U crkvi Četrdeset velikomučenika vidno je i danas obeleženo mesto gde je bio sahranjen. Iako je bogomolja u temeljnoj rekonstrukciji, na poklonjenje dolaze Srbi, ali mu se mole i Bugari
Vraćajući se iz Svete zemlje, prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava preminuo je 1236. godine u Velikom Trnovu u Bugarskoj. Pošto "sveti nije ništa zaveštao o ovome", bugarski car Ivan Asen Drugi, Savino telo je položio u pripratu trnovske crkve Četrdeset velikomučenika, mauzolej svih vladalaca tzv. drugog bugarskog carstva.
Mapa lokacije Velikog Trnova (Veliko Tărnovo)Sedam godina kasnije, pošto je sazidao Mileševu, po stričeve mošti u bugarsku srednjovekovnu prestonicu lično je došao srpski kralj Vladislav (Nemanjić), zet Ivana Asena Drugog.
Crkva Četrdeset Velikomučenika Mesto u najčuvenijoj trnovskoj crkvi, gde je bio sahranjen Sveti Sava, vidno je i danas obeleženo. Iako je bogomolja u temeljnoj rekonstrukciji, na poklonjenje srpskom svecu dolaze i Srbi, ali mu se mole i Bugari.
– Dok sam oslikavala ikonu sa svetačkim Savinim likom, osećala sam neku čudnu toplinu u grudima. Slikanje me je nadahnjivalo. I danas se tako osećam kad se molim pred ikonom – pripoveda nam ikonopisac Miglena Praškova, profesor na trnovskom Univerzitetu.
Drevna bugarska prestonica
– Dok sam oslikavala ikonu sa svetačkim Savinim likom, osećala sam neku čudnu toplinu u grudima. Slikanje me je nadahnjivalo. I danas se tako osećam kad se molim pred ikonom – pripoveda nam ikonopisac Miglena Praškova, profesor na trnovskom Univerzitetu.
Drevna bugarska prestonica
Panorama Velikog Trnova Veliko Trnovo, nekadašnja bugarska prestonica, danas pleni lepotom i starinama. Dok iz više idealnih pozicija posmatra stari trnovski grad, posmatraču se otme uzdah iz grudi. Takav sklad retko se gde sreće.
Iznad reke Jantre, koja sa svih strana "grli" Veliko Trnovo, dominira Samovodska čaršija, a nešto dalje je utvrđenje Carevac. Brojne crkve uzdižu se nad krovovima kuća, koje izdaleka ostavljaju utisak kao da su zidane jedna na drugoj.
Iznad reke Jantre, koja sa svih strana "grli" Veliko Trnovo, dominira Samovodska čaršija, a nešto dalje je utvrđenje Carevac. Brojne crkve uzdižu se nad krovovima kuća, koje izdaleka ostavljaju utisak kao da su zidane jedna na drugoj.
Utvrđenje Carevac Bugari objašnjavaju da je Samovodska dobila ime po obližnjem selu iz kojeg su utorkom i petkom seljaci dovozili svoje proizvode u Trnovo, a potom pazarili po brojnim dućanima.
– Odmah se prepoznaju samovodske građevine. Gotovo sve imaju simboliku obramice. Čuveni trnovski arhitekta Nikola Fičev, u narodu poznat kao Kolja Fićeto, svakoga dana gledao je jednu devojku kako na obramici nosi sudove sa vodom. Zaljubio se u nju i sve građevine zidao je sa elementima obramice – objašnjavaju Trnovljani.
– Odmah se prepoznaju samovodske građevine. Gotovo sve imaju simboliku obramice. Čuveni trnovski arhitekta Nikola Fičev, u narodu poznat kao Kolja Fićeto, svakoga dana gledao je jednu devojku kako na obramici nosi sudove sa vodom. Zaljubio se u nju i sve građevine zidao je sa elementima obramice – objašnjavaju Trnovljani.
Tipična arhitektura Velikog Trnova Sve "boljarske", odnosno bogataške trnovske porodice, imale su u Samovodskoj svoju crkvu, ali Turci su ih gotovo do jedne kasnije porušili.
Samovodski sokaci se po "značaju" određuju po odvodnim kanalčićima. Ako sokak ima po sredini dva kanalčića, debljine prsta, onda je "glavni", ostali su sporedni. U Samovodskoj su smešteni brojni dućani i retke zanatlije. Tu se može pazariti od igle do lokomotive.
U najstarijem delu grada izbrojali smo tridesetak hotelčića. Leti je Trnovo prepuno turista koji se ovde, na putu za Crno more, zadržavaju pokoji dan.
