U Hongkongu ćete videti zlatni "rols-rojs", ali i prodavnice sa sekend hend protezama za zube. Grad u kojem je novac etika, nova religija kojoj se svi klanjaju
Od Srbije do Hongkonga put je dugačak. Ide se preko Evrope. Gde smo, vidiš bolje sa strane, kada se malo odmakneš. Obilazeći gradove Evrope shvatiš dokle je stigla usnula Srbija. Odlazeći u Hongkong možeš da naslutiš na koji je put krenula Evropa.
Mapa lokacije HongkongaPrvi susret sa Hongkongom je aerodrom Ček Lap koji je čitavo jedno ostrvo. To je drugi na kratkoj listi objekata koji je čovek napravio, a vidi se sa meseca. Tako tvrde! Samo njegov terminal je veći od londonskog Hitroua i njujorškog JFK-a kada se sastave zajedno.
Aerodrom na ostrvu Od aerodroma do Hongkonga putuje se 23 minuta vozom u koji vam kofere unose Kinezi sa belim rukavicama. I onda stignete direktno u centar sveta, u grad gde se sklapaju poslovi. Gde je biznis zaista biznis. Ovde se govori engleski, kantonski i kineski.
Centar sveta – panorama Hongkonga Jedinstvena arhitektura
Iako mnogi turisti dolaze u ovaj grad svetlosti da bi kupovali u zadivljujućim tržnim centrima, jeli u najboljim restoranima sveta, ima hiljadu boljih stvari koje ne smete propustiti. Vrh Viktorija na visini od 610 metara je brdo sa kojeg se pruža najlepši pogled na svetu.
Iako mnogi turisti dolaze u ovaj grad svetlosti da bi kupovali u zadivljujućim tržnim centrima, jeli u najboljim restoranima sveta, ima hiljadu boljih stvari koje ne smete propustiti. Vrh Viktorija na visini od 610 metara je brdo sa kojeg se pruža najlepši pogled na svetu.
Pogled na Hongkong sa vrha Viktorija Inače, u svim vodičima pronaći ćete da su njihove zgrade nejlepše, najveće, kako je to jedinstveno na svetu, kako je u njihovu izgradnju potrošeno toliko novca da to svet još nije video. I stvarno, u ovom gradu ima toliko unikata. Počev od restorana, pa sve do najčuvenijeg parka Okean gde su smešteni najveći kavez za ptice, kuća leptira i veliki akvarijum.
Ovo je najnaseljenije mesto na Zemljinoj kugli. Stambene zgrade su visoke i preko sto spratova. Kažu da je ovde bogat čovek ko ima stan veći od 40 kvadrata, a ko ima kuću, taj je veoma bogat čovek.
Grad zadivljuje zen enterijerima. Zen načinom života. Azijskim mirom. Drugačijom kulturom življenja. Verovanju da breskvin cvet tera zle duhove.
Ovo je najnaseljenije mesto na Zemljinoj kugli. Stambene zgrade su visoke i preko sto spratova. Kažu da je ovde bogat čovek ko ima stan veći od 40 kvadrata, a ko ima kuću, taj je veoma bogat čovek.
Grad zadivljuje zen enterijerima. Zen načinom života. Azijskim mirom. Drugačijom kulturom življenja. Verovanju da breskvin cvet tera zle duhove.
Park Okean u Hongkongu Opijumski rat
Kroz vekove Hongkong je bio ribarsko naselje sa nekoliko hiljada ljudi, ali je rane 1800. godine luka postala značajno mesto za britanske trgovačke brodove. Hongkong je u istoriju ušao preko čaja i opijuma. Kinezi su čaj prodavali za srebro. Englezi su plaćali opijumom iz Bengala. Opijumski rat je počeo zato što je kineska vlada zabranila uvoz opijuma i time oštetila engleske trgovce.
