Uvek primamljivo, lepo i uzbudljivo, bogato mostovima, palatama, ali i duhom, danas više no ikad budi interesovanje svih koji bi da ga posete – a nemaju prilike
Pođete li iz Srbije u Sarajevo, koje je sada za nas inostranstvo, pasoš vam neće trebati – za prelazak granice dovoljna je i lična karta, a osim konvertibilne marke, evro je i tamo dobrodošao. Put vodi preko Šapca, Zvornika, Šehovića, Vlasenice, Han Pjeska.. Kad uz obalu Drine već počnete da se približavate Javoru i Romaniji – srce vam se otima i počinje da ubrzava…
Mapa lokacije SarajevaSvež vazduh sa Romanije i miris njenih šuma budi asocijacije na neka prošla vremena. Ali, Sarajevo o kojem su pisali Andrić, Džumhur, Selimović i Sijarić, a opevali ga Ujević, Sarajlić i Sidran – više ne postoji! ranjeno je i podeljeno. Na Istočno, odnosno srpsko, i federalno, odnosno bošnjačko-hrvatsko Sarajevo. Istočno je nastalo posle Dejtonskog sporazuma, kada je Sarajevo pripalo Federaciji BiH, a izrevoltirani Srbi osnovali svoje – Srpsko Sarajevo. Međunarodna zajednica ga je na brzu ruku preimenovala u Istočno – radi "mira u kući".
Dok se putem penjemo ka Lukavici, sa desne strane, u kotlini, iznad krovova opažamo silesiju novih minareta koje se presijavaju na suncu. Kao koplja pobodena u zemlju.
Svega ima, ali…
Prvi utisak o Istočnom Sarajevu jeste da to i nije grad, već predgrađe – čim se maknete od najužeg centra zgrade su od još neomalterisane cigle. Od "gole livade" u kratkom roku organizovane su sve javne ustanove – škole, opštine, policija, bolnica… Uslova za život sada ima, a kako ljudi žive? Kao svi koji su za sobom ostavili imovinu, uspomene, najbliskije – a poneli samo najnužnije. Ko je ima sa čim, nešto je napravio. Ima privatnih firmi, radnjica, novih lepo uređenih motela kakav je i "Veljine", miran, domaćinski. U dvokrevetnoj sobi cena je 70 KM odnosno 35 evra.
Dok se putem penjemo ka Lukavici, sa desne strane, u kotlini, iznad krovova opažamo silesiju novih minareta koje se presijavaju na suncu. Kao koplja pobodena u zemlju.
Svega ima, ali…
Prvi utisak o Istočnom Sarajevu jeste da to i nije grad, već predgrađe – čim se maknete od najužeg centra zgrade su od još neomalterisane cigle. Od "gole livade" u kratkom roku organizovane su sve javne ustanove – škole, opštine, policija, bolnica… Uslova za život sada ima, a kako ljudi žive? Kao svi koji su za sobom ostavili imovinu, uspomene, najbliskije – a poneli samo najnužnije. Ko je ima sa čim, nešto je napravio. Ima privatnih firmi, radnjica, novih lepo uređenih motela kakav je i "Veljine", miran, domaćinski. U dvokrevetnoj sobi cena je 70 KM odnosno 35 evra.
Istočno Sarajevo Od većih objekata postoji i sportska hala, pa moderan tržni centar "Tom" sa restoranom i odličnom domaćom kuhinjom. Atraktivni su i riblji restoran "Toplik" i "Srpska kuća", oba u nacionalnom stilu, ali malo kome je do velikog provoda. Posla baš i nema, ne živi se lako.
Pitamo taksistu, koji nas vozi do centra Sarajeva, spuštaju li se iz Istočnog uveče u ovo donje, radi šopinga, nekog posla ili zabave.
– Ma dole rade mnogi odavde, ali se ne zadržavaju duže, nemaju šta više tamo tražit'. Pivu pije svako sa svojom rajom.
Pitamo taksistu, koji nas vozi do centra Sarajeva, spuštaju li se iz Istočnog uveče u ovo donje, radi šopinga, nekog posla ili zabave.
– Ma dole rade mnogi odavde, ali se ne zadržavaju duže, nemaju šta više tamo tražit'. Pivu pije svako sa svojom rajom.
Sarajevo, preko Miljacke To se, naravno, na turiste ne odnosi. Ima ih iz svih krajeva sveta. Živo je kao nekad, a sve ostalo – drugačije. Čim pređete Miljacku, ugledaćete ožiljke na "licu" grada, izrovašene fasade, izrešetane krovove, još je mnogo ruševina, crni se nagorela zgrada Izvršnog veća… Sarajlije neće propustiti priliku da vam pokažu ćuvike okolnih brda sa kojih su "agresori gađali grad i držali ga na nišanu snajpera". Ne mogu to da zaborave, a i kako bi – ne zaboravljaju istu muku ni na Lukavici, koja je bila pod kišom kuršuma sa Trebevića. Ali odmah posle "časa istorije" raspituju se kako je u Beogradu i trude se da vam pomognu u svemu za šta ih zamolite.
