ZELENGORA

BAJKA KOJU TREBA DOŽIVETI

Guste stoletne šume smenjuju prostrani zeleni pašnjaci, iznad kojih preteći štrče planinski vrhovi. Tu su i divlji pejzaži, bistri i hladni izvori, lednička jezera prozirne vode, stada divokoza… kao da ste zabasali u dečju bajku

Zbog ratnih zbivanja na području bivše Jugoslavije, stari magistralni put od Beograda do Dubrovnika, preko Bosne, beše skoro zaboravljen. Malo je onih koji su tuda prolazili, još manje onih koji su imali priliku da zastanu i uživaju u prelepim pejzažima. Tek kada je rat minuo, pravac je ponovo otkriven, pa se opet mogu sresti turisti iz Srbije, koji koriste najkraću vezu do Jadranskog mora.

Mapa područja planine Zelengore

Od Beograda se putuje preko Valjeva, Bajine Bašte, Tare i dalje ka Višegradu, gde se prelazi državna granica i ulazi u Bosnu i Hercegovinu. Otprilike na pola puta do Jadranske obale, nedaleko od Foče (Republika Srpska), stiže se i do planinskog prevoja Čemerno, odakle počinje predeo nestvarne lepote. Pred očima putnika se ukazuju beskrajna travnata i šumska prostranstva Zelengore, planine koja će malo koga ostaviti ravnodušnim.

Put u srce planine

Mada je kolovoz dobar, drum je krivudav pa ne treba žuriti. Možda je još bolje zastati i skrenuti sa glavnog pravca, jer ćete time sebi pružiti jedno zaista nesvakidašnje iskustvo. Pre Tjentišta, u centralnom delu Nacionalnog parka Sutjeska, sa desne strane se odvaja makadamski put. Putokaza nema, pa je teško reći kuda vodi. Ipak, dobri poznavaoci ga neće "promašiti". Naime, odavde pa do sela Vrbica, koje se smatra srcem planine, valja putovati sat i po vremena, ali se trud višestruko isplati.

Pašnjaci i planinski vrhovi Zelengore

Guste stoletne šume smenjuju prostrani zeleni pašnjaci, iznad kojih preteći štrče planinski vrhovi. Tu su i divlji pejzaži, bistri i hladni izvori, lednička jezera prozirne vode, stada divokoza… Kao da ste zabasali usred dečje bajke. A u bajci, zna se, čovek zna i da zaluta. Veći broj skoro identičnih vrtača, česta magla i neobeležene staze, prava su prilika da se u ovoj Božjoj lepoti izgubite. Ako niste ljubitelj avanture, najbolje je da imate pratnju iskusnih vodiča. Tim pre što su tragovi ljudi retki, a životinja ima na pretek.

Ledničko jezero Gornje bare

Iako Zelengoru krase i brojni stenoviti vrhovi čija imena, takođe, podsećaju na bajke (Vilinjak, Bregoč, Stog, Orlovac, Planinica, Klek, Uglješin vrh), mnogi ovu planinu smatraju pitomom i blagom. Posebna draž su njene "gorske oči" – bistra jezera u podnožju vrhova. Ima ih osam i svako je primer savršenog prirodnog neimarstva. Istinska oaza u planinskom bespuću – reći će mnogi čija je noga prvi put ovde zabasala.

Ljudi je malo, ali daleko od toga da je Zelengora nenastanjena. Svake godine, od kraja marta do sredine septembra, hiljade ovaca prekriju zelengorske pašnjake. A gde je "blago", tu su i ljudi. Na njih podsećaju pramenovi dima iz brojnih katuna, gde će svakog putnika rado dočekati. I dočekati i poslužiti onim što imaju – od kafe i rakije, do nadaleko poznatih planinskih specijaliteta. A ima tu i sira i kajmaka, i mješave i domaće pogače, i svega što je priroda podarila i ljudima dala. Planinska katuništa su posebna atrakcija za posetioce, a iskrena dobrodošlica zna i da začudi ljude izbegle iz gradske vreve. Ipak, svakom će prijati i podsetiti ga na vreme kada su drugačiji odnosi među ljudima vladali.

Lovačka priča

Divokoza

Na Zelengori možete obići i istoimeno lovište, koje je, kažu, najveće u Bosni. Hvale se kvalitetnom divljači, ali i činjenicom da je ovde pre rata bilo najviše divokoza u Evropi. Ratne strahote su pogodile i zverinje, stado je desetkovano, ali se stanje iz godine u godinu popravlja. Ima tu i vuka, medveda, divlje svinje, srneće divljači, divlje mačke, lisice, risa, velikog tetreba i mnoštvo ptica i sitnih sisara.

Kalifornijska pastrmka

Jezera su poribljena kalifornijskom pastrmkom, a u obližnjim rekama – Drini i Sutjesci – mogu se naći dobriprimerci pastrmke, lipljana i mladice.

Na putu ka Planinici (1.794 m)

Zelengora pruža razne mogućnosti za aktivni odmor. Osim lova i ribolova, svakodnevno se može planinariti, voziti bicikl ili šetati tajanstvenim stazama. Ljubitelji prošlosti će imati priliku da se podsete i na neke minule događaje. Ovde se, da podsetimo, odigrala čuvena bitka na Sutjesci, u našoj istoriografiji zabeležena kao Peta neprijateljska ofanziva, a u nemačkim ratnim dokumentima kao operacija Švarc. Poznata je i po tome što je u njoj ranjen i drug Tito, ali ga to, očigledno, nije omelo da se ovde kasnije vraća kad god je bilo prilike. Posle rata su na Orlovačkom jezeru i jezeru Donje bare izgrađene dve luksuzne lovačke kolibe, koje je isključivo koristio voljeni Maršal i njegovi zahtevni gosti. Voleo je da lovi divojarca i uživa i prelepim pejzažima Zelengore. Ne znamo da li je obilazio i Memorijalni kompleks na Tjentištu, koji čuva uspomenu na stradale u ovoj bici, ali mu nećemo zameriti ako nije. Jednostavno, lovačka strast često u stranu potisne druge obaveze.

Memorijalni kompleks Tjentište

O lepotama Zelengore se dobro znalo i u nekadašnjem Habzburškom carstvu. Austrougarska vojska je probila i napravila sve puteve koji danas vijugaju po ovoj planinskoj lepotici. Oni se i danas koriste, jer drugih nema. Traju i odolevaju zubu vremena i još su čvrsta veza sa najbližom civilizacijom. Čak je i Titova lovačka kuća na Orlovačkom jezeru bila izgrađena na temeljima austrougarske kasarne, odakle je kontrolisan put pored jezera, koji vodi ka Kalinoviku. I oficiri carske vojske su ovde rado boravili, lovili i vojnički staž trošili. I o svojim utiscima ukućanima pisali, pa je i to, verovatno, razlog da carske vlasti Zelengoru stave pod poseban režim zaštite.

Suton na Zelengori

Velelepna lovačka zdanja su u poslednjem ratu opustošena, a na njihovom mestu su sada izgrađene skromne ali funkcionalne planinske kolibe. Nudi se komforan smeštaj po pristupačnim cenama, ali pravim ljubiteljima prirode, onima kojima udobnost na planini nije potrebna, mogu prespavati i u sređenom kampu na obali jezera. Šta god da izaberu, boravak na Zelengori će im, verujemo, ostati u trajnom sećanju.

Ivan Čančar
Horizont 10/06