ARANĐELOVAC

KAMEN, VODA I VAZDUH

Nastao u podnožju dve planine, na brojnim izvorima lekovite i termalne vode, sa prijatnom klimom i povoljnim geografskim položajem, Aranđelovac je bio predodređen da postane važna turistička destinacija

Aranđelovac je od davnina predodređen da postane važna turistička destinacija. Nažalost, turistički potencijali nisu iskorišćeni, a najveći problem je nedostatak odgovarajućeg smeštaja.

Mapa lokacije Aranđelovca

Bukovička banja će za četiri godine obeležiti redak i značajan jubilej – dva veka od kako je iz Beča stigla potvrda delotvornosti njenih izvora i isto toliko vremena od kako je posetio prvi zvanični gost, Dositej Obradović. Nažalost, ako se u dogledno vreme ne reše brojni problemi u aranđelovačkoj opštini, može se dogoditi da ova godišnjica ne protekne u očekivanoj svečanoj atmosferi. Naime, zbog svega što se poslednjih godina dešavalo sa hotelskim objektima podni Bukulje, Aranđelovac je ostao bez odgovarajućeg smeštaja, a to je, između ostalog, jedan od najvažnijih uslova da se jedna banja nađe na spisku lekovitih i klimatskih mesta. Ipak, turistički radnici se nadaju da će rekonstrukcija hotela "Izvor" konačno biti završena, ali i da će "Staro zdanje", jedan od najstarijih i najznačajnijih hotela u Srbiji, uskoro dobiti pravog domaćina.

Prvi gost Dositej

Pogled na grad

Područje današnjeg Aranđelovca je bilo naseljeno još u paleolitu. Arheološki nalazi u Risovačkoj pećini i okolnim selima ukazuju da je čovek ovde živeo pre više od 40 hiljada godina. Naš predak, verovatno, nije previše znao o lekovitosti vode koju je koristio, ali je osećao njenu delotvornost. Sem toga, provetrenost vazduha u podnožju Bukulje i Venčaca, prijatna klima i dobar geografski položaj, doprineli su da ovo područje bude nastanjeno tokom cele ljudske istorije.

Početkom XIX veka, tačnije 1811. godine, ovde dolazi Dositej Obradović u nadi da će kiselom vodom i zdravim vazduhom popraviti svoje narušeno zdravlje. Istovremeno, Emerihu Lindemajeru, tadašnjem doktoru vojnog štaba i načelniku državnog saniteta, naloženo je da ispita lekovitost ovdašnjih izvora. Prvi rezultati su bili povoljni, a naučna potvrda je ubrzo stigla i iz laboratorije u Beču. Ovi događaji se, po rečima Mirjane Alošević, direktora ovdašnje turističke organizacije, smatraju i zvaničnim početkom rada Bukovičke banje. Ipak, najveće zasluge za nastanak i razvoj današnjeg Aranđelovca se pripisuje knezu Milošu Obrenoviću.

Panorama Bukovičke banje

Sredinom XIX veka, tačnije 1859. godine, jedno naizgled obično selo prerasta u varoš. Odluku o tome donosi knjaz Miloš koji će, uzgred, promeniti i naziv mesta. U spomen i slavu svetog arhanđela Gavrila, tadašnja Vrbica menja ime u Aranđelovac, a sem naziva, kum će podariti i bogat prilog za izgradnju nove crkve. Kneževim dekretom tadašnje selo je trebalo ušoriti, završiti formiranje banjskog parka i na njihovom rubu izgraditi zdanje koje će se koristiti kao letnja rezidencija Obrenovića.

Banjski park

U središtu banje se i danas može uživati u parku površine dvadesetak hektara. Projektovan je pre više od 150 godina i imao je obeležje dve tada prestižne škole eksterijera. Prvi deo, u blizini hotelskog kompleksa, bolnice i kupatila, građen je u skladu sa francuskim miljeom – sa širokim alejama cveća, drvoredom i jasnim geometrijskim oblicima. Drugi, "engleski" deo, bliži je podnožju planine, pošumljen je i ima nekoliko trim-staza. Formiranje parka je započeto 1856. godine i odmah po prosecanju pešačkih staza, postavljanju drvoreda i travnjaka, oko parka je počelo da se formira današnje naselje. To je razlog što se ni danas ne može tačno reći da li je varoš urbani deo Bukovičke banje ili je sama banja nastala u centru grada. Srećom, iako se ova kombinacija retko sreće, prirodni sklad nije ničim ugrožen.

Staro zdanje baš staro

Hotel "Staro zdanje"

Hotel "Staro zdanje", prvi u varoši i jedan od najstarijih u Srbiji, uskoro će obeležiti vek i po postojanja. Nažalost, razloga za slavlje neće biti jer je zatvoren već nekoliko godina. Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja država ga je proglasila spomenikom kulture i stavila pod zaštitu. Nažalost, kako stvari stoje, baš će mu to "doći glave". Naime, spomenici kulture se ne mogu prodavati i privatizovati, već se jedino na određeno vreme mogu davati u zakup. Sa druge strane, baš zbog velikog istorijskog i kulturnog značaja, potencijalnim investitorima su unapred "vezane ruke" kada je reč o obnovi i adaptaciji, pa zainteresovanih zakupaca skoro i da nema. U međuvremenu, drvene žaluzine se sve više suše i propadaju, stakla na prozorima se razbijaju, pa neće biti čudo ako se ovaj spomenik kulture uskoro ponudi nekom u bescenje.