Kao i u svim zemljama u tranziciji, i u Bugarskoj "vršljaju" novokomponovani bogataši. Dobar deo samovodske čaršije već je u njihovom vlasništvu, a najstarije građevine otkupljuju bogati Amerikanci, Japanci, "Anglićani"."Sičko" (svi) imaju obavezu da pri zidanju poštuju simboliku obramice. Malo ko od njih, međutim, obavezu ispoštuje.
Čorba na škembe
Brojni trnovski restorani puni su gostiju. U Bugarskoj je hrana jeftina, sve drugo je na našem nivou ili skuplje. Porodice odlaze na obed u restorane jer im se ne isplati da kod kuća spremaju hranu. Za četiri "levčeta" (dva i po evra) može se bogovski ručati i uz to popiti "čaška črnoga".
Specijalitet trnovskih restorana je "čorba na škembe". Naročito se preporučuje posle mastike, koja se, inače, nikako ne pije bez "razblažujućeg" jogurta.
Samovodski sokaci se po "značaju" određuju po odvodnim kanalčićima. Ako sokak ima po sredini dva kanalčića, debljine prsta, onda je "glavni", ostali su sporedni. U Samovodskoj su smešteni brojni dućani i retke zanatlije. Tu se može pazariti od igle do lokomotive.
U najstarijem delu grada izbrojali smo tridesetak hotelčića. Leti je Trnovo prepuno turista koji se ovde, na putu za Crno more, zadržavaju pokoji dan.
Kao i u svim zemljama u tranziciji, i u Bugarskoj "vršljaju" novokomponovani bogataši. Dobar deo samovodske čaršije već je u njihovom vlasništvu, a najstarije građevine otkupljuju bogati Amerikanci, Japanci, "Anglićani"."Sičko" (svi) imaju obavezu da pri zidanju poštuju simboliku obramice. Malo ko od njih, međutim, obavezu ispoštuje.
Čorba na škembe
Brojni trnovski restorani puni su gostiju. U Bugarskoj je hrana jeftina, sve drugo je na našem nivou ili skuplje. Porodice odlaze na obed u restorane jer im se ne isplati da kod kuća spremaju hranu. Za četiri "levčeta" (dva i po evra) može se bogovski ručati i uz to popiti "čaška črnoga".
Specijalitet trnovskih restorana je "čorba na škembe". Naročito se preporučuje posle mastike, koja se, inače, nikako ne pije bez "razblažujućeg" jogurta.
Samovodska čaršija – Prvo što nauče trnovski studenti jeste konzumiranje specijaliteta koji oni nazivaju čorbir. To je, zapravo, njihova omiljena hrana. Sastoji se od vrlo masne i zaljućene čorbe od škembeta i piva. Čorbir se ne preporučuje turistima slabog stomaka – priča Cani Dmitrov, kustos univerzitetske galerije. Veliko Trnovo ima oko sto hiljada stanovnika, a svaki njegov peti žitelj poseduje fakultetski indeks.
Na zgradi trnovskog kmetstva, odnosno opštine, već se vijori zastava Evropske unije. Bugarska će postati "članica" prvog januara. Ako je suditi po onome što smo videli u njenoj unutrašnjosti, Srbija je u odnosu na Bugarsku odavno trebalo da "postane" član evropske porodice. Pored bugarskih puteva, često se mogu videti kolone konja koji na drvenim samarima prenose naramke drva. Ništa neobično da usred Sofije, "protutnji" koji "zaporožac" ili kamion iz doba Todora Živkova.
U tom pogledu ni Veliko Trnovo nije izuzetak, ali su ove "mane" zbog brojnih omamljujućih lepota i starina, manje vidljive.
Na zgradi trnovskog kmetstva, odnosno opštine, već se vijori zastava Evropske unije. Bugarska će postati "članica" prvog januara. Ako je suditi po onome što smo videli u njenoj unutrašnjosti, Srbija je u odnosu na Bugarsku odavno trebalo da "postane" član evropske porodice. Pored bugarskih puteva, često se mogu videti kolone konja koji na drvenim samarima prenose naramke drva. Ništa neobično da usred Sofije, "protutnji" koji "zaporožac" ili kamion iz doba Todora Živkova.
U tom pogledu ni Veliko Trnovo nije izuzetak, ali su ove "mane" zbog brojnih omamljujućih lepota i starina, manje vidljive.
Miloš Milišić
GLAS javnosti broj 2.946 od 31.10.2006.
GLAS javnosti broj 2.946 od 31.10.2006.
Нема коментара:
Постави коментар