OVČARSKO-KABLARSKA KLISURA

U DOLINI SVETINJA

U prečniku manjem od deset kilometara, priroda je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri stvorila dva jezera, reku, dve planine, banju, lovne i ribolovačke terene

Uz malu pomoć ljudi, u prečniku manjem od deset kilometara, priroda je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri stvorila dva jezera, reku, dve planine, banju, lovne i ribolovačke terene, pešačke staze i planinske bogaze. Sve vreme imate utisak da ste na oglednom turističkom dobru kome nedostaje samo morska obala.

Mapa lokacije Ovčarsko-kablarske klisure

Putujući kroz našu zemlju, sredinom druge polovine XIX veka, Feliks Kanic je zapisao da i Srbija ima svoj Monferato ili svoj Atos. U dubokoj klisuri između dve planine, sa obe strane reke, vekuje osam manastira tako skrivenih od pogleda prolaznika, da će stranac retko kada zalutati do njih. Nepristupačni teren ih štiti od tuđina i osvajača, ali je šteta, zapisao je slavni putopisac, što time i njihova lepota ostaje skrivena.

Danas, vek i po kasnije, slika je potpuno drugačija. Na hiljade motorizovanih turista prolazi stešnjenim drumom pored Zapadne Morave, žure ka moru ili Zlatiboru, a za klisuru između Ovčara i Kablara kao da i ne haju. Šteta, jer bi upravo ovo mesto, po mnogima, svojom lepotom, prirodnim atrakcijama i duhovnim vrednostima, moglo da postane prvorazredna turistička destinacija.

Prvi gosti Svetogorci

Panorama Ovčarsko-Kablarske klisure

Moglo bi, ali nije. Umesto brojnih turista, ovde se i danas zadržavaju samo retki hodočasnici, lovci i ribolovci, planinari i speleolozi, ljudi koji na prirodu gledaju drugim očima. A opet, bog će znati, možda je tako i najbolje. Možda je i to način da se ova klisura sa svim svojim manastirima, mučeničkim zbegovima, lekovitim vodama, istorijskim spomenicima i grobovima, sačuva i ostane ono što je, po rečima svetog Nikolaja Velimirovića, oduvek i bila: "Izvor snage i zdravlja, duhovnosti i moralnosti, hrišćanske i nacionalne svesti. Nepresušni izvor svakog dobra i svega drugog što je Srbima tokom istorije tako često ponestajalo."

Meandri Zapadne Morave u klisuri

Zbog brojnih manastira sa obe strane Morave, Ovčarsku-kablarsku klisuru mnogi nazivaju i srpskom Svetom gorom. Manje je, međutim, poznato da su njeni prvi stanovnici i neimari zaista bili Svetogorci. Kada je u jednom istorijskom trenutku, pod najezdom Turaka i sam Atos bio ugrožen, mnogi su se ovde preselili. Nepristupačne špilje i pećine su pretvarali u isposnice, da bi kasnije, u nekim mirnijim vremenima, u pitomini kraj Morave gradili veće i trajnije hramove. Prvi je, po svemu sudeći, podignut manastir Nikolje na levoj obali reke, a kasnije su svetinje nicale na svakom pogodnom mestu.

Manastir Nikolje

Tokom minulih vekova mnogi hramovi su rušeni, paljeni, premeštani, iz pepela podizani, a božja služba se i danas obavlja u Ilinju, Blagoveštenju, Nikolju, Uspenju, Jovanju, Sretenju, Preobraženju, Vaznesenju, Vavedenju i manastiru Svetih trojica. Sem njih, pažnju posetilaca će privući i crkva Svetog Save, podignuta na izvoru lekovite vode pod samim vrhom Kablara, i pećina Kađenica u kojoj su tokom Hadži-Prodanove bune, 1814. godine, Turci otkrili zbeg naroda i bez milosti ih sve pobili.

Manastir Sretenje

Sačuvani sakralni spomenici, memorijalna obeležja i manastiri su, svakako, najveća duhovna vrednost Klisure. Međutim, fascinira i sama priroda koja je uz malu pomoć ljudi, u prečniku od svega desetak kilometara stvorila toliko lepota. Tu su i brojni izvori termalnih i lekovitih voda, pećine i špilje, prelepi vidikovci i pravo obilje životinjskog i biljnog sveta. Kada se, pritom, spomenu i brojna okolna sela sa plodnim oranicama i blagorodnim voćnjacima, pomislite, na trenutak, da ste usred oglednog turističkog dobra kome nedostaje samo morska obala. Nažalost, iako se poslednjih godina mnogo toga promenilo, turistički potencijali još nisu iskorišćeni na pravi način.

Ovčar banja

Ovčar banja je jedno od naših najstarijih lečilišta. Pisao je o njoj i slavni turski putopisac Evlija Čelebija, a od davnina se ovde otklanja reuma, leče kožne bolesti, saniraju povrede mišića i preloma kostiju. Toplota banjskih izvora odgovara temperaturi ljudskog tela, a voda je bogata lekovitim svojstvima i raznim mineralima. Nažalost, sem delotvornosti, Ovčar banja se donedavno malo čime imala pohvaliti. Gosti su primani u ruiniranom hotelu "Kablar", zabava se odvijala u samo jednoj kafani, a noćna "uspavanka" je dopirala sa Ibarske magistrale, koja se protezala tik uz hotelske prozore.

Letnji dani kulture

Ovčar banja, izvor

Poslednjih meseci se, srećom, štošta promenilo. Izgradnjom tunela i novog mosta preko Zapadne Morave, magistrala je izmeštena, hotel "Kablar" je privatizovan i renoviran, a turističkih sadržaja je iz godine u godinu sve više. Tako se, na primer, gostima sada nudi i savremeni velnes centar sa brojnim terapijama i masažom, spa tretmani, sauna, bazen sa mineralnom vodom i puno toga drugog. U hotelu "Kablar" planiraju da prošire sadržaje, a prava atrakcija će svakako biti i pristanište i mali brod kojim će turisti ploviti sve do brane na jezeru Međuvršje.

Jezero Međuvršje

U "Kablaru" planiraju, a u motelu "Dom" uveliko realizuju ono što gostima pruža zanimljivi i prijatan odmor. Preduzimljivi Vidoje Boranijević je na obali Morave izgradio restoran sa nacionalnim specijalitetima, uredio mali pristan za čamce i gostima omogućio da nesmetano uživaju u čarima reke. Sem toga, svakodnevno organizuje i splavarenje do manastira Nikolje, a tokom leta organizuje i razne kulturne manifestacije.

Kulturnim radom u Ovčar banji se bavi i glumac Doma kulture u Čačku Baćko Bukumirović, osnivač i jedan od organizatora Letnjih dana kulture, smotre koja okupi hiljadu učesnika i gledalaca. Kulturna manifestacija je pokrenuta na inicijativu Branka V. Radičevića, pokojnog pesnika i velikog ljubitelja Banje, kome su meštani podigli spomenik.

Vlada Arsić
Press magazin 47 – 16.09.2007.