Osim po pomorandžama, Valensija je poznata i po mladima kojih ima na hiljade zahvaljujući brojnim fakultetima. Među njima nije teško sresti i one koji govore naš jezik
Na transatlantskom putovanju od Đenove do Majamija, jedna od usputnih luka u kojoj se zaustavlja kruzer "Opera" jeste Valensija. Izlazak iz broda na kopno mi je dobrodošao, pošto sam bila učesnik i svedok furiozne predstave koju mi je priredio Mediteran.
Mapa lokacije ValensijePrethodna dva dana more je divljalo. Uvijalo se i valjalo kao nekakva modra zver, dok mu je vetar nemilosrdno brijao površinu. Brod se propinjao i propadao u plave ambise duboke i do se dam metara! I tako sve do svetionika Kapo San Sebastijan posle koga smo napustili Lionski zaliv, nastavljajući plovidbu u pravcu Katalonije.
Kruzer Opera Bes Mediterana je popustio, ali posledice njegove neobuzdane moći nestale su sa lica putnika tek kada smo se usidrili u luci El Grao de Valensija. Dodirnuvši tlo, odahnula sam.
Luka El Grao de Valensija Valensija se nalazi na istočnoj obali Španije, na nekadašnjem ušću reke Turie u Sredozemno more. Treći je grad po veličini u Španiji i glavni grad autonomnog regiona Valensija i istoimene provincije. U gradu živi oko 850.000 stanovnika, a u širem području, 1,8 milona. Valensija slovi za grad univerziteta i važnu trgovačku luku. U njemu do izražaja dolazi južnjački duh i vrvi od života i događaja. "Biser Mediterana" očarava posetioce večanstvenim starim gradom u kome se nalaze ostaci antičkih kultura i kasnije Arapa, ali i savremenim, čak avangardnim zdanjima kao što je "Grad umetnosti i nauke", koji je smislio Kalatrava, jedan od najznačajnijih arhitekata današnjice, rodom iz Valensije.
Panorama Valensije U kuriozitete spada i isušeno korito reke Turie. Naime, posle katastrofalnih poplava između 1950. i 1957. godine, tok reke je preusmeren na jug, a staro korito pretvoreno u velelepne zelene površine i sportska igrališta. Prvobitnim planovima predviđeno je da se uklopi u mrežu saobraćajnica koje bi povezivale elitne delove grada i luksuzne građevinske objekte. Međutim, stanovnici Valensije su se pobunili, zahtevajući da se korito Turie pretvori u zelenu povšinu. "Korito je naše i želimo da bude zeleno", zahtevali su. Njihovoj želji je udovoljeno, da bi 1981. godine, poznati katalonski arhitekta Rikardo Bofil počeo sa izradom planova za veliki park. Tako je u periodu od 1985. do 1990. godine Valensija dobila jedinstvenu "zelenu lagunu" i jednu od najznačajnijih urbanističkih ostvarenja ne samo u Španiji, već i u Evropi.
"Zelena laguna" Valensije Pod vlašću Mavara
Istoričar Tit Livije zapisao je da je grad Valentia osnovao 138. godine pre nove ere rimski konzul Decimus Junius Brurus. Ime grada na latinskom značilo je "snaga, jačina", a tokom vladavine Mavara, bio je znan kao Balansija. Dok je u vreme vladavine Vizigota jedva tavorio, 711. godine, dolaskom Mavara, i ulaskom u sastav Kalifata od Kordove, počinje naglo da se razvija i dostiže cifru od 15.000 stanovnika. U XII veku grad u ime hrišćana osvaja El Sid, da bi posle osam godina u njega ponovo ušli Arapi. U ruke hrišćana dospeva 1238. godine, i tada postaje glavni grad kraljevine Valensije.
Tokom XV i XVI veka Valensija slovi za jedan od najznačajnijih gradova u regionu Sredozemlja. Ređaju se burni događaji, pobune, ustanci i ratovi, da bi 17. aprila 1707. godine, posle pobede Burbona u bici kod Almansa, izgubila svoje privilegije. Za vreme građanskog rata u Španiji (1936-1939) Valensija je pripadala teritoriji koju su kontrolisali republikanci. Kada je njihovo sedište prebačeno iz Madrida u Barselonu, našla se u blokadi. Pod vladavinom generala Franka i njegove armije grad je preživljavao teške dane sve do kraja rata.
Po sunčanom ali prohladnom danu, krenula sam autobusom, "dabldekerom", u obilazak znamenitosti Valensije. Tako je najbolje kada se nema mnogo vremena. Grad je blistao, umiven i čist, gizdav, pun sebe. Koketirao je sa nama, pokazujući koliko je lep. Kao na pokretnoj traci, pred nama su se ređale veličanstvene palate, tvrđave, trgovi, bulevari, pozorišta, muzeji, spomenici i lepo potkresano drveće. Stigavši u centar, našla sam se na gradskom trgu oivičenom raskošnim palatama i stambenim zgradama, stablima pomorandži i bezbrojnim kafeima iz kojih može da se posmatra život na ulici.
Paelja na sto načina
Istoričar Tit Livije zapisao je da je grad Valentia osnovao 138. godine pre nove ere rimski konzul Decimus Junius Brurus. Ime grada na latinskom značilo je "snaga, jačina", a tokom vladavine Mavara, bio je znan kao Balansija. Dok je u vreme vladavine Vizigota jedva tavorio, 711. godine, dolaskom Mavara, i ulaskom u sastav Kalifata od Kordove, počinje naglo da se razvija i dostiže cifru od 15.000 stanovnika. U XII veku grad u ime hrišćana osvaja El Sid, da bi posle osam godina u njega ponovo ušli Arapi. U ruke hrišćana dospeva 1238. godine, i tada postaje glavni grad kraljevine Valensije.
