Grad kratke, ali bogate i često tragične istorije, spaljivan i osvajan, ponovo građen iz pepela, spoj starog i novog, građanskog, sovjetskog i poslovno-urbanog, Varšava je grad u kome se lepota i bol mešaju na onaj jedinstven, slovenski način, nama tako dobro poznat...
Stara legenda kaže da su jednom pre mnogo, mnogo godina, dve sirene, koje su živele u dubinama mora, doplivale do obala Baltika. Iako su imale peraja umesto nogu, bile su zaista prelepe.
Lokacija i mapa VaršaveJedna od njih je odlučila da pliva dalje, ka Ketegatu i Skageraku (danskim moreuzima), i nju danas možete videti kako sedi na steni, na ulasku u luku Kopenhagena.
Počeci - u legendama...
Druga sirena je doplivala do obale Gdanjska, a zatim nastavila uzvodno, rekom Vislom. Verovatno je, baš u podnožju današnjeg Starog grada, ona isplivala iz vode na peščanu obalu da se odmori, i toliko joj se dopao taj predeo, da je odlučila da tu i ostane. Stari ribari koji su tu živeli, primetili su da je, kada god bi pecali, neko podizao talase na reci Visli i tako mrsio njihove razapete mreže, a ulovljenu ribu oslobađao. Odlučili su da uhvate zločinca! Međutim, čuvši božanstvenu melodiju i videvši prelepu sirenu, odustali su od svojih planova i od tada, ona je srećne i zaljubljene ribare svako veče zabavljala svojim čarobnim pesmama. Ali, jednog dana, neki bogati trgovac, ploveći obalama Visle, primetio je malu sirenu. Očaran njenom melodijom, odmah je skovao plan kako da uveća svoje bogatstvo – uloviše sirenu, zatvoriše je, i pokazujući je na vašarima, zaradiše gomile novca.
Počeci - u legendama...
Druga sirena je doplivala do obale Gdanjska, a zatim nastavila uzvodno, rekom Vislom. Verovatno je, baš u podnožju današnjeg Starog grada, ona isplivala iz vode na peščanu obalu da se odmori, i toliko joj se dopao taj predeo, da je odlučila da tu i ostane. Stari ribari koji su tu živeli, primetili su da je, kada god bi pecali, neko podizao talase na reci Visli i tako mrsio njihove razapete mreže, a ulovljenu ribu oslobađao. Odlučili su da uhvate zločinca! Međutim, čuvši božanstvenu melodiju i videvši prelepu sirenu, odustali su od svojih planova i od tada, ona je srećne i zaljubljene ribare svako veče zabavljala svojim čarobnim pesmama. Ali, jednog dana, neki bogati trgovac, ploveći obalama Visle, primetio je malu sirenu. Očaran njenom melodijom, odmah je skovao plan kako da uveća svoje bogatstvo – uloviše sirenu, zatvoriše je, i pokazujući je na vašarima, zaradiše gomile novca.
Statua sirene Na nesreću, trgovac je uspeo u svojoj nameri. Zarobio je malu sirenu, i držeći je u drvenom sanduku, udaljio ju je od svakog izvora vode. Sirena je dugo, dugo plakala iz noći u noć. Jedan mladić, ribarev sin, čuvši plač sirene, uz pomoć prijatelja uspeo je jedne noći da je oslobodi. U znak zahvalnosti, sirena je obećala ljudima koji su joj spasli život, da će, kada god im bude bila potrebna pomoć, ona doći da ih zaštiti... I tako, kaže legenda, Varšava je dobila svog zaštitnika – sirenu naoružanu štitom i mačem, koja se danas ponosno šepuri na gradskom grbu.
Počeci, ali nešto ozbiljnije...
To je bila istorija, onako kako nam legenda kaže, a sada malo one ozbiljnije, "prave" istorije...
Počeci, ali nešto ozbiljnije...
To je bila istorija, onako kako nam legenda kaže, a sada malo one ozbiljnije, "prave" istorije...
