PROLOM BANJA

LEPOTICA PODNO RADANA

U Prolom banju idu oni koji imaju problema sa bubrezima, psorijazom ili gastritisom, ali je sve više gostiju koji bi da uživaju u čarima prirode

Činjenica je da naš čovek ide u banju tek kad bolest "zakuca na vrata", što je prava šteta jer onda, obično, nema ni snage, ni volje da uživa u svemu što mu se nudi, kao što smo mi imali priliku boraveći dva dana na obroncima Radana. Do ove banje na jugu Srbije dolazi se direktnim autobuskim linijama iz Niša (85 km), Kruševca (98 km), Beograda (284 km) i Novog Sada (368 km). Međutim kilometraža nije najbolji pokazatelj udaljenosti, jer se, zbog lošeg kolovoza, ima utisak da je Prolom banja od Kuršumlije mnogo dalje nego što stvarno jeste.

Mapa lokacije Prolom banje

– Sve bi bilo bliže i lakše kada bismo imali dobre puteve. Nažalost, sami ne možemo da ih izgradimo, a oni koji mogu na nas ne misle – kaže Radovan Raičević, generalni direktor AD "Planinka".

Pitanje koje se i nehotice nametne pri prvom susretu sa ovom banjom jeste ko brine o svom tom silnom cveću i zelenilu koje se na jesenjem suncu preliva u nebrojano boja i nijansi. Čitav jedan tim održava zelenilo, objasnili su nam domaćini.

Hotel "Radan"

Smestili smo se u hotel "Radan". Jesmo se malo pomučili da u lavirintu od stepenica nađemo prave, što je, kako su nam šeretski rekli – početnička greška. Lepo opremljene, komforne sobe sa telefonom, televizorom i lekovitom vodom koja teče iz hotelske slavine u neograničenim količinama i cvetnim balkonima, budi želju da se prvom prilikom vratimo. Međutim, odmah smo ih napustili – u restoranu koji može da primi 150 gostiju, za "srpskim stolom" – nema čega nije bilo.

Hotel "Radan", dvokrevetna soba

Prva pisala "Politika"

Centar banje je sređen kao da ste u nekom švajcarskom odmaralištu. Duž stepeništa, slivajući se kamenim koritom, žubori potočić zahvaljujući kojem vam penjanje uz "milion" stepenica lakše pada. U razgovoru sa zaposlenima saznajemo da hotel sa depadansima (trokrevetne, dvokrevetne sobe i apartmani) ima mesta za 440 gostiju. Smeštaj u dvokrevetnoj sobi sa kompletnim banjskim tretmanom (pansion, lekarski pregled, elektroterapija, blatna terapija, biserna kupka, korišćenje bazena i teretane) iznosi 2.200 dinara na dan, pri tom, penzioneri banjske usluge mogu da plate i na rate, i to sa popustom od 10 posto.

Politika od 10. juna 1940. godine

Terapijski blok ima kapacitet od 1.500 pacijenata, a dobrodošli su i oni koji umesto u hotelu ležaj nađu u privatnom smeštaju. Na glasu je "Garetov konak", porodična firma koja se već 70 godina bavi turizmom. Počelo je tako što je krajem tridesetih Radenko Ćurčić, u to vreme vlasnik banje, napravio dva "bazena" pokrivena slamom i ograđena plotom, jedan za žene, drugi za muškarce, i nekoliko objekata za smeštaj. Iako je po kazivanju meštana Ćurčić začetnik izgradnje Prolom banje, o čemu je prva, još 10. juna 1940. godine pisala "Politika", na osnovu arheoloških istraživanja se zna da je topla voda korišćena od praistorije.

Banjsko naselje je počelo da se širi 1961. godine, kada je zemljište sa toplim izvorima postalo vlasništvo AD "Planinke" iz Kuršumlije. Stari hotel "Radan" sa 28 ležajeva podignut je 1968. godine. Zahvaljujući geoistraživanjima sprovedenim između 1981. i 1986. godine dobijeno je još oko 11 litara lekovite vode u sekundi, temperature 29 stepeni, pa su prošireni i kapaciteti.

Stazama zdravlja

Nakon predaha posle ručka, sa Radovanom Tanaskovićem, direktorom Turističke organizacije Kuršumlija, krenuli smo u šetnju. Nažalost, pre nego što smo se našli na šumskoj stazi, morali smo da prođemo pored deponije koju pravi lokalno stanovništvo uvereno da će se zaposleni u banji nekako izboriti sa njom. Čim se izađe iz hotela u čijem je sklopu i mala pijaca, posetilac se suočava sa, u Srbiji tako rasprostranjenim, urbanističkim haosom. Naravno, za to nisu krivi samo meštani, koji se dovijaju kako znaju i umeju, a pušteno im je na volju da rade šta hoće. Ali, da ne budemo zakerala, reći ćemo da ima i vrlo lepih zdanja, poput Etno-krčme, na samo 200 metara od hotela, na obali Prolomske reke.

