Posetilac ostrva koji nema vozačku dozvolu, ili mu budžet ne dozvoljava iznajmljivanje kola, ne mora da brine: javni autobuski prevoz je odlično uređen, stanice su na svakom koraku, a klimatizovana vozila stižu tačno u minut
Prvi utisak koji čovek stekne kada stigne na Rodos i pogleda na ogolela brda koja se ležerno naslanjaju na Sredozemno more, obično je propraćen komentarom: "Ovo ostrvo je veliki običan spaljeni kamen!" Međutim, posle nekoliko sati šetnje i prve posete nekoj od plaža, putnik namernik će shvatiti da se grdno prevario. I da je svaki trenutak proveden u hotelskoj sobi, umesto u obilasku zaliva ili ostrvskih gradova, besmisleno protraćen.
Mapa i lokacija ostrva Rodos
Mnogi naši turisti smeste se u Faliraki. To je "veštački" napravljen gradić na dvadesetak kilometara od glavnog grada Rodosa, na južnoj strani ostrva.
Osim što ima plažu dugačku pet kilometara, predstavlja i dobru "bazu" za gosta koji krene u istraživanje ostrvskih tajni. Faliraki je sasvim blizu dva od mnogih dragulja Rodosa, zaliva "Entoni Kvin" i čudesnog grada Lindos.
Posle pretrage okolnih prodavnica, u kojima je nepobitno utvrđeno da ima jeftine hrane (bitan podatak za sve one koji se ne prezivaju Abramovič i na Rodos nisu stigli jahtom), i vrlo kvalitetnog piva po srpskim cenama, valja raširiti kartu Rodosa.
Prva destinacija – Lindos, gradić uklesan u brdo, sa belim kućercima i uličicama u kojima je praktično moguće dodirnuti zidove kuća preko puta, ako se rašire ruke. A u podnožju, uređena plaža i savršena voda, u kojoj je najbolja zanimacija posmatranje ribica koje pod vodom pridošlici dobroćudno grickaju prste na nogama.
Osim što ima plažu dugačku pet kilometara, predstavlja i dobru "bazu" za gosta koji krene u istraživanje ostrvskih tajni. Faliraki je sasvim blizu dva od mnogih dragulja Rodosa, zaliva "Entoni Kvin" i čudesnog grada Lindos.
Posle pretrage okolnih prodavnica, u kojima je nepobitno utvrđeno da ima jeftine hrane (bitan podatak za sve one koji se ne prezivaju Abramovič i na Rodos nisu stigli jahtom), i vrlo kvalitetnog piva po srpskim cenama, valja raširiti kartu Rodosa.
Prva destinacija – Lindos, gradić uklesan u brdo, sa belim kućercima i uličicama u kojima je praktično moguće dodirnuti zidove kuća preko puta, ako se rašire ruke. A u podnožju, uređena plaža i savršena voda, u kojoj je najbolja zanimacija posmatranje ribica koje pod vodom pridošlici dobroćudno grickaju prste na nogama.
Panorama Lindosa Iznad Lindosa je smešteno srednjovekovno utvrđenje, sa kojeg se baca zapanjujući pogled na veliko plavetnilo Sredozemnog mora.
Tamo gde je letovao Tiberije
Posetilac Rodosa koji nema vozačku dozvolu, ili mu pak budžet ne dozvoljava iznajmljivanje kola, ne mora da brine. Ostrvski autobuski prevoz je odlično uređen, stanice su na svakom koraku, a klimatizovana vozila stižu tačno u minut. Udobna vožnja od Falirakija do Rodosa košta dva evra.
Tamo gde je letovao Tiberije
Posetilac Rodosa koji nema vozačku dozvolu, ili mu pak budžet ne dozvoljava iznajmljivanje kola, ne mora da brine. Ostrvski autobuski prevoz je odlično uređen, stanice su na svakom koraku, a klimatizovana vozila stižu tačno u minut. Udobna vožnja od Falirakija do Rodosa košta dva evra.
Zaliv "Entoni Kvin" Posetiti ostrvo Rodos a ne obići zaliv "Entoni Kvin", velika je šteta. Po rodoskom predanju, čuveni glumac je tu snimao "Grka Zorbu" pa se zaljubio u tirkiznu boju mora uskog zaliva, sa oštrim kamenitim ivicama. Planirao je da na Rodosu otvori sirotište, ali je umro pre nego što je humanu ideju sproveo u delo. U znak poštovanja, Grci su zaliv sirove lepote nazvali po njemu.
Među mnogim plažama Rodosa izdvaja se Cambika, koja je ime dobila po obližnjoj crkvi i svetici koja, po verovanju, leči nerotkinje. Zatim, tu su plaže Afandu, Itija, Pefkos, Kalatos... u svakom slučaju, gde da se zabaci peškir ili zakupi suncobran – nema greške.