Varšava 1770. godine Varšava je, kao grad, utvrđena (ne tako) daleke 1374. godine, na visoravni iznad reke Visle, par kilometara severno od Ujazdova (Uja-zdow). Tokom 1413. godine, prestonica Mazovije premeštena je iz Čreska (Czresk) u Varšavu. Narednih godina Varšava se, pre svega zahvaljujući svom izuzetnom položaju, razvija veoma brzo i postaje vodeći grad čitave zemlje. Godine 1596, posle požara u kraljevskom zamku Vavel (Wawel) u Krakovu, kralj Zigmund III Vaza (Zygmunt III Waza), premestio je dotadašnje stalno kraljevsko sedište iz Krakova u Varšavu, zbog čega grad dobija na dodatnom usponu i razvoju. Baš zbog toga, ovaj kralj je jedan od najneslavnijih istorijskih likova među žiteljima Krakova, ali zato, za stanovnike Varšave, on je jedan od najomiljenijih.
U periodu između 1655. i 1658. godine, Varšava je tri puta osvajana i pljačkana, i to od strane osvajački i ratoborno raspoloženih snaga Švedske i Transilvanije. U to vreme, skoro svi plodovi dotadašnjeg razvoja grada su uništeni, a ogromna količina kulturnih dobara opljačkana (razna umetnička dela, knjige, slike, tapiserije...).
U periodu između 1655. i 1658. godine, Varšava je tri puta osvajana i pljačkana, i to od strane osvajački i ratoborno raspoloženih snaga Švedske i Transilvanije. U to vreme, skoro svi plodovi dotadašnjeg razvoja grada su uništeni, a ogromna količina kulturnih dobara opljačkana (razna umetnička dela, knjige, slike, tapiserije...).
Statua kralja Jana III Sobjeskog Kralj Jan III Sobjeski (Jan III Sobieski) razbija tursku opsadu Beča, 1683. godine, i time uvodi Poljake trijumfalno na svetsku scenu, kao spasioce hrišćanstva. Varšava, prestonica ove herojske nacije, ponovo dobija nekadašnju ekonomsku i kulturnu slavu.
Period između 1764. i 1772. godine možemo nazvati "drugim zlatnim dobom" Varšave, za vreme vladavine poslednjeg poljskog kralja Stanislava Avgusta Ponjatovskog (Stanislaw August Poniatowski). Grad se tada dosta teritorijalno proširio; dobio je jednu modernu urbanu organizaciju, i postao je jedinstven politički, kulturni, ekonomski i industrijski centar zemlje i prestonica čitavog poljskog prosvetiteljstva.
1791. godine, u Sejmu (poljski parlament) je usvojen demokratski ustav (prvi u Evropi, a drugi u svetu, posle SAD). Dugo očekivani dokument koji je davao žiteljima građanska prava, ujedinio je grad u jednu administrativnu celinu, objedinio sudsku vlast i dao šira prava lokalnim vlastima. 21. aprila te godine novi statut je unet u gradske knjige, i počev od 1991., Dan grada se slavi na pomenuti dan.
Period između 1764. i 1772. godine možemo nazvati "drugim zlatnim dobom" Varšave, za vreme vladavine poslednjeg poljskog kralja Stanislava Avgusta Ponjatovskog (Stanislaw August Poniatowski). Grad se tada dosta teritorijalno proširio; dobio je jednu modernu urbanu organizaciju, i postao je jedinstven politički, kulturni, ekonomski i industrijski centar zemlje i prestonica čitavog poljskog prosvetiteljstva.
1791. godine, u Sejmu (poljski parlament) je usvojen demokratski ustav (prvi u Evropi, a drugi u svetu, posle SAD). Dugo očekivani dokument koji je davao žiteljima građanska prava, ujedinio je grad u jednu administrativnu celinu, objedinio sudsku vlast i dao šira prava lokalnim vlastima. 21. aprila te godine novi statut je unet u gradske knjige, i počev od 1991., Dan grada se slavi na pomenuti dan.
Predratna Varšava 1795. godine, Poljska je kao zemlja, nestala sa mapa Evrope, za naredne 123 godine, a njena teritorija je podeljena između Rusije, Pruske i Austrije. Oblast Mazovija (Mazowie – Mazovje) sa Varšavom, pripala je Pruskoj, a Varšava je dobila status centra provincije. 1806., Napoleonova vojska zauzela je grad, a 1815. posle Bečkog kongresa, Varšava postaje prestonica kraljevine Poljske, jedne kvazi-države, u sastavu Rusije. Naoružane snage grada su više puta pokušavale da se odupru vladavini Rusije, ali bezuspešno. Posle jedne takve pobune, kraljevina Poljska je potpuno izgubila autonomiju i nalazila se u sastavu Ruskog carstva kao vazalna zemlja. Mnogi romani ruskih klasika XIX veka spominju plemiće koji putuju vozom između Varšave i Moskve (i stižu u Moskvu, poput "Idiota", na moskovski "Varšavski Vokzal"), povezujući dva velika grada moćne imperije. To je potrajalo sve do 1918. godine, kada je Poljska stekla nezavisnost, a Varšava postala prestonica Druge republike.
