Najelitnije i najpopularnije kubansko letovalište izgleda baš kao one kič razglednice sa tirkiznim morem, belim peskom i obaveznim palmama. Nekada su tu gusari i španski osvajači solju snabdevali svoje brodove, a danas se bogata svetska klijentela baškari po luksuznim hotelima
Tačno tako: Atlantik sanja, onako razbaškaren na preko 20 kilometara belih i sivoružičastih peščanih plaža, dok ga odozgo sunce blaži prosečnom godišnjom temperaturom od 27 stepeni. Baš ga briga što su i ljudi ovaj karipski kutak na kubanskom poluostrvu Ikakos odabrali za svoje snove – skoro da ih i ne primećuje. Talasima koji vazda penušaju i sustižu se, brzinom munje briše sve tragove bosih nogu na mokrom pesku.
Mapa lokacije Varadera
Dabome Varadero, dabome najelegantnije, najpopularnije i najposećenije letovalište na Kubi, u pokrajini Matanzas, 140 kilometara istočno od Havane. Poluostrvo Ikakos deluje kao prirodni fenomen u obliku tanke igle zabodene u more, čiji je najširi deo 1,2 kilometara. Sa jedne njegove strane je Atlantski okean sa najlepšim plažama na svetu, sa druge je zaliv Kardenas, a vrh poluostrva, Punta Ikakos, istovremeno je i najsevernija tačka kubanskog ostrva.
Zagrljaj mora i peska
Oni koji u Varadero stižu preko aerodroma "Huan Gualberto Gomez" propuštaju da vide manja ili veća naselja koja neodoljivo podsećaju jedna na druga. Osim temeljnog siromaštva, uočili smo još jednu sličnost: oguljene, niske kuće, mahom sa ravnim krovovima i otvorima koji bi se samo uslovno mogli nazvati prozorima i vratima, bile su razbacane bez ikakvog reda i elementarne logike. Kao da su, kud koja, popadale iz aviona, negde zgusnute, negde proređene, što njihovi vlasnici možda nisu ni primetili.
Zagrljaj mora i peska
Oni koji u Varadero stižu preko aerodroma "Huan Gualberto Gomez" propuštaju da vide manja ili veća naselja koja neodoljivo podsećaju jedna na druga. Osim temeljnog siromaštva, uočili smo još jednu sličnost: oguljene, niske kuće, mahom sa ravnim krovovima i otvorima koji bi se samo uslovno mogli nazvati prozorima i vratima, bile su razbacane bez ikakvog reda i elementarne logike. Kao da su, kud koja, popadale iz aviona, negde zgusnute, negde proređene, što njihovi vlasnici možda nisu ni primetili.
Varadero
Nizale su se takve favele sve do predgrađa Varadera, a onda odjednom sasvim drugi "film": čvrst zagrljaj mora, neba, sunca i peska, a samo koju desetinu metara dalje đerdan hotela svih kategorija, bazeni, marine, parkovi, restorani, noćni klubovi sa zanosnim igračicama, diskoteke, golf tereni… U tom drugom filmu, u kome junaci iz prvog eventualno mogu da poslužuju, uživo se doživljavaju scene sa onih silnih kič razglednica iz ovog ili nekog sličnog kraja sveta, među kojima prednjače tirkizno more ili vatreni zalasci sunca.
Hotel San Bič
Varadero nije teško zamisliti: glavna džada sa čije su obe strane nanizani hoteli lepih naziva "Palma real", "Arenas Blankas", "Bela kosta", "Koral end Sirenas", "San bič", "Paradisus Varadero", "Solimar"… ispresecana je poprečnim uličicama koje, sa oba kraja, izlaze na more – Atlantik i zaliv Kardenas. Ne baš reke, ali potoci najživopisnijih vozila slivaju se tom džadom ka hotelima i vilama: sve moguće vrste i boje poslovičnih kubanskih oldtajmera, rentirani džipovi, pa popularno žuto taksi vozilo za dva putnika "koko", koje zaista liči na pile, fijakeri, bicikli, otvoreni autobusi "Varadero bič" u kojima se turisti za 5 konvertibilnih pesosa (oko 5 evra) ceo dan mogu voziti okolo-naokolo. Nije ništa neobično da uniformisani kuvar nekog od usputnih restorana, sa reklamnim plakatom u rukama, đuska nasred te džade uz temperamentnu kubansku muziku. Sve je podređeno turistima.
Otvoreni autobus "Varadero bič"
Čarobni čiča
Naravno, nije tako oduvek bilo, beleži više nego skromna istorija Varadera u odnosu na burnu prošlost Havane. Zna se da su se nekada ovde popravljali i zalihama soli snabdevali brodovi gusara i španskih osvajača, a samo selo Varadero osnovalo je 1883. godine deset porodica iz obližnjeg mestašca Kardenas. Ništa se značajno ne dešava sve do 1920. godine, kada američki i španski bogataši i mafijaši, omađijani prirodnim lepotama, počinju tu da podižu vile. Zbog njih to postaje mondensko letovalište, ali turistički bum ovog mesta od oko 10.000 stanovnika ipak nastaje znatno kasnije.
Naime, kada je Fidel Kastro 1961. godine potpuno porazio pristalice bivšeg diktatora Fulhensija Batiste, proterao je iz zemlje sve te bogataše i u njihove vile smestio više hiljada kubanskih učitelja da bi ih osposobio da što brže, zapravo za samo godinu dana, opismene ogromnu većinu tada nepismenog stanovništva. Tek kada je to i ostvareno, počinje pravi turizam u Varaderu. Tokom cele godine hoteli su danas puni Nemaca, Engleza, Kanađana, Francuza, Italijana, Švajcaraca, a u poslednje vreme sve više i Rusa. Iako je Florida "na puškomet", Amerikanci su prava retkost, budući da je Kuba sa Kastrom na čelu poslednji bastion otpora američkom imperijalizmu, zbog čega i trpi ekonomski embargo već pune 43 godine.
