Zanzibar je dugo bio tajno mesto za odmor bogatih turista koji su posle uzbudljivog safarija želeli da uživaju u netaknutoj prirodi. Sada niču moderni turistički kompleksi
Zanzibar je najšareniji u vreme oseke. Čim se povuče tirkiznoplavi okean, žene u haljinama živih boja dolaze da bi tražile alge u vodi koja im seže do članaka. Kada se sagnu, njihova odeća, koja leprša na blagom povetarcu, podseća na jata leptira. Na horizontu se ljuljuškaju ribarski brodići, a na obali kokosove palme plešu u ritmu vetra. Posle nekoliko sati Indijski okean ponovo nadolazi i, dok sunce iza njih poput vatrene lopte uranja u more, žene sa svojim ulovom odlaze kućama.
Zanzibar je najšareniji u vreme oseke. Čim se povuče tirkiznoplavi okean, žene u haljinama živih boja dolaze da bi tražile alge u vodi koja im seže do članaka. Kada se sagnu, njihova odeća, koja leprša na blagom povetarcu, podseća na jata leptira. Na horizontu se ljuljuškaju ribarski brodići, a na obali kokosove palme plešu u ritmu vetra. Posle nekoliko sati Indijski okean ponovo nadolazi i, dok sunce iza njih poput vatrene lopte uranja u more, žene sa svojim ulovom odlaze kućama.
Mapa i lokacija ostrva ZanzibarNa ostrvu Zanzibar, na kapiji Afrike, do pre stotinak godina na plantažama karanfilića i bibera još je vladalo ropstvo. Iako se zvanično nalazilo pod upravom sultanata iz Omana, nemački i britanski kolonisti, koji su ga naselili, pretvorili su njihove stanovnike u robove.
U Stoun Taunu , dva metra ispod zemlje, nalazi se pijaca robova koja je zatvorena već dva veka. U prostoriji ne većoj od dva stola za stoni tenis po 75 ljudi zbijenih kao sardine čekali su da budu prodati na javnoj licitaciji. Na najvećoj pijaci robova u istočnoj Africi godišnje je prodavano 27.000 robova.
U Stoun Taunu , dva metra ispod zemlje, nalazi se pijaca robova koja je zatvorena već dva veka. U prostoriji ne većoj od dva stola za stoni tenis po 75 ljudi zbijenih kao sardine čekali su da budu prodati na javnoj licitaciji. Na najvećoj pijaci robova u istočnoj Africi godišnje je prodavano 27.000 robova.
Stoun Taun, spomenik pijaci robova Godine 1890. Nemci su ostrvo predali Omanu, a tek 1964, kada su proterani poslednji sultani, Zanzibar je povratio autonomiju. Posle ujedinjenja sa Tanganjikom stvorena je nova država koja je dobila ime Tanzanija.
Začini – crne zvezde
U drugoj polovini XIX veka čak 90 odsto prodatog karanfilića uvozilo se sa Zanzibara i susednog ostrva Pembe. Vazdušna strujanja su išla na ruku Zanzibaru jer je između oktobra i marta severoistočni vetar "kaskazi" navodio jedrenjake kupaca iz Omana i drugih arapskih zemalja do ostrva.
Tu su kupovali karanfilić, biber, đumbir i muskatni oraščić, čija je cena otprilike odgovarala ceni zlata. Arapi i Persijanci su na ostrvu prodavali porcelan i svilu. Trgovina je trajala oko pola godine, sve dok vetar ne bi promenio pravac. Sa "kuzijem" bi jedrenjaci prepuni robe ponovo otplovili u svoje luke.
Tu su kupovali karanfilić, biber, đumbir i muskatni oraščić, čija je cena otprilike odgovarala ceni zlata. Arapi i Persijanci su na ostrvu prodavali porcelan i svilu. Trgovina je trajala oko pola godine, sve dok vetar ne bi promenio pravac. Sa "kuzijem" bi jedrenjaci prepuni robe ponovo otplovili u svoje luke.
Kuća čuda U "Kući čuda" iz 1883. godine, koja je bila sav ponos i dika sultana Sejida Bargaša, danas se nalazi neorganizovana zbirka loše očuvanih artefakata te epohe. Ali, pre 120 godina, palata je bila nadaleko poznata po svojoj raskoši. Bila je to prva građevina u jugoistočnoj Africi koja je imala lift, električno osvetljenje i tekuću vodu. Kapija je bila toliko velika da je kroz nju mogao da prođe slon, a zbog visokog tornja sa satom palata je dugo bila najviša građevina u tom delu sveta.
Zanzibarci i dan-danas trguju začinima koji nazivaju crnim zvezdama. Jedan kilogram karanfilića na pijaci u glavnom gradu Stoun Taunu košta 5.000 tanzanijskih šilinga, oko 5 evra.Zanzibar je dugo bio tajno mesto za odmor bogatih turista, koji su posle uzbudljivog safarija želeli da provedu još nekoliko dana uživajući u suncu i moru i netaknutoj prirodi, ali u međuvremenu gotovo svakog meseca iznikne neki novi hotelski kompleks.
Prizon ajlend
U prestonici živi većina od ukupno milion stanovnika ostrva. Nekada su u njoj bleštale palate nalik na one iz hiljadu i jedne noći, ali uprkos tome što je grad 2000. godine proglašen spomenikom svetske kulturne baštine, od nekadašnje raskoši nije mnogo ostalo.
Stoun Taun, glavni grad Zanzibara Preko dana na ulicama je veoma živo. Tada ćete videti muškarce koji na rasklimatanim biciklima prevoze banane, žene sa kantama koje odlaze po vodu, a između njih decu koja trče, starce koji hramlju i trgovce koji na motorima odvoze tkanine do mušterija.
Kada sunce oslabi, omladina se okuplja na obali Stoun Tauna. Oni najmlađi uče da plivaju uz pomoć plastičnih flaša vezenih oko struka, a stariji skaču sa mola u more.
Kada sunce oslabi, omladina se okuplja na obali Stoun Tauna. Oni najmlađi uče da plivaju uz pomoć plastičnih flaša vezenih oko struka, a stariji skaču sa mola u more.
Ribari sa ulovomTuristi iscrpljeni od vrućine pijuckaju koktele u "Afrika hausu", odakle se pruža predivan pogled na čamce kojima ribari odlaze u ribolov i na Prizon ajlend, gde su nekada do kraja života boravili zatvorenici, a danas džinovske kornjače.
CDC/MA
BLIC Panorama 70 – 13.04.2008.
BLIC Panorama 70 – 13.04.2008.
Нема коментара:
Постави коментар