Varšava posle bombardovanja 1939. godine Za vreme Drugog svetskog rata, grad je pretrpeo ogromne gubitke, kako u ljudstvu tako i u kulturnim i istorijskim spomenicima, najveće u odnosu na sve ostale gradove Poljske. Od 1939. godine, kada je Nemačka napala Poljsku, Varšava je (kao što je do tada već bila tradicija grada, kada bi se našao pod stranom vlašću), nedugo nakon toga, postala centar otpora, ali i glavni centar tajno vođenog kulturnog i akademskog života.
Ustanak u Jevrejskom getu 1943. godine, završio se potpunim uništenjem ovog regiona, sa oko pola miliona ljudi. Ustanak u Varšavi trajao je puna 63 dana, tokom 1944. godine. Posle sloma ovog ustanka, stanovnici grada su zarobljeni i odvedeni u logore, a Nemci su započeli sistematsko uništenje grada. Bacačima plamena palili su zgradu za zgradom, ulicu za ulicom, sa namerom da ni jedna jedina građevina ne ostane čitava. Ništa nije bilo pošteđeno, crkve, palate, muzeji, biblioteke - sve je uništeno do temelja. Posebno sablasno je ovo prikazano u filmu "Pijanista" Romana Polanskog, snimanom po knjizi samog pijaniste Poljskog radija, Vladislava Špilmana (Wladyslaw Szpilman).
Ustanak u Jevrejskom getu 1943. godine, završio se potpunim uništenjem ovog regiona, sa oko pola miliona ljudi. Ustanak u Varšavi trajao je puna 63 dana, tokom 1944. godine. Posle sloma ovog ustanka, stanovnici grada su zarobljeni i odvedeni u logore, a Nemci su započeli sistematsko uništenje grada. Bacačima plamena palili su zgradu za zgradom, ulicu za ulicom, sa namerom da ni jedna jedina građevina ne ostane čitava. Ništa nije bilo pošteđeno, crkve, palate, muzeji, biblioteke - sve je uništeno do temelja. Posebno sablasno je ovo prikazano u filmu "Pijanista" Romana Polanskog, snimanom po knjizi samog pijaniste Poljskog radija, Vladislava Špilmana (Wladyslaw Szpilman).
Varšavski geto 700.000 građana Varšave je ubijeno, štoje činilo tačno polovinu njenog stanovništva, a 85% zgrada je srušeno – nijedan grad u istočnoj Evropi nije preživeo takva razaranja, osim možda, beloruske prestonice, Minska, koji je doživeo sličnu sudbinu. Tek pokoji Jevrej, od predratnih skoro 500.000, je preživeo okupaciju i pokolje u logorima smrti...
No, već od naredne godine, Varšava, "Feniks sa Visle", započinje svoju obnovu. Iz pepela – do negdašnjeg sjaja. A možda i više od njega.
A šta raditi u Varšavi danas? Pravac u centar grada...
No, već od naredne godine, Varšava, "Feniks sa Visle", započinje svoju obnovu. Iz pepela – do negdašnjeg sjaja. A možda i više od njega.
A šta raditi u Varšavi danas? Pravac u centar grada...
Centar grada Većina ljudi bi pomislila da jedan grad koji je pretrpeo tolika stradanja i rušenja, naročito ovo poslednje, tokom Drugog svetskog rata, ne može izgledati baš sjajno. Ali, verujte, to je zabluda. Jeste da u poređenju sa, na primer, Krakovom, koji je uspeo da sačuva najveći broj svojih autentičnih građevina i posle Drugog svetskog rata, Varšava može delovati siromašnije u pogledu autentičnosti stare, prvobitne arhitekture, ali ovaj grad se sa toliko upornosti i ljubavi borio da ponovo izgradi sebe, da je zaista i uspeo da sačuva "ono nekadašnje", ali izuzetno lepo, suptilno i jedinstveno, protkano sa novim. Zato, sa puno dobrog raspoloženja i najmanje tri-četiri dana izdvojenog vremena, krenite u obilazak ove, sada već u punom smislu te reči, svetske metropole!