Mirom u Nankingu Kina, koja je izgubila rat, morala je Hongkong da ustupi Engleskoj, da plati ratnu odštetu, otvori pet novih luka engleskoj trgovini i zaključi ugovor po kojem se engleskim građanima u Kini daju velike privilegije. Godine 1860, posle drugog konflikta, Englezi stiču i Koulun i granična ostrva. Pekinškom konvencijom iz 1898. godine ovom spisku dodate su i Nove teritorije. Tada Englezi iznajmljuju od Kineza ove teritorije na 99 godina.
U zapadnoj dvorani Velike palate naroda, zgrade Svekineskog narodnog kongresa, 1984. godine Margeret Tačer i Đao Cijang potpisali su Britansko-kineski sporazum, kojim se Britanija konačno odriče vlasti nad svojom kolonijom. Tim potpisom Hongkong je 1. jula 1997. godine postao Specijalni adminstrativni region Kine.
Kroz vekove Hongkong je bio ribarsko naselje sa nekoliko hiljada ljudi, ali je rane 1800. godine luka postala značajno mesto za britanske trgovačke brodove. Hongkong je u istoriju ušao preko čaja i opijuma. Kinezi su čaj prodavali za srebro. Englezi su plaćali opijumom iz Bengala. Opijumski rat je počeo zato što je kineska vlada zabranila uvoz opijuma i time oštetila engleske trgovce.
Mirom u Nankingu Kina, koja je izgubila rat, morala je Hongkong da ustupi Engleskoj, da plati ratnu odštetu, otvori pet novih luka engleskoj trgovini i zaključi ugovor po kojem se engleskim građanima u Kini daju velike privilegije. Godine 1860, posle drugog konflikta, Englezi stiču i Koulun i granična ostrva. Pekinškom konvencijom iz 1898. godine ovom spisku dodate su i Nove teritorije. Tada Englezi iznajmljuju od Kineza ove teritorije na 99 godina.
U zapadnoj dvorani Velike palate naroda, zgrade Svekineskog narodnog kongresa, 1984. godine Margeret Tačer i Đao Cijang potpisali su Britansko-kineski sporazum, kojim se Britanija konačno odriče vlasti nad svojom kolonijom. Tim potpisom Hongkong je 1. jula 1997. godine postao Specijalni adminstrativni region Kine.
Objašnjenje uz feng šuiSjaj i beda
Ko nije video Hongkong, nije video arhitektonsko čudo sveta. Ceo grad je građen po feng šuiju, drevnoj kineskoj veštini čija je suština ravnoteža i balans. Harmonija prostora se u ovom gradu oseća na svakom koraku. Tradicija i moderan život. Superiorni i skromni. Kadilak i rikša. Sjej i beda. Zlatni "rols-rojs" i sekend hend proteze za zube. Japanci koji čekaju u redu da bi ušli u Tifani prodavnicu i prodavci na tezgama koji čitav radni vek provedu na jednom kvadratnom metru.
Ko nije video Hongkong, nije video arhitektonsko čudo sveta. Ceo grad je građen po feng šuiju, drevnoj kineskoj veštini čija je suština ravnoteža i balans. Harmonija prostora se u ovom gradu oseća na svakom koraku. Tradicija i moderan život. Superiorni i skromni. Kadilak i rikša. Sjej i beda. Zlatni "rols-rojs" i sekend hend proteze za zube. Japanci koji čekaju u redu da bi ušli u Tifani prodavnicu i prodavci na tezgama koji čitav radni vek provedu na jednom kvadratnom metru.
Džunke u Aberdinu na kojima žive siromašni Kinezi Aberdin je ribarsko selo, sa nekoliko stotina džunki na kojima žive siromašni Kinezi. Ali, postoje zgrade koji kompjuterski menjaju boju fasade, zgrade čiji je jedan sprat jedna fabrika. Sve je to Hongkong. Unikatno mesto na planeti, gde je sve moguće.
Jelena Ranković
Stil magazin 46 – 12.11.2007.
Stil magazin 46 – 12.11.2007.
Нема коментара:
Постави коментар