i rečica, kao što su Bela i Crna Kamenica, Paklenica, Manastirica, Kozlica. U jednoj od njih, po narodnom predanju, udavila se neka čobanica. U znak sećanja na nesrećnu devojku, visoravan je dobila ime Divčibare što bi, na staroslovenskom, značilo devojačke bare.
Ova turistička destinacija na nadmoskoj visini od 980 metara, u davna vremena je služila za ispašu stoke, senokošu i seču šuma. Prvi put se kao naselje pominje u turskom popisu iz 1476. godine. Sve do Prvog srpskog ustanka pašnjaci i veći deo šuma bili su vlasništvo najimućnijih Turaka, a poslednji je bio Deliaga Serčesma iz Srebrenice. Upravo od njega je Miloš Obrenović kupio pašnjake za uzgoj stoke, a kasnije ih razdelio maljenskim seljacima.
Dolazeći na Divčibare zbog nekih poslova u leto 1822. godine, knez je uočio blagodeti ovog kraja. Sto godina kasnije, kada ih je vrelina leta "poterala" iz grada u planinu, i Valjevci su ih se setili.
Ova turistička destinacija na nadmoskoj visini od 980 metara, u davna vremena je služila za ispašu stoke, senokošu i seču šuma. Prvi put se kao naselje pominje u turskom popisu iz 1476. godine. Sve do Prvog srpskog ustanka pašnjaci i veći deo šuma bili su vlasništvo najimućnijih Turaka, a poslednji je bio Deliaga Serčesma iz Srebrenice. Upravo od njega je Miloš Obrenović kupio pašnjake za uzgoj stoke, a kasnije ih razdelio maljenskim seljacima.
Dolazeći na Divčibare zbog nekih poslova u leto 1822. godine, knez je uočio blagodeti ovog kraja. Sto godina kasnije, kada ih je vrelina leta "poterala" iz grada u planinu, i Valjevci su ih se setili.
Pogled sa Divčibara Na 120. kilometru od Beograda, sa leve strane puta uočili smo benzinsku pumpu i bilborde sa slikama budućih apartmana "Borik"... Preteče ovih luksuznih zdanja bile su vile "Urnebes", "Moj mir", "Bela rada", kako su ih tridesetih godina prošlog veka poetično nazivali Valjevci mada su u pitanju bile zapravo seoske brvnare.
Ostalo je zabeleženo da je učitelj Nedeljko Savić prvi sa svojim kolegama ukazao na ovaj deo Maljena. On je u leto 1925. godine organizovao "ekspediciju" kojoj je trebalo 8 sati pešačenja da bi prečicom stigla do odredišta. Još tada je "pao" predlog da se buduće naselje za odmor podigne na mestu današnjeg tržnog centra i pijace. Razlog da se baš tu udari temelj bio je više nego ubedljiv. Mesto je zaklonjeno od vetrova, u blizini su tri izvora vode, a čovek na čijem se imanju nalazilo pristao je da proda 3 hektara. Dok se prisećamo davnoprošlih vremena, stižemo do autobuske stanice koja se nalazi nedaleko od centra, na kojoj se naslage snega tope stvarajući kaljugu koja baš i ne priliči jednom turističkom mestu.
Pijaca, na otvorenom, nije reprezentativna ali je nazaobilazna zahvaljujući ljubaznosti prodavaca koji tu svakodnevno nude svoje domaće proizvode. Lepa Petrović prodaje travarice od ive, nane, kantariona, oraha, po ceni od 400 dinara za litar i odličan beli mrs (sir je 150, a kajmak 400 dinara). Do tezge Jelene Martinović nas je svojim mirisom "prizvala" slanina, koja košta 400 dinara za kilogram. Šta tek reći za Caninu tezgu koja se povija pod teretom tegli sa slatkom od šumskog voća i čajevima od lekovitog bilja.