Stari grad – Stare Miasto Varšava (Warszawa), glavni grad Poljske, je jedan jedinstven i prelep grad, smešten u centru Evrope, na raskrsnici puteva između istoka i zapada, severa i juga kontinenta. Bogata istorija i sama atmosfera grada, koja je spoj uticaja istoka i zapada, zaintrigiraće vas i očarati već prvog momenta. Grad pun kontrasta, u kojem istorijski spomenici i moderna arhitektura koegzistiraju na ulicama, gde su istorijske palate, zgrade i arhitektonski kompleksi, koji su bili uništeni tokom rata, sada tako rekonstruisani da je gotovo nemoguće razlikovati ih od originala, i gde su tipične urbane konstrukcije razdvojene širokim trgovima i velikim gradskim parkovima prepunim zelenila, takav grad, dakle, odaje utisak jedne harmonične i spokojne, ali i užurbane, poslovne i dobro organizovane metropole.
Najbolje je da razgledanje ove slovenske lepotice započnete od logičnog početka – istorijskog centra, Starog grada (Stare Miasto – Stare mjasto). Ovaj deo grada, od Barbakana do centralnog trga sa kraljevskim zamkom na njemu, pun je života i boja – brojni kafići sa raznobojnim suncobranima ispred njih, stare zgrade ofarbane u zeleno, bordo, plavo, oker, impozantne stare crkve, ulični svirači, gomile dece, omladine i turista iz svih krajeva sveta... Sve ovo vas prosto navodi na pomisao kako je nemoguće da posle Drugog svetskog rata, ovde nije ostao ni jedan jedini kamen. Ali, tako je bilo! Mukotrpna, dugogodišnja restauracija grada, a posebno ovog njegovog dela, dovela je do toga da je UNESCO uvrstio Stari grad (tj. njegovu savršenu repliku!) među spomenike svetske kulturne baštine.
Najbolje je da razgledanje ove slovenske lepotice započnete od logičnog početka – istorijskog centra, Starog grada (Stare Miasto – Stare mjasto). Ovaj deo grada, od Barbakana do centralnog trga sa kraljevskim zamkom na njemu, pun je života i boja – brojni kafići sa raznobojnim suncobranima ispred njih, stare zgrade ofarbane u zeleno, bordo, plavo, oker, impozantne stare crkve, ulični svirači, gomile dece, omladine i turista iz svih krajeva sveta... Sve ovo vas prosto navodi na pomisao kako je nemoguće da posle Drugog svetskog rata, ovde nije ostao ni jedan jedini kamen. Ali, tako je bilo! Mukotrpna, dugogodišnja restauracija grada, a posebno ovog njegovog dela, dovela je do toga da je UNESCO uvrstio Stari grad (tj. njegovu savršenu repliku!) među spomenike svetske kulturne baštine.
Kraljevski zamak Ono što svakako dominira Starim gradom je Kraljevski zamak (Zamek Krolewski – Zamek krolevski). Arhitektonski stil ovog velelepnog zdanja pripada XVII i XVIII veku, tj. baroku. Zapadnim krilom zamka dominira Zigmundov toranj (Kolumna Zygmunta – Kolumna Zigmunta) sa svojim poznatim satom. Zamak je bio miniran i potpuno uništen od strane Nemaca, posle Varšavskog ustanka, 1944. godine. Rekonstruisan je u vreme posleratnog komunističkog režima, od strane radnika dobrovoljaca i uz pomoć dobrovoljnih priloga kako iz Poljske, tako i iz zemalja širom sveta. Obnova je trajala 40 godina, i završena je tek 1984. Od velikog istorijskog značaja je Senatska dvorana, u kojoj je donet ustav, 3. maja 1791. godine. U prizemlju zamka možete obići sudnice, i odaje i prostorije Sejma iz XVI i XVII veka, dok se na prvom spratu nalaze najzanimljivije i za turiste najprivlačnije odaje, kao što su Kraljevski apartman, Veliki apartman i Dvorana parlamenta i možda najčarobnija od svih, Balska odaja, manja verzija Dvorane sa ogledalima (iz Luvra). Ovde možete videti i slike Kanaleta, koje oslikavaju predele Varšave iz kasnog XVIII veka, a koje su odigrale veliku ulogu pri rekonstrukciji Starog grada.
