Široke ulice, novi automobili, ogromni parkovi i socrealistička arhitektura obeležja su glavnog grada Belorusije. Zgrade su besprekorno sređene, ali u njima nema prodavnica
Ko zamišlja Belorusiju kao zemlju "moskviča" i prastarih "lada" u grdnoj je zabludi. Automobili na ulicama Minska, glavnog grada bivše sovjetske republike, bolji su, noviji i čistiji nego kola koja, zbog saobraćajnih gužvi, mile po gradovima Srbije.
Mapa lokacije MinskaU Minsku gužvi na putevima nema. Svaka ulica ima najmanje šest saobraćajnih traka i zastoj je gotovo nepoznata pojava. Nema ni guranja, gaženja i stiskanja u javnom prevozu, jer je sve besprekorno organizovano. Autobusi, minibusi, trolejbusi i tramvaji polaze u proseku na svakih pet, a metro na svaka dva minuta. A cena – sitnica. Karta za sve vidove prevoza je, prevedena na naš novac, oko 20 dinara. Ni taksi nije mnogo skuplji, jer start staje svega 50 dinara, što je skoro tri puta manje nego u Beogradu, koji ima gotovo isti broj stanovnika kao Minsk.
Ulice u ovom gradu su toliko široke da nema šanse da se prolaznici sudaraju. Doduše, u toku dana i nema toliko ljudi po ulicama, verovatno zato što po ceo dan rade. Nezaposlenost u ovoj zemlji je svega jedan odsto. A uveče se, sigurno, spremaju za nove radne pobede, pa se tako noću u Minsku može videti tek poneka grupica klinaca koji na klupama u parkovima pije pivo. To im je najjeftinija varijanta, a i izbor kafića i klubova nije baš veliki.
Ulice u ovom gradu su toliko široke da nema šanse da se prolaznici sudaraju. Doduše, u toku dana i nema toliko ljudi po ulicama, verovatno zato što po ceo dan rade. Nezaposlenost u ovoj zemlji je svega jedan odsto. A uveče se, sigurno, spremaju za nove radne pobede, pa se tako noću u Minsku može videti tek poneka grupica klinaca koji na klupama u parkovima pije pivo. To im je najjeftinija varijanta, a i izbor kafića i klubova nije baš veliki.
Klub West World Nije da u Minsku nema gde da se izađe, nego to jednostavno ljudima u ovoj zemlji nije u navici. Ima nekoliko restorana i klubova (od kojih glavni West World drži, a ko bi drugi, Srbin), ali za naše navike provod u njima počinje suviše rano. Malobrojni klubovi su već oko 21 sat, dok se napolju nije smrklo, dupke puni, jer živa muzika traje svega do 23 časa.
Ali je zato atmosfera neverovatna. Dok bend svira rusku i stranu pop i rok muziku, grupa sredovečnih žena opušteno đuska na podijumu za igru. One su došle da se provedu i upravo to i čine, bez ikakvih kompleksa. Ali ako ih neki radoznali stranac kojim slučajem fotografiše, može da nastane problem. Jer, mnoge od tih dama su udate i imaju decu, pa im ne bi bilo prijatno ako bi se na Internetu pojavila slika ili video klip na kome se mogu videti kako luduju po klubovima. I ne samo da luduju, nego i piju do iznemoglosti. Votku i pivo kupuju u neograničenim količinama, pa se zato na ulicama često mogu videti pijanci koje milicija jedva čeka.
Ali je zato atmosfera neverovatna. Dok bend svira rusku i stranu pop i rok muziku, grupa sredovečnih žena opušteno đuska na podijumu za igru. One su došle da se provedu i upravo to i čine, bez ikakvih kompleksa. Ali ako ih neki radoznali stranac kojim slučajem fotografiše, može da nastane problem. Jer, mnoge od tih dama su udate i imaju decu, pa im ne bi bilo prijatno ako bi se na Internetu pojavila slika ili video klip na kome se mogu videti kako luduju po klubovima. I ne samo da luduju, nego i piju do iznemoglosti. Votku i pivo kupuju u neograničenim količinama, pa se zato na ulicama često mogu videti pijanci koje milicija jedva čeka.