Urođeni osećaj za gostoprimstvo nadvladava ostale emocije. Sarajevo je oduvek bilo otvorenog srca, multietničko. Taj "bosanski lonac" izgubio je sada glavni začin – mnoštvo nacija, rasa, vera – blago koje nisu krnjili ni Turci za 400 godina vladavine, ni Austrijanci za 40. U Sarajevu je sada više od 80 posto Bošnjaka.
Urođeni osećaj za gostoprimstvo nadvladava ostale emocije. Sarajevo je oduvek bilo otvorenog srca, multietničko. Taj "bosanski lonac" izgubio je sada glavni začin – mnoštvo nacija, rasa, vera – blago koje nisu krnjili ni Turci za 400 godina vladavine, ni Austrijanci za 40. U Sarajevu je sada više od 80 posto Bošnjaka.
Miljacka Miljacka, ravnodušna prema ljudskim slabostima, grabi ispod brojnih mostova – ukrasa i obeležja ovog grada. Kozja ćuprija je najstarija i na ulasku u grad, slede Šeher ćehajina, Careva, Ćumurija, Drvenija, Čobanija, Skenderija, pa nekad i ponovo Latinska ćuprija, a u međuvremenu i Principova, po atentatoru na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda i njegovu ženu.
Josip Broz, dobar skroz
Mostovi spajaju delove grada, vodeći do centra. Spoj Istoka i Zapada, Orijenta i Evrope, prošlosti i sadašnjosti – vidljiv je na svakom koraku, Džamije, šadrvani, nekadašnji hamami i hanovi u uskim uličicama mediteranskog tipa u kontrastu sa trgovima i velelepnim palatama iz vremena Austrougarske monarhije, građenih pretežno u pseudomavarskom i neorenesansnom stilu, kao što su Većnica, zgrada Zemaljskog muzeja i vlade, Narodno pozorište… Obnovljeni hotel "Holidej In", koji blista na suncu, i dve moderne visoke kule od stakla i čelika u kontrastu su sa crkvom Sv. Josipa na Marin dvoru u neoromaničkom i pravoslavnom Sabornom crkvom u neobaroknom stilu… Takvi kontrasti, naravno, ne smetaju, već obogaćuju.
Josip Broz, dobar skroz
Mostovi spajaju delove grada, vodeći do centra. Spoj Istoka i Zapada, Orijenta i Evrope, prošlosti i sadašnjosti – vidljiv je na svakom koraku, Džamije, šadrvani, nekadašnji hamami i hanovi u uskim uličicama mediteranskog tipa u kontrastu sa trgovima i velelepnim palatama iz vremena Austrougarske monarhije, građenih pretežno u pseudomavarskom i neorenesansnom stilu, kao što su Većnica, zgrada Zemaljskog muzeja i vlade, Narodno pozorište… Obnovljeni hotel "Holidej In", koji blista na suncu, i dve moderne visoke kule od stakla i čelika u kontrastu su sa crkvom Sv. Josipa na Marin dvoru u neoromaničkom i pravoslavnom Sabornom crkvom u neobaroknom stilu… Takvi kontrasti, naravno, ne smetaju, već obogaćuju.
Centar grada, Titova ulica Glavna meta turista svakako je Baščaršija (glavna čaršija), trgovinski zanatski centar građen po ugledu na arapski suk, tesnih uličica nazvanih po zanatima koji su tu bili najbrojniji. U Kazandžiluku i danas odzvanja orkestar čekića kojim se kuju bakreni ibrici i tepsije. U neposrednom komšiluku, u Saračima, radnjice u kojima se mogu naći rukotvorine od kamena, drveta, metala, stakla, kože, vune, tekstila… Ima i novotarija – bižuterije, drangulija i odeće poput pamučnih majica sa odštampanim grafitima kao što je: "Josip Broz – dobar skroz!"
Većnica Pomenuti Josip još u ovom gradu ima svoju ulicu, kao i Štrosmajer, u čijoj su ulici brojni kafići u kojima se uveče okupljaju mladi. Grad sa svojih 440.000 stanovnika i hiljadama turista, uveče najviše liči na neku od svetskih metropola. Muzika, velegradska vreva, graciozne i lepe Sarajke, a bogme i Sarajlije, šetaju korzoom.
Baščaršija Na garderobi ne štede, odeveni su po poslednjoj modi.