Ipak, ovaj grad je rekonstruisan putem starih planova, razglednica, slika, fotografija i uspomena, verovali vi to ili ne! Interesantno je da je svaki naredni poljski kralj dodavao barem po jedno krilo Zamku (ili je možda bolje reći Dvoru, jer je u samom centru grada), i dekorisao enterijer u skladu sa trenutnim "fensi" tendencijama toga doba. Ovo sve čini da je Kraljevski zamak jedna divna mešavina stilova, koja priča jednu očaravajuću priču o poljskoj istoriji u poslednjim stolećima. Nedeljom je ulazak u sve prostorije (za koje vam inače trebaju mnogobrojne ulaznice!) besplatan, tako da se potrudite da "natempirate" dolazak baš tada. Ako je moguće, ujutro...
Ipak, ovaj grad je rekonstruisan putem starih planova, razglednica, slika, fotografija i uspomena, verovali vi to ili ne! Interesantno je da je svaki naredni poljski kralj dodavao barem po jedno krilo Zamku (ili je možda bolje reći Dvoru, jer je u samom centru grada), i dekorisao enterijer u skladu sa trenutnim "fensi" tendencijama toga doba. Ovo sve čini da je Kraljevski zamak jedna divna mešavina stilova, koja priča jednu očaravajuću priču o poljskoj istoriji u poslednjim stolećima. Nedeljom je ulazak u sve prostorije (za koje vam inače trebaju mnogobrojne ulaznice!) besplatan, tako da se potrudite da "natempirate" dolazak baš tada. Ako je moguće, ujutro...
Starogradski trg Preporučujemo da se dalje uputite Švjentojanjskom ulicom (Šwietojanska), i da se zaputite ka gotičkoj crkvi Svetog Jovana (Jana, kako kažu Poljaci) i do Starogradskog trga (Rynek Starego Miasta – Rinek starego mjasta). Pokušajte da se pojavite na petnaestominutnoj projekciji o obnovi Starog grada, unutar Istorijskog muzeja. Prizori iz dokumentarca su nezaboravni, tako da ćete, kada se vratite na trg, biti dodatno fascinirani činjenicom da su sve barokne palate iz XVII i XVIII veka potpuno obnovljene bukvalno ni iz čega!
Barbakan Uputite se, potom, po mapi, ka severu, do Barbakana, dela srednjovekovnog odbrambenog prstena zidina oko grada. Severno od zidina je Novi grad (Nowe Miasto – Nove mjasto), "centriran" oko Novogradskog trga (Rynek Nowego Miasta – Rinek novego mjasta). Istraživanje kafea, muzeja i arhitekture Novog i Starog grada može biti sjajan način da se provede prijatno popodne, posle jutarnjeg obilaska Dvora!
Novogradski trg Kraljevski put
Kraljevski put (Szlak Krolewski – Šlak krolevski) predstavlja sledeću logičnu destinaciju, koju vam preporučujemo za sledeći dan, posle obilatog fotografisanja i uživanja u centru Varšave. Njega čine četiri prijatna kilometra puta (šetnje!) od Kraljevskog zamka do Palate Lazjenki (Palac Lazienki), koja je bila letnja rezidencija poljskih kraljeva. Krenimo lagano Kraljevskim "šlakom"...
Kraljevski put (Szlak Krolewski – Šlak krolevski) predstavlja sledeću logičnu destinaciju, koju vam preporučujemo za sledeći dan, posle obilatog fotografisanja i uživanja u centru Varšave. Njega čine četiri prijatna kilometra puta (šetnje!) od Kraljevskog zamka do Palate Lazjenki (Palac Lazienki), koja je bila letnja rezidencija poljskih kraljeva. Krenimo lagano Kraljevskim "šlakom"...
Palata Radzivil Tek nešto južnije od kraljevskog puta je Crkva svete Ane, jedna od najlepših u gradu, a nedaleko, par stotina metara od nje, nalazi se i Karmelićanska crkva, sa svojim velelepnim susedom, Palatom Radzivil (Radziwill), koju često nazivaju "poljskom Belom kućom".
