Područje Kremana i Mokre Gore jedno je od najlepših u Srbiji, sa svim uslovima za razvoj turizma. Ima i šuma, i brda, i lekovite vode, i lepih vidika, ali i nekih običaja koje će gosti, posebno stranci, teško razumeti
Ko se ovih dana uputi na Mokru Goru, da bi se provozao čuvenim muzejskim vozom uz Šargansku osmicu, biće razočaran. Zima je pritisla gorske vrhove, turista je malo, pa se i "Ćira" natmurio i uzjogunio. Ušuškan u zimovniku na početnoj stanici, krenuće na put samo ako je grupa putnika dovoljno velika. Za pojedinačne goste, barem za sada, red vožnje je samo mrtvo slovo na papiru.
Mapa lokacije Mokre GoreOstvareno proročanstvo
Ovo je najveća železnička atrakcija u Evropi – sa ponosom ističu Mokrogorci. Reč je o pruzi uskog koloseka koja je do pre nekoliko decenija bila redovna saobraćajna veza sa Višegradom, i dalje sa Sarajevom. Od Mokre Gore do stanice Šargan Vitasi ima oko 15 kilometara, a na udaljenosti od svega tri i po kilometara uporni "Ćira" penjao se na više od 300 metara visine. Da bi to bilo moguće, na ovom delu železničke pruge je izgrađeno čak 22 tunela, pet mostova i toliko krivina, pa je sve to izdaleka podsećalo na broj osam.
Zbog nerentabilnosti, početkom sedamdesetih Šarganska osmica je ukinuta, a već tada su mnogi ovdašnji gorštaci očekivali da se ostvari i jedno proročanstvo. Naime, neuki i nepismeni seljak iz Kremana Mitar Tarabić još je sredinom XIX veka predvideo da će ovim krajem proći gvozdeni put, kojim će ljudi ići radi "posla i drugijeh potreba". Govorio je, takođe, da će ovaj put jedno vreme postojati, a da će se posle na njega zaboraviti. Ali, ne zadugo. Posle mnogo godina, zabeležili su savremenici, gvozdenog puta će se ponovo setiti, ali će se ovog puta ići radi "odmora, razonode i druge dokolice".
Ovo je najveća železnička atrakcija u Evropi – sa ponosom ističu Mokrogorci. Reč je o pruzi uskog koloseka koja je do pre nekoliko decenija bila redovna saobraćajna veza sa Višegradom, i dalje sa Sarajevom. Od Mokre Gore do stanice Šargan Vitasi ima oko 15 kilometara, a na udaljenosti od svega tri i po kilometara uporni "Ćira" penjao se na više od 300 metara visine. Da bi to bilo moguće, na ovom delu železničke pruge je izgrađeno čak 22 tunela, pet mostova i toliko krivina, pa je sve to izdaleka podsećalo na broj osam.
Zbog nerentabilnosti, početkom sedamdesetih Šarganska osmica je ukinuta, a već tada su mnogi ovdašnji gorštaci očekivali da se ostvari i jedno proročanstvo. Naime, neuki i nepismeni seljak iz Kremana Mitar Tarabić još je sredinom XIX veka predvideo da će ovim krajem proći gvozdeni put, kojim će ljudi ići radi "posla i drugijeh potreba". Govorio je, takođe, da će ovaj put jedno vreme postojati, a da će se posle na njega zaboraviti. Ali, ne zadugo. Posle mnogo godina, zabeležili su savremenici, gvozdenog puta će se ponovo setiti, ali će se ovog puta ići radi "odmora, razonode i druge dokolice".
Šarganska osmica Po svemu sudeći, proročanstvo se ispunilo. Vreme će pokazati da li će se ostvariti i želja domaćina da ovaj kraj postane i prava turistička destinacija. Međutim, poznati prorok se nije bavio samo privrednim perspektivama, već i pitanjima zdravstva. Rekao je, naime, da će leka za najteža obolenja biti svuda i svima nadohvat ruke, ali da ljudi zadugo za njega neće znati. I u ovim rečima meštani prepoznaju sebe, odnosno svoju planinu, pa kažu da Mokru Goru okružuju Šargan, Tara i Zlatibor, po mnogima najlepši visovi Srbije. Nisu daleko ni Višegrad i reka Drina, a celo područje je lepo, zdravo i nezagađeno.