Bazar iz 1001 noći
Bazar iz 1001 noći
Dugi bezistan Na obodu Baščaršije je i čuveni Dugi bezistan, podzemni tržni centar (još jedna od zadužbina Husrefbega), sav u lukovima, kao iz 1001 noći, sa 52 dućana u koja se sliva roba i sa Istoka i sa Zapada.
Husrefbegova džamijaProdavačice elegantne, doterane, mnoge zabrađene. I devojke koje pohađaju medresu odevaju se tradicionalno i pokrivaju, što ne umanjuje njihovu ženstvenost.
Morića han I u Morića hanu možete videti drugarice koje su došle na kafu – jedna u farmerkama, druga u dimijama. Uz urmašice ili tufahije, turisti u dvorištu hana merkaju ručno tkane svilene i vunene tepihe, koje trgovci isporučuju i u Australiju ako treba. Atmosferu boje pesme Zaima Imamovića i Safeta Isovića, careva meraka i sevdalinki. U Sarajevu su se oduvek rađali muzičari za svačiji ukus – od Keme, Brege i Čole, preko Harisa Varešanovića i Džinovića, do Plavog orkestra, Prljavog kazališta, indeksovaca. U kafiću Mirze Delibašića mnogo fotografija i ploča koje podsećaju na Davorina Popovića, pevača Indeksa, koji je tu svraćao pre nego što je prerano napustio ovaj svet.
Sat na visokoj, vitkoj baščaršijskoj sahat-kuli pokazuje vreme kao u Londonu, odakle je u XVII veku i donet, ali po promuklim glasovima mujezina koji sa minareta pozivaju svoje vernike na jutarnju, podnevnu ili večernju molitvu, imaćete vremensku orijentaciju. Miris svežeg hleba iz imareta, najstarije pekare u gradu, mami… Male, vruće kiflice su odlične, bosanski burek poslovično dobar, a glavni hit je burek ispod sača.
Ali kad dobro ogladnite, svratite obavezno u neku od ćevabdžinica. Ćevapi od junećeg mesa u vrućem somunu, plus luk i ko voli kajmak, najjači su kulinarski brend Sarajeva (ta divota – svega 1 evro). Ni Mekdonalds mu nije mogao ništa, pa ga u ovom gradu i nema.
Sat na visokoj, vitkoj baščaršijskoj sahat-kuli pokazuje vreme kao u Londonu, odakle je u XVII veku i donet, ali po promuklim glasovima mujezina koji sa minareta pozivaju svoje vernike na jutarnju, podnevnu ili večernju molitvu, imaćete vremensku orijentaciju. Miris svežeg hleba iz imareta, najstarije pekare u gradu, mami… Male, vruće kiflice su odlične, bosanski burek poslovično dobar, a glavni hit je burek ispod sača.
Ali kad dobro ogladnite, svratite obavezno u neku od ćevabdžinica. Ćevapi od junećeg mesa u vrućem somunu, plus luk i ko voli kajmak, najjači su kulinarski brend Sarajeva (ta divota – svega 1 evro). Ni Mekdonalds mu nije mogao ništa, pa ga u ovom gradu i nema.
Inat kuća Ko želi i voli, može otići i na jagnjetinu sa ražnja, u neku od brojnih kafana i aščinica, a može svratiti i u restoran u Inat kući, gde će čuti i priču o njenom nastanku. Kad su Austrijanci 1892. hteli da na desnoj obali Miljacke, na Mustajpašinom majdanu, sagrade velelepnu Većnicu i zbog nje poruše privatnu kuću, njen vlasnik se uskopistio – neće da je proda, a ni da dozvoli rušenje. U inat je celu preneo, kamen po kamen, na levu obalu reke, gde i danas stoji.
Druga spomen-kuća je Svrzina, u Glodinom sokaku, primer bogate begovske kuće, sa unutrašnjim muškim i ženskim dvorištem, haremlukom i selamlukom, čardacima i magazama. Opasana je zidovima koji su čuvali intimu doma od bučnog sokaka.
Druga spomen-kuća je Svrzina, u Glodinom sokaku, primer bogate begovske kuće, sa unutrašnjim muškim i ženskim dvorištem, haremlukom i selamlukom, čardacima i magazama. Opasana je zidovima koji su čuvali intimu doma od bučnog sokaka.
Sebilj česma Česme, hamami i šadrvani, kult vode i čistoće, još jedno su obeležje Sarajeva. Među najlepše česme spada i Sebilj, čuvar Baščaršije. Ista takva se nalazi i na početku Skadarlije, a poklon je grada Sarajeva Beogradu u vreme 9. samita nesvrstanih 1989. godine i podseća na nekadašnje zajedništvo.
Nađa Orlić
Politika MAGAZIN broj 474 od 28.10.2006.
Politika MAGAZIN broj 474 od 28.10.2006.
Нема коментара:
Постави коментар