Hotel Europejski Neoklasicistički Hotel Europejski, građen 1887. godine u vreme Ruskog carstva, podseća nas na "belle epoque" i njegov spokoj, a Saksonski vrtovi, neposredno pored, podsećaju nas na rat i komunističko nasleđe, sa svojim Grobom neznanog junaka, koji je sagrađen na mestu nekih delova palate koji nisu mogli biti rekonstruisani. Danas je to mesto poljskog ponosa, gde se straža veoma atraktivno smenjuje u podne. I kao i u Atini, ili u Londonu, gardisti su i ovde mete turista i fotoaparata...
Šopenovo sahranjeno srce Na Kraljevskom putu nalaze se i dva veoma atraktivna muzeja, oba zatvorena ponedeljkom (za one koje ih žele posetiti, predlažemo da se ponovo pojave u njima u utorak!). To su Muzej moderne umetnosti Zahenta (Zacheta) i Etnografski muzej, sa divnom zbirkom poljskih narodnih nošnji i rukotvorina. Nastavimo li dalje putem kraljeva, nailazimo na Crkvu svetog srca, koja je posvećena Isusovom srcu, naravno. No, ova crkva je poznata po jednom drugom srcu – Šopenovom. Frederik Šopen je, iako je u 39. godini umro od tadašnje "bolesti umetnika", tuberkuloze, u Parizu, zahtevao da mu se barem srce sahrani u voljenoj i rodnoj zemlji, i ta mu je želja ispunjena baš ovde... Milioni turista obilaze ovo mesto svake godine, a Crkva svetog srca i Šopenovo srce su nezaobilazni deo barem jedne đačke ekskurzije poljskih škola. Šopenovo srce se nalazi, da i to kažemo na kraju, unutar drugog stuba sa leve strane glavnog broda crkve...
Akademija nauka A da je ova staza zaista staza koja predstavlja srž i srce Poljske, govori nam i činjenica da su ovde smeštene i Akademija nauka (u Palati Stašic – Palac Staszic), i još jedan velikan: Kopernik. Doduše, bez srca ili tela. Samo njegova statua je ono što možete videti, ali i to je dovoljno da osetite da ste zaista u "duhovno- svetovnom Panteonu" poljske kulture i države. Da stvar bude kompletna, pobrinuli su se vredni Poljaci, koji svoje heroje obožavaju: Šopenov muzej, u ulici Tamka 41, mesto je na koje su Šopenovi zahvalni zemljaci doneli takve predmete kao što je poslednji klavir velikog pijaniste, ili zbirka njegovih spisa. Kraljevski put nisu zaboravili ni komunisti: zgrada Centralnog komiteta Poljske ujedinjene radničke partije (PURP, Poljaci nisu imali Komunističku partiju!), jedine partije Varšavskog pakta koja je dozvoljavala svojim članovima da aktivno idu u crkvu, nalazi se ovde. Danas je zgrada "CK" centar Varšavske berze. Za kraj puta po "kraljevskoj džadi", obiđite grandiozni Nacionalni muzej (Muzeum Narodowe – Muzeum narodove), i rekonstruisani Zamak Ujazdov...
Lazjenki krolevskje
Lazjenki krolevskje
Palata Lazjenki ... i posle četiri kilometra šetnje, koja će potrajati više sati, nalazite se u parku i kompleksu palata poznatom pod nazivom Lazjenki (Lazienki Krolewskie – Kraljevske banje). Ovaj kompleks je najpoznatiji po veličanstvenoj palati iz XVIII veka, poznatoj pod imenom Palata na vodi (Palac na Wyspie/Vispije, opet zatvorena ponedeljkom!), letnjoj rezidenciji kralja Stanislava, koju su zaposeli poljski plemići i bogataši verni ruskoj kruni, zajedno sa ruskom vojskom, tokom 1792. godine. Ova palata predstavlja pravi odmor za dušu i oči, i zavređuje podosta vremena za posetu... Kada je lepo vreme, ovaj kompleks je idealan za odmor i uživanje... Nedaleko odatle, nalazi se Šopenov spomenik, pored koga se, a sve njemu u čast, svake nedelje u toku leta, održavaju klavirski resitali mladih pijanista. Inače, klavir je, posle Šopena, u Poljskoj postao pravi nacionalni instrument mladih muzičara klasičnog obrazovanja...