Zemlja se i dalje obrađuje na primitivan način, pesticidi i drugi otrovi se retko koriste, a savremenih bolesti skoro da i nema. Tu su i veliki šumski kompleksi, koji predstavljaju pravi melem za plućne bolesnike, a nedavna istraživanja su pokazala da se čitavo područje može smatrati i vazdušnom banjom. Nažalost, ove darove prirode, za sada, koriste samo retki meštani, ali raduje i sve veći broj turista. Zahvaljujući njima, svake godine, priče o prirodnim lepotama i lekovitosti ovog kraja odlaze daleko u svet što je i razlog da je sve više posetilaca kojima odmor i razonoda nisu i jedini razlog dolaska.
Zemlja se i dalje obrađuje na primitivan način, pesticidi i drugi otrovi se retko koriste, a savremenih bolesti skoro da i nema. Tu su i veliki šumski kompleksi, koji predstavljaju pravi melem za plućne bolesnike, a nedavna istraživanja su pokazala da se čitavo područje može smatrati i vazdušnom banjom. Nažalost, ove darove prirode, za sada, koriste samo retki meštani, ali raduje i sve veći broj turista. Zahvaljujući njima, svake godine, priče o prirodnim lepotama i lekovitosti ovog kraja odlaze daleko u svet što je i razlog da je sve više posetilaca kojima odmor i razonoda nisu i jedini razlog dolaska.
Železnička stanica Mokra Gora Film pretočen u život
Ipak, kao da je suđeno da svu lepotu i vrednost jednog mesta najpre vide stranci, odnosno oni koji nisu ovde rođeni. To se, otprilike, dogodilo i Mokroj Gori. Očaran svime što je video i doživeo, proslavljeni režiser Emir Kusturica je posle snimanja filma "Život je čudo", rešio da ovde zauvek ostane. Na brdu Mećavnik iznad Mokre Gore podigao je pravo naselje od drveta, pa se i njegov naziv – Drvengrad, smatra nekako logičnim i razumljivim. U njemu su sada restoran, poslastičarnica, galerija slika, bioskopska dvorana, prodavnica suvenira i crkvica sa zvonikom. Iznad velike sportske sale otvoren je i mali hotel, pa se ovde sada može i prespavati. Preduzimljivi domaćin planira da završi i nekoliko skijaških staza.
Ipak, kao da je suđeno da svu lepotu i vrednost jednog mesta najpre vide stranci, odnosno oni koji nisu ovde rođeni. To se, otprilike, dogodilo i Mokroj Gori. Očaran svime što je video i doživeo, proslavljeni režiser Emir Kusturica je posle snimanja filma "Život je čudo", rešio da ovde zauvek ostane. Na brdu Mećavnik iznad Mokre Gore podigao je pravo naselje od drveta, pa se i njegov naziv – Drvengrad, smatra nekako logičnim i razumljivim. U njemu su sada restoran, poslastičarnica, galerija slika, bioskopska dvorana, prodavnica suvenira i crkvica sa zvonikom. Iznad velike sportske sale otvoren je i mali hotel, pa se ovde sada može i prespavati. Preduzimljivi domaćin planira da završi i nekoliko skijaških staza.
Drvengrad na brdu Mećavnik iznad Mokre Gore Osim toga, područje Mokre Gore i Kremana obiluje izvanrednim mogućnostima za razvoj lovnog, ribolovnog i seoskog turizma, a koliko je sve ovde zdravo i nezagađeno, potvrđuje i veliki broj lekovitih izvora. Na železničkoj stanici Bele Vode je pre desetak godina otkriven izvor vode sa takvim alkalnim sastavom da predstavlja, kažu poznavaoci, jedan od svega desetak takvih izvora u celom svetu. Koristi se za lečenje gastritisa, čira i drugih stomačnih tegoba, ali je idealna za lečenje očnih oboljenja, zbog čega se naziva i "očna voda". Meštani spominju i izvor "Česma", sa velikim procentom selena, slanu "Radovanovu vodu", koja kao da iz mora izbija i "Glišovu vodu" u Kremnima, bogatu sumporom i drugim mineralima.
Bioskop u Drvengradu Sve je ovo dovoljan razlog da mnogi počnu da razmišljaju i o razvoju zdravstvenog turizma. Naše je mišljenje, međutim, da ne treba žuriti. Bolje je ponekad ići korak po korak, postepeno razvijati sadržaje i omogućiti pravu uslugu, nego ponuditi mnogo, a pružiti malo. Dobar glas se, kaže narod, daleko čuje, ali onaj loš, nažalost, stiže još i dalje.
Vlada Arsić
Press magazin 65 – 27.01.2008.
Press magazin 65 – 27.01.2008.
Нема коментара:
Постави коментар