Posle obilaska zlatnog peska Rodosa i prvog punjenja baterija, pravi je trenutak za posetu glavnom gradu, nekada rodnom mestu Kolosa, svetskom čudu antike. Rodos je velika luka, prepun brodova koji sa armijom turista idu ka Turskoj, čiji se obrisi naziru sa rodoske obale. Ipak, glavni grad nije standardno lučki, vrlo je čist i uređen.
Među mnogim plažama Rodosa izdvaja se Cambika, koja je ime dobila po obližnjoj crkvi i svetici koja, po verovanju, leči nerotkinje. Zatim, tu su plaže Afandu, Itija, Pefkos, Kalatos... u svakom slučaju, gde da se zabaci peškir ili zakupi suncobran – nema greške.
Posle obilaska zlatnog peska Rodosa i prvog punjenja baterija, pravi je trenutak za posetu glavnom gradu, nekada rodnom mestu Kolosa, svetskom čudu antike. Rodos je velika luka, prepun brodova koji sa armijom turista idu ka Turskoj, čiji se obrisi naziru sa rodoske obale. Ipak, glavni grad nije standardno lučki, vrlo je čist i uređen.
Luka u gradu Rodosu Šetnja Rodosom dovoljna je da se upije burna istorija ovog mesta, na kojoj bi mogli da im pozavide čak i Srbi. Prvo su na Rodos udarili Persijanci, pa su uzvratili Atinjani, da bi u XIV veku ostrvo pohodili Vizantinci, pa posle njih vitezovi svetog Jovana. Oni su sagradili i stari grad, diku ostrva.
U starom gradu postoji i stalna muzejska postavka koja čuva sećanje na najlepši period u istoriji, kada su srednjovekovni vitezovi koračali Rodosom, ali ne sa mačem u ruci, nego sa lekovima. Skulpture narodnih vajara, stari novac, ručno izrađene ikone i relikvije, i tiha muzejska atmosfera – prvo su osveženje, pre sledećeg prepuštanja suncu. U muzeju je moguće videti i bistu Tiberija, rimskog vojskovođe i kasnije cezara, koji je jedno vreme odlučio da se povuče od javnih poslova, baš na Rodos. Mudar Rimljanin... Pogled sa sahat-kule, smeštene u starom gradu, koju su izgradili Turci u XIX veku, najbolje govori o slojevima Rodosa, gde se na svakom koraku smenjuju krovovi crkava i džamija. Posle vitezova svetog Jovana, Turci su opet osvojili Rodos i tu su ostali četiri veka, malo kraće nego kod nas. U XX veku, nakratko su vladali Italijani, da bi 1948. godine, ostrvo nastalo iz ljubavi boga Heliosa i nimfe Rode definitivno bilo ostavljeno u amanet Grcima.
Pecanje i olimpijski šampionat
Rodos je čuven i po svojim vetrovima koji nemilosrdno udaraju "gornju" stranu ostrva. To izaziva čudan mini-fenomen: u jednom trenutku, nalazite se u savršeno mirnoj vodi, sličnoj staklu, nedirnutoj vetrom, a već posle stotinak metara plivanja, odmah iza ćoška, voda se uzburkava, a na vas svom silinom počinju da udaraju talasi visoki i po dva metra! Dovoljno za celodnevnu dozu adrenalina.
U starom gradu postoji i stalna muzejska postavka koja čuva sećanje na najlepši period u istoriji, kada su srednjovekovni vitezovi koračali Rodosom, ali ne sa mačem u ruci, nego sa lekovima. Skulpture narodnih vajara, stari novac, ručno izrađene ikone i relikvije, i tiha muzejska atmosfera – prvo su osveženje, pre sledećeg prepuštanja suncu. U muzeju je moguće videti i bistu Tiberija, rimskog vojskovođe i kasnije cezara, koji je jedno vreme odlučio da se povuče od javnih poslova, baš na Rodos. Mudar Rimljanin... Pogled sa sahat-kule, smeštene u starom gradu, koju su izgradili Turci u XIX veku, najbolje govori o slojevima Rodosa, gde se na svakom koraku smenjuju krovovi crkava i džamija. Posle vitezova svetog Jovana, Turci su opet osvojili Rodos i tu su ostali četiri veka, malo kraće nego kod nas. U XX veku, nakratko su vladali Italijani, da bi 1948. godine, ostrvo nastalo iz ljubavi boga Heliosa i nimfe Rode definitivno bilo ostavljeno u amanet Grcima.
Pecanje i olimpijski šampionat
Rodos je čuven i po svojim vetrovima koji nemilosrdno udaraju "gornju" stranu ostrva. To izaziva čudan mini-fenomen: u jednom trenutku, nalazite se u savršeno mirnoj vodi, sličnoj staklu, nedirnutoj vetrom, a već posle stotinak metara plivanja, odmah iza ćoška, voda se uzburkava, a na vas svom silinom počinju da udaraju talasi visoki i po dva metra! Dovoljno za celodnevnu dozu adrenalina.