Vilanov (Wilanow)
Vilanov (Wilanow)
Palata Vilanov Još jedan neverovatan park, smešten je na nekih šest kilometara od Lazjenki krolevskih. Zove se Vilanov (savet: ući u gradski autobus br. 116, ako ste u parku Lazjenki; autobusi su tačni i relativno jeftini), a predstavlja letnju rezidenciju jednog prethodnog poljskog kralja, čuvenog Jana III Sobjeskog, koji je već spomenut kao blistavi pobednik nad Turcima kod Beča, 1683. godine. Njemu i Srbi mogu da zahvale za (barem delimično) oslobođenje, jer je ujedinjena hrišćanska vojska upravo posle toga prodrla sve do Ohrida...
Danas je monumentalna, oker obojena Palata Vilanov (Palac w Wilanowie/v Vilanovje) centar istoimenog parka, ali i muzej. Svi posetioci, što je veoma zabavno, moraju da prisustvuju jednosatnom obilasku sa vodičem na poljskom (nama je to još "Bož'-pomozi-razumljivo", ali stranci se sa čudom zagledaju!) i to ih košta oko 2,25 evra, prevedeno u zlote, dok studenti imaju popust, i plaćaju obilazak samo 1,50 evra. Tokom obilaska, onome kome poljski ne zvuči dovoljno razumljivo, na raspolaganju su sažeci na francuskom i engleskom, u većini prostorija. E, sad, ako se "nakupi" dovoljno turista za neki strani jezik, svi zajedno se mogu dogovoriti da plate 30 evra za grupno vođenje sa vodičem za strance; međutim, tolike grupe se uglavnom nakupe tokom vikenda i leti, tako da nemojte biti previše sigurni u tu mogućnost! A tada, tj. kada je istovremeno i leto i vikend, pripremite se da u Vilanov dođete rano ujutru i da čekate! Ravnoteže u posetama retko da ima...
Danas je monumentalna, oker obojena Palata Vilanov (Palac w Wilanowie/v Vilanovje) centar istoimenog parka, ali i muzej. Svi posetioci, što je veoma zabavno, moraju da prisustvuju jednosatnom obilasku sa vodičem na poljskom (nama je to još "Bož'-pomozi-razumljivo", ali stranci se sa čudom zagledaju!) i to ih košta oko 2,25 evra, prevedeno u zlote, dok studenti imaju popust, i plaćaju obilazak samo 1,50 evra. Tokom obilaska, onome kome poljski ne zvuči dovoljno razumljivo, na raspolaganju su sažeci na francuskom i engleskom, u većini prostorija. E, sad, ako se "nakupi" dovoljno turista za neki strani jezik, svi zajedno se mogu dogovoriti da plate 30 evra za grupno vođenje sa vodičem za strance; međutim, tolike grupe se uglavnom nakupe tokom vikenda i leti, tako da nemojte biti previše sigurni u tu mogućnost! A tada, tj. kada je istovremeno i leto i vikend, pripremite se da u Vilanov dođete rano ujutru i da čekate! Ravnoteže u posetama retko da ima...
Muzej plakata Kada ste već tu, obiđite i dobro održavani park iza palate i Oranžerijum (Oranžeria), tj. nekadašnju plantažu narandži koja je sada Muzej plakata (Muzeum Plakatu), jer je poljska plakatna umetnost svetski slavna i priznata... Što i nije teško za razumeti, s obzirom da su dve najveće "plakatske sile", Nemačka i Rusija, oduvek bile neposredni susedi Poljske...