Dečje carstvo
Ostalo je zabeleženo da je učitelj Nedeljko Savić prvi sa svojim kolegama ukazao na ovaj deo Maljena. On je u leto 1925. godine organizovao "ekspediciju" kojoj je trebalo 8 sati pešačenja da bi prečicom stigla do odredišta. Još tada je "pao" predlog da se buduće naselje za odmor podigne na mestu današnjeg tržnog centra i pijace. Razlog da se baš tu udari temelj bio je više nego ubedljiv. Mesto je zaklonjeno od vetrova, u blizini su tri izvora vode, a čovek na čijem se imanju nalazilo pristao je da proda 3 hektara. Dok se prisećamo davnoprošlih vremena, stižemo do autobuske stanice koja se nalazi nedaleko od centra, na kojoj se naslage snega tope stvarajući kaljugu koja baš i ne priliči jednom turističkom mestu.
Pijaca, na otvorenom, nije reprezentativna ali je nazaobilazna zahvaljujući ljubaznosti prodavaca koji tu svakodnevno nude svoje domaće proizvode. Lepa Petrović prodaje travarice od ive, nane, kantariona, oraha, po ceni od 400 dinara za litar i odličan beli mrs (sir je 150, a kajmak 400 dinara). Do tezge Jelene Martinović nas je svojim mirisom "prizvala" slanina, koja košta 400 dinara za kilogram. Šta tek reći za Caninu tezgu koja se povija pod teretom tegli sa slatkom od šumskog voća i čajevima od lekovitog bilja.
Dečje carstvo
Dečje carstvo Maštani su nas uveravali da će, još koliko sledeće godine, centar biti preuređen, ali ukazuju da im je mnogo veća briga vodosnabdevanje.
– Česte su nestašice vode, posebno leti, ne samo zbog dotrajalih cevi, već i zbog sve većeg broja potrošača. Danas ima skoro 3.000 vikendica, po hotelima svaka soba svoje kupatilo, vajka se jedan meštanin.
– Česte su nestašice vode, posebno leti, ne samo zbog dotrajalih cevi, već i zbog sve većeg broja potrošača. Danas ima skoro 3.000 vikendica, po hotelima svaka soba svoje kupatilo, vajka se jedan meštanin.
Vikend-naselje zimi U lepši deo priče spada to da Divčibare kao klimatsko lečilište imaju izuzetno povoljan uticaj na lečenje neurovegatativnih oboljenja, anemije, oboljenje pluća i poremećaja izazvanih stresom, što su potvrdili i stručnjaci Balneo-klimatološkog instituta Srbije iz Beograda. Od Nataše Čolović iz Turističko-informativnog biroa smo saznali da u vreme raspusta neće biti slobodnih mesta ni u privatnom smeštaju, mada su cene gotovo dvostruko veće nego minulog leta. Iznajmljivanje vikendica je od 4.000 do 8.000 dinara, a krevet u sobi sa kupatilom se izdaje za 1.000 dinara. Na rastanku smo umesto stručnog vodiča, radi boljeg snalaženja, dobili mapu ovog turističkog mesta koje se proteže između visova Paljbe, Crnog vrha, Velike plećke, Kraljevog stola, Ljutog krša i Golupca.
Ski staza Prateći kolonu mališana "naoružanih" skijama, stigli smo i do ski staze. Na ovoj visoravni blagih padina, mnogi skijaši su sticali svoja prva iskustva u spustu... Ljubiteljima zimskih sportova na raspolaganju je više staza. Najduža, nedavno završena, sa žičarom dužine 950 metara nalazi se na Crnom vrhu, nešto kraća i znatno starija je staza kod "Pepe" koja može da se koristi i za noćno skijanje.
Kraća ski staza Ostale tri ski staze duge su po 300 metara.
Željko Dimitrijević, zadužen za rekreaciju u hotelu "Divčibare", preporučio nam je da se u planini i šumi strogo držimo staza. Jedna od njih odvela nas je do Lovačkog doma koji su nam preporučili u Valjevu zbog odlične domaće kuhinje.