Bašta Etno-krčme

– Krčma je otvorena pre dve godine – objašnjava naš domaćin. – Sam ambijent asocira na seosko domaćinstvo sa početka XX veka.

Sve je kako treba, počev od etno-postavke. Mada nam je, istini za volju, najprimamljivije bilo da posmatramo rasplamsalu vatru na ognjištu, na kojem se, na naše oči, pripremala jagnjetina i teletina ispod sača, pita "rednica", hleb iz crepulje… Kada je sve servirano, našli smo se na novim mukama – čime se poslužiti za stola prebogatog đakonijama topličkog kraja.

Milun Jović, kuvar u krčmi, nudi nas, probajte pitu "filija" – probali smo, topila se u ustima. Uzeli smo i recept, ali teško da ćemo je pripremati, s obzirom na to da je potrebno ispeći 30 kora kao za palačinke, zatim svaku nafilovati kajmakom i zapeći ispod sača, skloniti sa vatre, preklopiti sledećom korom, nafilovati, poklopiti, zapeći i tako – 30 puta. Sama procedura pripremanja ovog tradicionalnog jela bila nam je dovoljna da shvatimo do koje mere se ovde gostima ugađa.

Prolom voda

U produžetku, šumskom stazom pored Prolomske reke, novo iskušenje – restoran "Božiji raj" gde služe pastrmku (400 dinara za pola kilograma) upecanu na licu mesta u jednom od tri ribnjaka. A onda lagano, nogu pred nogu, stižemo do crkve brvnare Lazarice, gde je po predanju, 1389. godine car Lazar pričestio deo vojske pred Kosovski boj.

Ubeđivali su nas da ova "staza zdravlja", sve skupa, nema više od 2,4 kilometra. Ona do Đavolje varoši je đavolski daleko za rekreativno pešačenje – 11 kilomatara. Ali se otud niko nije nezadovoljan vratio. Osmislili su u AD "Planinki", kojoj je ovaj spomenik prirode pod zaštitom države poveren na staranje, kako da gostima ionako nezaboravan utisak ostane u što lepšem sećanju.

Crkva Sv. Petke

Crkva Sv. Petke je kilometar i po od centra Prolom banje, pored puta za Rudare, u neposrednoj blizini fabrike za pakovanje "prolom vode". To je, ustvari, rekonstruisana crkva iz doba Nemanjića, građena od kamena, pokrivena kamenim pločama. I ovo, kao i mnoga druga zdanja ovog kraja, obnovila je AD "Planinka" uz pomoć dobrovoljnih priloga meštana i banjskih gostiju. Kada se zna da je ovo preduzeće 90 odsto u vlasništvu zaposlenih, onda je jasnije zašto sa toliko ljubavi brinu o svom zavičaju i ulažu u razvoj celog kraja umesto u sopstvene džepove.

Pivo se ne flašira

Banja je postala poznata po uspešnom lečenju bolesti bubrega i mokraćnih puteva, organa za varenje, bolesti kože, perifernih krvnih sudova, vanzglobnog reumatizma. Međutim, slavu joj je donela niskomineralizovana, visokoalkalna "prolom voda" čija je temperatura 36–31,5 stepeni. U početku, 1990. godine, voda se pakovala u kese. Bila je to prva negazirana voda u bivšoj SFRJ. Nova fabrika je puštena u rad 2005. godine. Sa dubine od 220 metara, najsavremenijom opremom, flašira se svakog sata po 12.000 litara vode, objašnjava Raičević, dok nazdravlja – pivom.

Lekovita voda i u bazenu

– Ovo je "prolom pivo" – veli i dodaje da se pravi po tehnologiji staroj 170 godina, po licenci kraljevskog bavarskog HBH piva, od uvoznog slada i kvasca i domaće vode.

Jedina mana ovog "lekovitog" piva jeste to što se ne flašira i što se, sem u topličkom kraju, nigde više ne može naručiti. Mesečno se proizvodi 16 tona piva, što taman zadovoljava potrebe gostiju u sezoni koja traje tokom čitave godine.

I kako to obično biva, kad se telo okrepi, onda pored hleba, ište i igara, pa se uveče salom razleže muzika, a kolo plete. Ovde se svake godine u leto bira najlepša devojka banje. Osim toga organizuje se i takmičenje za "Zlatni glas" i "Zlatnu frulu", dok se na Vidovdan, 28. juna, narod okuplja kod crkve Lazarice.

Eto nama dovoljno povoda da dođemo još jednom.

Slavica Berić
Politika MAGAZIN 526 – 28.10.2007.