Rt između dva mora na jugu ostrva Turista, svestan da mu ostaje još samo nekoliko dana u mediteranskom raju, užurbano jurca iz autobusa u autobus, ne bi li upio svaki pedalj ostrva sirove lepote. Treba stići i do Prasonisija, mestašca na donjem kraju Rodosa, gde je moguće brčkanje u dva mora, Egejskom i Sredozemnom. Ronjenje predstavlja poseban užitak, čak i za amatere. Jata od petnaestak providnih riba koje, brat bratu, imaju po trista grama žive vage, vrlo miroljubivo vole da se vrzmaju oko plivača.
I tako je, bez trunke lažne skromnosti, potpisnik ovih redova odlučio da patentira novu vrstu ribolova. Potrebni su najlon, udica i najobičnije naočare za ronjenje. Odvažni istraživač stavio je hleb na udicu, zabacio najlon, zaronio, i očas posla mu se u rukama praćakala prelepa bela riba sa žuto-plavim prugama. Veličine (da ne lažemo) dlana! Vrlo lako, iako ga je jedan lokalni pecaroš od formata ubeđivao da je teško upecati ribu na Rodosu (čovek evidentno nije ribario na Dunavu). Ko ne veruje, za svedoke imamo bračni par Šveđana i njihovu ćerku, koja se poigrala sa ulovom pre nego što je isti vraćen živ u more.
I tako je, bez trunke lažne skromnosti, potpisnik ovih redova odlučio da patentira novu vrstu ribolova. Potrebni su najlon, udica i najobičnije naočare za ronjenje. Odvažni istraživač stavio je hleb na udicu, zabacio najlon, zaronio, i očas posla mu se u rukama praćakala prelepa bela riba sa žuto-plavim prugama. Veličine (da ne lažemo) dlana! Vrlo lako, iako ga je jedan lokalni pecaroš od formata ubeđivao da je teško upecati ribu na Rodosu (čovek evidentno nije ribario na Dunavu). Ko ne veruje, za svedoke imamo bračni par Šveđana i njihovu ćerku, koja se poigrala sa ulovom pre nego što je isti vraćen živ u more.
Mesto gde je nekada stajao Kolos A zahvaljujući pecanju, čovek na Rodosu može da upozna i olimpijskog šampiona.
– Ja sam Nik – rekao je, uz širok osmeh, preplanuli vitalni matorac, raspoložen za priču o ribolovu. I svojoj mladosti kada je, daleke 1956. godine, osvojio zlatnu medalju za rodnu Grčku i Rodos, u disciplini kanu jednoklek. Puno ime Nikolas Cacijakumis. Olimpijada je održana u Melburnu, te je Nik odlučio da ostane u Australiji. Preko leta voli da svrati u otadžbinu na tri meseca, pa onda opet nazad u Sidnej.
A šta je sa legendarnim Kolosom sa Rodosa? Pa, kao što je poznato, nema ga. Turistički vodič je u startu, za neupućene, rekao da je on srušen u zemljotresu još u trećem veku pre nove ere. Građani Rodosa su kasnije, na mestu u glavnoj luci gde su stajale moćne noge Kolosa, podigli dva stuba sa statuama jelena. Ali, jedan od njih srušen je u zemljotresu prošle godine.
– Čekaj, pa ovde često drmne zemljotres? – ljubopitljiv je turista. Nije toliko često. Otprilike, na svakih 500 godina. Ali, dešava se...
– Ja sam Nik – rekao je, uz širok osmeh, preplanuli vitalni matorac, raspoložen za priču o ribolovu. I svojoj mladosti kada je, daleke 1956. godine, osvojio zlatnu medalju za rodnu Grčku i Rodos, u disciplini kanu jednoklek. Puno ime Nikolas Cacijakumis. Olimpijada je održana u Melburnu, te je Nik odlučio da ostane u Australiji. Preko leta voli da svrati u otadžbinu na tri meseca, pa onda opet nazad u Sidnej.
A šta je sa legendarnim Kolosom sa Rodosa? Pa, kao što je poznato, nema ga. Turistički vodič je u startu, za neupućene, rekao da je on srušen u zemljotresu još u trećem veku pre nove ere. Građani Rodosa su kasnije, na mestu u glavnoj luci gde su stajale moćne noge Kolosa, podigli dva stuba sa statuama jelena. Ali, jedan od njih srušen je u zemljotresu prošle godine.
– Čekaj, pa ovde često drmne zemljotres? – ljubopitljiv je turista. Nije toliko često. Otprilike, na svakih 500 godina. Ali, dešava se...
Stanko Stamenković
Politika MAGAZIN 636 – 06.12.2009.
Politika MAGAZIN 636 – 06.12.2009.
Нема коментара:
Постави коментар