Palata kulture i nauke (Palac Kultury i Nauki)
Palata kulture i nauke (Palac Kultury i Nauki)
Palata kulture i nauke Neposredno uz Centralnu železničku stanicu nalazi se velelepna građevina tzv. "staljinske gotike", Palata kulture i nauke. Ova gigantska građevina, koja se vidi iz cele Varšave, kao orijentir, predstavlja poklon SSSR-a razorenoj Varšavi, koja se u vreme poklanjanja uveliko obnavljala (u pitanju su rane '50-te godine 20. veka), i nju je herojskoj i spaljenoj ustaničkoj Varšavi poslao Staljin lično. Naravno, očevidno je da je ova građevina građena u istom stilu kao i čuveni Univerzitet Lomonosov u Moskvi, kojim je Staljin pokušavao da parira američkom "Empire State Building"-u, i da u dušama svoje "pastve" izazove osećanje da je i "narodna demokratija" sposobna za monumentalne građevine isto koliko i "izborna demokratija". Iako je jedno vreme ovaj stil bio u nemilosti arhitektonskih kritičara, "staljinska gotika" doživljava u poslednje vreme pravu renesansu, budući da se najluksuzniji apartmani i zgrade na istoku Evrope nadahnjuju upravo ovim stilom, koji je mešavina art-dekoa, neogotike i socijalističkog funkcionalizma...
Pogled sa palate kulture i nauke Ova građevina je još uvek (!) najviša i najveća u Poljskoj (visoka je 234,5 metra), i ima ogromnu kongresnu salu, tri pozorišta, bioskop i Tehnički muzej (Muzeum Techniki – Muzeum tehnjiki), tako da je samo za obilazak ove građevine često potrebno i pola dana! Tehnički muzej sadrži i čuvenu kodnu mašinu "Enigma", koju su nacisti koristili za kodiranje svojih poruka, a čiju su šemu kodiranja "razbili" upravo poljski naučnici! Fantastičan panoramski pogled na Varšavu, pruža se sa vrha "varšavske Ajfelove kule", sa terase na 30. spratu; tako da ga nemojte propustiti! Zimi na ovoj visini zna biti veoma hladno, tako da se dobro obucite! Na vrhu palate nalaze se i brojni kafei i prodavnice, što ovu atrakciju čini samo još atraktivnijom.
... i epilog...
Naravno, postoje mnogi delovi grada koji zavređuju sopstvena poglavlja... Varšava je grad koji se veoma dinamično razvija, i može se slobodno reći da umnogome podseća na nemački Frankfurt na Majni: novoizgrađeni čelično-stakleni soliteri i poslovni centri "u tokijskom stilu" čine da ovaj "Feniks sa Visle" i dalje raste. To je "najameričkiji" grad Poljske, centar biznisa i trgovine velikog dela istočne Evrope. To je prestonica najmnogoljudnije nove članice EU, koja govori glasno šta misli, i bori se da nikada više ne bude udaljena iz kruga odlučivanja. Poljska se ne predaje i pre nekoliko meseci je blokirala donošenje Ustava EU, sve dok njeni uslovi nisu uvaženi. Ona postaje ponovo neka vrsta ponosne regionalne sile. A sama Varšava?...
Varšava je ono što, možda, na najbolji način opisuje Poljake i poljsku istoriju. Staro i novo, i u pojavnom, materijalnom obliku, ali i u duhovnom. Slava, raskoš, uništenje, obnova, ponovo raskoš. Upornost i velika duša. Dobrodošli u Poljsku, našu pradomovinu.
... i epilog...
Naravno, postoje mnogi delovi grada koji zavređuju sopstvena poglavlja... Varšava je grad koji se veoma dinamično razvija, i može se slobodno reći da umnogome podseća na nemački Frankfurt na Majni: novoizgrađeni čelično-stakleni soliteri i poslovni centri "u tokijskom stilu" čine da ovaj "Feniks sa Visle" i dalje raste. To je "najameričkiji" grad Poljske, centar biznisa i trgovine velikog dela istočne Evrope. To je prestonica najmnogoljudnije nove članice EU, koja govori glasno šta misli, i bori se da nikada više ne bude udaljena iz kruga odlučivanja. Poljska se ne predaje i pre nekoliko meseci je blokirala donošenje Ustava EU, sve dok njeni uslovi nisu uvaženi. Ona postaje ponovo neka vrsta ponosne regionalne sile. A sama Varšava?...
Varšava je ono što, možda, na najbolji način opisuje Poljake i poljsku istoriju. Staro i novo, i u pojavnom, materijalnom obliku, ali i u duhovnom. Slava, raskoš, uništenje, obnova, ponovo raskoš. Upornost i velika duša. Dobrodošli u Poljsku, našu pradomovinu.
Biljana Radovanović
B92 (Travel magazine) – 25.04.2006.
B92 (Travel magazine) – 25.04.2006.
Нема коментара:
Постави коментар