Zahvaljujući radoznalosti i novinarskoj upornosti, ipak smo uspeli da se prošetamo sablasno pustim odajama nekadašnjeg velelepnog zdanja. Duh prohujalih vremena se oseća na svakom koraku, a najimpresivnije deluje nekadašnja balska dvorana, takozvana Kneževa sala. Zbog autentičnog prostora dugo se koristila za snimanje prigodnih televizijskih emisija, a ljubitelji vremeplova lako će zamisliti atmosferu prvog oficirskog bala na kome se mlada Nemica Lujza, ćerka glavnog nadzornika radova na zgradi, "smrtno" zaljubila u mladog poručnika Živojina Mišića. Budući srpski vojvoda je uzvratio simpatije, oženio je i time dokazao da je sa Nemcima znao u svakoj prilici – i u ratu i u ljubavi. Ni oni sa manje istančanim duhom za maštu neće biti lišeni impresija iz prošlosti. Počev od isušenog parketa i škripavog nameštaja, pa sve do zidova koji "ne pamte" kada su poslednji put okrečeni.

Park

Slično stanje je i u susednom hotelu "Šumadija". Građen je uoči Drugog svetskog rata i sa tadašnjim banjskim kupatilom i otvorenim bazenom, koji se punio mineralnom vodom, bio je preteča današnjih velnes i spa centara. Nažalost, sve je to lepa, ali davna prošlost. "Šumadija" je i danas otvorena za goste, ali je njeno stanje takvo da nije kategorisana. Ne radi ni bazen u banjskom parku, pa danas u Bukovičkoj banji, koji inače leži na brojnim izvorima termalne vode, više nema ni jednog gradskog bazena.

Ovu oporu sliku aranđelovačkih hotela upotpunjuje i priča o najvećem i najpoznatijem objektu u banji – hotelu "Izvor". Kada je pre nekoliko godina privatizovan, novi vlasnici su najavili da će posle potpune rekonstrukcije ovo biti jedan od najlepših hotela u Srbiji. Nažalost, nisu rekli kada. Svi rokovi su davno prošli, nova obećanja više niko i ne sluša i svi bi, da se to može, zaboravili savremeni "Skadar na Bojani" i vratili vreme kada je ovaj hotel sasvim pristojno radio i goste iz svih krajeva zemlje primao.

Na raskršću vekova

Risovačka pećina

Uprkos problemima, Aranđelovac je i danas zanimljiv brojnim putnicima i turistima. Dolazi se da bi se lečilo, predahnulo, da bi se nešto videlo. U okolini grada su brojna izletišta, kulturno-istorijska mesta i zanimljivi prirodni fenomeni. Na ulasku u grad, iz pravca Mladenovca i Topole, na stenovitom bregu koji spaja Venčac sa Bukuljom, nalazi se ulaz u Risovačku pećinu. Potiče iz doba paleolita i prohodna je dužinom do 180 metara. Smatra se da je ova pećina jedna od najposećenijih u Srbiji, a za turiste je otvorena od aprila do kraja oktobra.

Orašac, Marićeva jaruga

Nadomak Aranđelovca, u Orašcu, turisti i danas mogu videti Marićeva jarugu u kojoj je na Sretenje 1804. godine narod podigao Prvi srpski ustanak. Uspomenu na to doba čuva i muzej u Karađorđevom gradu Topoli, svega desetak kilometara od Aranđelovca, ali će tada mnogi iskoristiti priliku da posete i velelepni mauzolej Karađorđevića, podignut na Oplencu, brdu iznad nekadašnje voždove prestonice.

Velelepni mauzolej Karađorđevića na Oplencu

Nedostatak bazena u samom gradu mnogi će iskoristiti da posete i Garaško jezero, veliku akumulaciju udaljenu svega par kilometara od Bukovičke banje. Poslednjih godina je ovde izgrađeno nekoliko kafića, sportskih igrališta i peščanih terena, pa će na obali kraj vode uživati i ribolovci i rekreativci.

Garaško jezero

Pažnju gostiju svakako će privući glavna ulica u gradu, koja se, ne tako davno, u večernjim satima pretvarala u korzo. tada su i krošnje drveća bile znatno veće, šetalo se u debeloj hladovini, ali se poslednjih godina zaštita od sunca uglavnom traži ispod suncobrana. Glavnu ulicu, inače, krase brojne male radnje u kojima, jedni do drugih, egzistiraju i stari zanati i savremeni butici. Od kafana sa kariranim stolnjacima i roštiljem na ćumur, do modernih kafića i restorana sa gastronomskom ponudom raznih svetskih kuhinja.

Restoran "Aleksandar"

Bez obzira na godine i ukus, mesto gde svako treba da svrati, bar na palačinke, nalazi se otprilike na polovini šetališta. Restoran "Aleksandar" je višestruki dobitnik raznih ugostiteljskih priznanja, ali ono što ga čini posebnim su brojne kulturne manifestacije koje se ovde održavaju. Po pravilu, reč je najčešće o onim vrstama umetnosti za koje imamo sve manje vremena i para, a najčešće sluha, pa se ovde, uz "iće i piće", još ponekad može čuti i poetska reč, pogledati izložba slika ili odslušati minikoncert nekog mladog pijaniste.

Aranđelovac, očigledno, ima šta da ponudi. Ima i tradiciju i odane goste, ima odlične saobraćajne veze i prelepu okolinu. Međutim, kao da nema dovoljno volje da se turistički potencijali iskoriste na pravi način, kao da se na turizam i dalje gleda kao na uzgrednu privrednu granu.

Vlada Arsić
Press magazin 44 – 26.08.2007.