SKELA

SELO MOJE NA OBALI SAVE

Da bi u njihovoj etnozbirci, prikupljanoj godinama i drugi mogli da uživaju, Mirjana i Slobodan Slović su napustili Beograd i preselili se u Skelu gde su napravili malu seosku oazu u kojoj se neguje i čuva sve ono što čini našu tradiciju

Da bi u njihovoj etnozbirci, prikupljanoj godinama i drugi mogli da uživaju, Mirjana i Slobodan Slović su napustili Beograd i preselili se u Skelu gde su napravili malu seosku oazu u kojoj se neguje i čuva sve ono što čini našu tradiciju.

Mapa lokacije Skele

Meštani tvrde da je u poslednje vreme na delu puta koji od Obrenovca vodi ka Termoelektrani B, neuporedivo manje sudara. Tako je od kada se u Skelu doselio bračni par Slović i na svom imanju napravio vrlo živopisan kutak.

Mala seoska oaza

Još iz daleka pažnju privlače restaurirana drvena kola i čeze, živopisne magaze, čardaci i kuće. Natpis „Etno radionica” deluje bolje od bilo kojeg saobraćajnog znaka ili radara. Svaki čas zaškripe gume i zaustave se poneka kola.

Konji kao pasija

Izlaze ljudi, zagledaju, pitaju šta je to i da li mogu da zavire unutra. Mira Slović ih provede po imanju, pokaže zbirku starih stvari, kutak gde tka, a kad ih uvede u šarenu magazu sa početka veka u kojoj je od autentičnih starina napravila postavku stare srpske sobe, retko ko ostane ravnodušan. Miris dunja i stari, davno van upotrebe, predmeti ožive sećanja. Uzburkaju se emocije i počne priča...

Stan kao Skadarlija

Slovići priznaju da je interesovanje i broj posetioca i za njih prijatno iznenađenje. Pre neki dan su im bila u gostima deca iz obdaništa u Obrenovcu. Uživali su objašnjavajući im šta je šta, čemu je služilo i kako se nekada živelo.

– Očekujemo grupu Norvežana, i mada neće biti prvi stranci koji će svratiti, imamo tremu jer uvek želimo da našu tradiciju prikažemo na najbolji način. Zato ovde nema ulaznica i dobro je došao svako ko želi da oseti duh prošlog vremena i tako pomogne da sve ovo ne padne u zaborav.

Razgledamo poveliku zbirku najrazličitijih stvari. Stari nameštaj, nošnje, lebarnici, naćve, kotlići, grnčarija, preslice, razboji, kolevke, pegle, pokućstvo, prevaziđeni kućni aparati među kojima je i preteča današnjeg frižidera koji liči na čudan drveni sef. Slobodan nam pokazuje neobičnu drvenu napravu koju im je pre neki dan poklonio jedan meštanin. Ni za milion dolara ne bi pogodili da je to mišolovka stara vek i po. Ne možemo, a da ne pitamo kada je i kako sve počelo?

Zbirka koju su sakupljali celog života

– Iako sam rođena Beograđanka, otkad znam za sebe privlače me stare stvari vezane za našu prošlost. Verovatno da sam jedina žena koja nikada nije kročila u prodavnicu nameštaja, kupovala sam ga po selima, buvljacima i onda sama restaurirala. Prvo sam počela da skupljam grnčariju, a onda je jedna stvar vukla drugu. Kada su prijatelji počeli da mi govore da nam stan liči na Skadarliju, rešili smo da se preselimo na selo.

Brzo spava

Neopterećeni stalnim zapošljenjem, Slovići su se pre nekoliko godina doselili u Skelu, na prostrani plac koji se pruža od druma do Save. Otkupljivali su stare čardake i kuće, restaurirali ih i punili. Slobodan se, pored ostalog, pozabavio i uzgojem konja, a Mira je kupila stado koza i počela da pravi sir.

– Zimi tkam, heklam, štrikam. Sve su to vrlo originalni i unikatni radovi koje, od kada sam registrovala radionicu, i prodajem. Bavim se i restauracijom, trenutno od starih prozora pravim oslikane police. Javljaju mi se ljudi, traže savete i ideje za uređenje prostora.

Slovići za gradskim asfaltom ne pate. Uprkos mnoštvu obaveza i rada koji podrazumeva život na selu, najzad se osećaju ostvareno.

Mirjana živi od uzgoja koza

– Naučila sam da malo, ili kako ja to volim da kažem, brzo spavam, tako da stižem sve. Nismo jedini koji žele da sačuvaju tradiciju, zato sam okupila istomišljenike iz okolnih sela i nedavno smo osnovali etnoudruženje „Selo moje na obali Save” koje će se baviti očuvanjem starih zanata i narodnog umeća. Sve u nadi da će i drugi krenuti našim stopama.

Ratka Petrović
Politika MAGAZIN broj 476 od 12.11.2006.