Naravno, nije tako oduvek bilo, beleži više nego skromna istorija Varadera u odnosu na burnu prošlost Havane. Zna se da su se nekada ovde popravljali i zalihama soli snabdevali brodovi gusara i španskih osvajača, a samo selo Varadero osnovalo je 1883. godine deset porodica iz obližnjeg mestašca Kardenas. Ništa se značajno ne dešava sve do 1920. godine, kada američki i španski bogataši i mafijaši, omađijani prirodnim lepotama, počinju tu da podižu vile. Zbog njih to postaje mondensko letovalište, ali turistički bum ovog mesta od oko 10.000 stanovnika ipak nastaje znatno kasnije.
Naime, kada je Fidel Kastro 1961. godine potpuno porazio pristalice bivšeg diktatora Fulhensija Batiste, proterao je iz zemlje sve te bogataše i u njihove vile smestio više hiljada kubanskih učitelja da bi ih osposobio da što brže, zapravo za samo godinu dana, opismene ogromnu većinu tada nepismenog stanovništva. Tek kada je to i ostvareno, počinje pravi turizam u Varaderu. Tokom cele godine hoteli su danas puni Nemaca, Engleza, Kanađana, Francuza, Italijana, Švajcaraca, a u poslednje vreme sve više i Rusa. Iako je Florida "na puškomet", Amerikanci su prava retkost, budući da je Kuba sa Kastrom na čelu poslednji bastion otpora američkom imperijalizmu, zbog čega i trpi ekonomski embargo već pune 43 godine.
Čas salse
Ipak, beli, crni ili čokoladni, svi Kubanci odaju utisak bezbrižnih, otvorenih, radoznalih i veselih ljudi. Sa njima ćete se lako sporazumeti, čak i ako ne znate ni španski, ni engleski. vazda se smeju, pevaju i igraju, a to je jezik koji svako razume.
Prvi i drugi pogled
Krenete, recimo, na pijacu da kupite majicu sa likom Če Gevare ili neki drugi suvenir, kad tamo – čiča. Ne običan, nego čarobni čiča koji istovremeno puši, svira gitaru, usnu harmoniku, peva kao niko na svetu. Zaboravljate na Če Gevaru, počinjete da se njišete, prvo stidljivo, pa sve jače, mašete rukama, eto već i poluskokova, samo što nije trans…
Da je Varadero stvarno elitno kubansko letovalište, uverili smo se na licu mesta, u hotelu "Koral end Sirenas", dok smo nosili one plastične narukvice iz programa "sve uključeno", simbola svetskog konformističkog turizma. Istovremeno smo se uverili da ti neodoljivi, raspevani, razigrani i većinom veoma obrazovani Kubanci ne vole preterano da rade i da to veoma šteti njihovoj turističkoj ponudi. Na prvi pogled Varadero deluje kao svetski turistički centar za bogatu klijentelu, ali na drugi…
Prvi i drugi pogled
Krenete, recimo, na pijacu da kupite majicu sa likom Če Gevare ili neki drugi suvenir, kad tamo – čiča. Ne običan, nego čarobni čiča koji istovremeno puši, svira gitaru, usnu harmoniku, peva kao niko na svetu. Zaboravljate na Če Gevaru, počinjete da se njišete, prvo stidljivo, pa sve jače, mašete rukama, eto već i poluskokova, samo što nije trans…
Da je Varadero stvarno elitno kubansko letovalište, uverili smo se na licu mesta, u hotelu "Koral end Sirenas", dok smo nosili one plastične narukvice iz programa "sve uključeno", simbola svetskog konformističkog turizma. Istovremeno smo se uverili da ti neodoljivi, raspevani, razigrani i većinom veoma obrazovani Kubanci ne vole preterano da rade i da to veoma šteti njihovoj turističkoj ponudi. Na prvi pogled Varadero deluje kao svetski turistički centar za bogatu klijentelu, ali na drugi…
Ograda mostića hotela Palma real
Primeri pljušte: u hotelskom otvorenom bazenu može se sedeti do pola u vodi i piti piće za šankom, ali se ograda preko mostića "šarmantno" ljulja; restoran na plaži radi samo do 18:00 časova, iako sunce prži bar još dva sata; posle 20:00 časova u hotelu se ne mogu kupiti cigarete, niti se može promeniti novac, pošto su službenici završili radno vreme upravo onda kad turisti najviše troše; nije retkost da za običnu kafu ili pivo čekate na konobara više od pola sata, s tim što on svaki čas promiče pored vas uz široki osmeh i klimanje glavom. U "Placa Amerika", jedinom tržnom centru u Varaderosu sa realativno finijom i firmiranom robom, može da se desi da vam prodavačica kupljenu stvar bez kese tutne pravo u torbu.
Itd. itd. Da li je princip zvani "lako ćemo", nastao pod uticajem naopakog komunističkog sistema, suptropske klime, lenjosti ili svega zajedno, o tome ćemo da mozgamo – sutra. Sada nemamo kad, hrlimo čiči na pijaci koji, ziher, još svira.
Itd. itd. Da li je princip zvani "lako ćemo", nastao pod uticajem naopakog komunističkog sistema, suptropske klime, lenjosti ili svega zajedno, o tome ćemo da mozgamo – sutra. Sada nemamo kad, hrlimo čiči na pijaci koji, ziher, još svira.
Rada Tamindžić
Politika MAGAZIN broj 478 od 26.11.2006.
Politika MAGAZIN broj 478 od 26.11.2006.
Нема коментара:
Постави коментар