Sa one strane mosta
Željko Dimitrijević, zadužen za rekreaciju u hotelu "Divčibare", preporučio nam je da se u planini i šumi strogo držimo staza. Jedna od njih odvela nas je do Lovačkog doma koji su nam preporučili u Valjevu zbog odlične domaće kuhinje.
Sa one strane mosta
Crkva posvećena Svetom Pantelejmonu Na levoj obali potoka Žujana, u samom centru Divčibara je novosagrađena crkva posvećena Svetom Pantelejmonu. Još se tridesetih godina prošlog veka tadašnji protojerej zalagao da Divčibare dobiju svoj hram. Dolazio je i vladika žički Nikolaj Velimirović da odredi mesto za crkvu ali je tek posle sedam decenija ta ideja i ostvarena.
Na mestu nekadašnjeg odmarališta "Krušik" gradi se Kongresni centar na površini od 2.000 kvadratnih metara. HTD Vujić ima urađen i projekat za sportske terene koji se uklapa u urbanistički plan donet krajem prošlog veka. Sve bi trebalo da se završi sledeće godine.
U želji da vidimo vikendice koje su namenjene izdavanju, uputili smo se do vikend-naselja "Ljuti krš". Sa puta se vikendice ne vide. Međutim, što smo dublje ulazili u šumu, bilo ih je sve više. Nijedna nema ogradu po odluci donetoj još daleke 1930. godine. Najlepša po našem mišljenju je ona Nikole Todorovića. Iznenadili smo se saznavši da može da se iznajmi.
Na mestu nekadašnjeg odmarališta "Krušik" gradi se Kongresni centar na površini od 2.000 kvadratnih metara. HTD Vujić ima urađen i projekat za sportske terene koji se uklapa u urbanistički plan donet krajem prošlog veka. Sve bi trebalo da se završi sledeće godine.
U želji da vidimo vikendice koje su namenjene izdavanju, uputili smo se do vikend-naselja "Ljuti krš". Sa puta se vikendice ne vide. Međutim, što smo dublje ulazili u šumu, bilo ih je sve više. Nijedna nema ogradu po odluci donetoj još daleke 1930. godine. Najlepša po našem mišljenju je ona Nikole Todorovića. Iznenadili smo se saznavši da može da se iznajmi.
Apartman za iznajmljivanje Večernji izlazak je bio u hotelu "Divčibare". Hteli smo da proverimo kako je u noćnom klubu, kaminsali. Interesovalo nas je i kupa li se ko u bazenu, radi li teretana, sauna... Uverili smo se da je sve kako dolikuje hotelu sa 4 zvezdice, počev od osoblja nesumnjivo tek izišlog iz školske klupe koje ovde stiče svoja prva radna iskustva.
Vatra u kaminu je dogorevala kada smo stigli do vile "Borik" u kojoj smo, zahvaljujući ljubaznosti Mališe Jovičića, bili pozvani na konak.
– Iduće godine se završavaju još tri slična objekta sa po 10 do 15 apartmana, u sklopu kojih je i konferencijska sala sa 60 mesta u kojoj je ovih dana održan skup posvećen zaštiti prirode na Divčibarama – rekao nam je naš domaćin, očito veliki zaljubljenik ovog prelepog predela.
Vatra u kaminu je dogorevala kada smo stigli do vile "Borik" u kojoj smo, zahvaljujući ljubaznosti Mališe Jovičića, bili pozvani na konak.
– Iduće godine se završavaju još tri slična objekta sa po 10 do 15 apartmana, u sklopu kojih je i konferencijska sala sa 60 mesta u kojoj je ovih dana održan skup posvećen zaštiti prirode na Divčibarama – rekao nam je naš domaćin, očito veliki zaljubljenik ovog prelepog predela.
Slavica Berić
Politika MAGAZIN 535 – 30.12.2007.
Politika MAGAZIN 535 – 30.12.2007.
Нема коментара:
Постави коментар