Tokom XV i XVI veka Valensija slovi za jedan od najznačajnijih gradova u regionu Sredozemlja. Ređaju se burni događaji, pobune, ustanci i ratovi, da bi 17. aprila 1707. godine, posle pobede Burbona u bici kod Almansa, izgubila svoje privilegije. Za vreme građanskog rata u Španiji (1936-1939) Valensija je pripadala teritoriji koju su kontrolisali republikanci. Kada je njihovo sedište prebačeno iz Madrida u Barselonu, našla se u blokadi. Pod vladavinom generala Franka i njegove armije grad je preživljavao teške dane sve do kraja rata.
Po sunčanom ali prohladnom danu, krenula sam autobusom, "dabldekerom", u obilazak znamenitosti Valensije. Tako je najbolje kada se nema mnogo vremena. Grad je blistao, umiven i čist, gizdav, pun sebe. Koketirao je sa nama, pokazujući koliko je lep. Kao na pokretnoj traci, pred nama su se ređale veličanstvene palate, tvrđave, trgovi, bulevari, pozorišta, muzeji, spomenici i lepo potkresano drveće. Stigavši u centar, našla sam se na gradskom trgu oivičenom raskošnim palatama i stambenim zgradama, stablima pomorandži i bezbrojnim kafeima iz kojih može da se posmatra život na ulici.
Paelja na sto načina
Trg De la Reina sa zvonikom Mikalet i katedralom Trgom dominira katedrala Santa Marija, čija je izgradnja počela u XIII veku, a odlikuju je različiti građevinski stilovi. Kraj katedrale nalazi se zvonik El Mikalet, visok 70 metara, sa koga se pruža veličanstven pogled na čitav grad.
Pijaca Merkat Central Najposećenija pijaca u Valensiji je Merkat Central. Pijacu pokriva veoma upečatljiva krovna konstrukcija od metala i stakla, koja tumaranju po pijaci daje posebnu draž. Kao i svakog prepodneva, na tezgama se prodavala i nudila svakojaka roba iz Valensije i okoline, pre svega voće i povrće, zatim proizvodi svojstveni za "huertu": suvo grožđe, vino, pirinač, maslinovo ulje, pomorandže, raznovrsna riba, školjke, ljuskari i mekušci.
Jedna od na sto načina pripremljene paelje Primetila sam da se u okolnim birtijama uveliko pripremala ukusna hrana. Opojni mirisi mamila su čula, pozivajući me na gozbu kojoj nisam mogla da odolim. Kuhinja u regionu Levante bazirana je na pirinču, lokalnom povrću i ribi. Zato, Valenšani znaju da na sto načina zgotove paelju, tradicionalno jelo od pirinča, koje se priprema na otvorenoj vatri. Između onih sa raznim povrćem, ribom i morskim plodovima, tankim rezancima i ribom, odabrala sam čuvenu paelju valensiana sa piletinom, zečetinom, velikim zrnima pasulja i boranijom. Valjalo je zaliti pićem, tipičnim za Valensiju. Izbor je pao na sebadiju, piće od ječma koje se pije još od vremena kada su ovim područjem vladali Rimljani!
Mešalica iz Niša
Mešalica iz Niša
Gradski trg Primetila sam da su ulice, trgovi i bulevari puni mladih, veselih i nasmejanih ljudi. Nije ni čudo. Pored tolikih univerziteta logično je da dobar deo stanovništva grada čine i studenti. Osim španskog, ovde se čuju i govore razni strani jezici, pa i naš, srpski.
Tvrđava Seranos Mnogi od njih su studenti koji zarađuju prodajući suvenire. Tako sam kraj jedne tezge ugledala mladića iz okoline Niša. Prodavao je neobične predmete, koji su me podsećali na žičanu mutilicu za belance, ali i na mali zatvoreni kišobran! Upitala sam ga čemu taj predmet služi. Za češanje i masiranje glave, a i za relaksaciju, reče on, sa naglaskom svojstvenim za Niš i okolinu! naravno da sam od našeg čoveka kupila neobičnu češaljku, koja je kasnije na brodu postala pravi hit!
Muzej nauke Ostatak vremena do polaska broda, provela sam u čokolateriji "Valor", koja se na tom mestu nalazi od 1881. godine. Kafe je čuven po običaju da se u njega svraća u ranu zoru, posle burno provedenih noći, na toplu čokoladu. Dozvoljena je čak da se puši i da se na pod bacaju opušci i razni otpaci. Što više otpadaka, to bolje, jer to dokazuje da je kafe bio dobro posećen!
Topla čokolada Sa uživanjem sam popila "inka toplu čokoladu", a onda sam, kako je i red, na pod bacila papiriće u koje su bile uvijene čuvene valor praline. Do luke, pa i dalje, sve do Gibraltara, u ušima mi je odzvanjala melodija starog hita iz ko zna kojih godina, Valensija, Valensija…
Sonja Lapatanov
Politika MAGAZIN broj 477 od 19.11.2006.
Politika MAGAZIN broj 477 od 19.11.2006.
Нема коментара:
Постави коментар