Kapije Minska Ni pikavca, ni grafita
Po gradu, inače, ima mnogo policajaca, ali i radnika javnih komunalnih službi koji 24 sata čupaju travu, sade cveće i skupljaju tek pokoji pikavac sa ulica koje su toliko čiste, da sa njih bukvalno može da se jede. Zbog toga je Minsk verovatno najčistiji grad na svetu.
Grafiti u ovom mestu ne postoje. Nikome ne pada na pamet da žvrlja po zidovima, što zbog visokog nivoa svesti, što zbog kazni i video-kamera koje su postavljene po ulicama. Nema ni plakata na svakom ćošku, ali ni banaka, kioska, kladionica, pekara i restorana brze hrane na svakom koraku. U ulicama koje se i dalje zovu Lenjinova, Karla Marksa, Engelsova, Komunistička, Sovjetska… zgrade su besprekorno sređene, ali u njima nema nijedne prodavnice. A i kad, posle dužeg hodanja, čovek naleti na, recimo, prodavnicu obuće, u izlogu nema šta da vidi (i kad unutra ima). Baš kao u vreme Sovjetskog Saveza.
Po gradu, inače, ima mnogo policajaca, ali i radnika javnih komunalnih službi koji 24 sata čupaju travu, sade cveće i skupljaju tek pokoji pikavac sa ulica koje su toliko čiste, da sa njih bukvalno može da se jede. Zbog toga je Minsk verovatno najčistiji grad na svetu.
Grafiti u ovom mestu ne postoje. Nikome ne pada na pamet da žvrlja po zidovima, što zbog visokog nivoa svesti, što zbog kazni i video-kamera koje su postavljene po ulicama. Nema ni plakata na svakom ćošku, ali ni banaka, kioska, kladionica, pekara i restorana brze hrane na svakom koraku. U ulicama koje se i dalje zovu Lenjinova, Karla Marksa, Engelsova, Komunistička, Sovjetska… zgrade su besprekorno sređene, ali u njima nema nijedne prodavnice. A i kad, posle dužeg hodanja, čovek naleti na, recimo, prodavnicu obuće, u izlogu nema šta da vidi (i kad unutra ima). Baš kao u vreme Sovjetskog Saveza.
Zgrade sređene, prodavnica nemaU izlozima prodavnica tehničke robe, umesto kompjutera i monitora, nalaze se platna i zastave, a kada kupac uđe u radnju vrlo je verovatno da će ga odatle izbaciti jer su prodavci na pauzi. U Belorusiji je pauza svetinja. Može nebo da se sruši, ali radnici moraju da idu na pauzu. A kupci? Doći će posle pauze, jer i onako nemaju mnogo izbora.
Čak i kiosci, kojih ima u proseku na svaka tri kilometra, imaju jednosatnu pauzu. A od novina ni traga ni glasa. Ne stoje izložene, kao što bi trebalo, nego su tako zavučene da kupac mora da se savije na prozorče i potraži ih. A kad ih nađe, ima šta da vidi: ponedeljkom se prodaju novine od subote, a pri tom nijedno izdanje nema više od 16 strana.
Čak i kiosci, kojih ima u proseku na svaka tri kilometra, imaju jednosatnu pauzu. A od novina ni traga ni glasa. Ne stoje izložene, kao što bi trebalo, nego su tako zavučene da kupac mora da se savije na prozorče i potraži ih. A kad ih nađe, ima šta da vidi: ponedeljkom se prodaju novine od subote, a pri tom nijedno izdanje nema više od 16 strana.
Robna kuća CUM (ЦУМ)Minčani se uglavnom snabdevaju u velikim robnim kućama koje se zovu CUM i GUM. Nešto kao Robne kuće "Beograd", ali pre 30 godina. Uniformisane i namrgođene prodavačice i kasirke, kao i rafovi u kojima dominiraju beloruski proizvodi, neodoljivo podsećaju na neka davno prošla vremena.
Kolektivna pauza
Vreme u Minsku, i uopšte u Belorusiji, kao da ne postoji. Nema nikakve jurnjave i panike. Ljudi lagano rade svoj posao i nigde ne žure. Stiče se utisak kao da je cela zemlja na kolektivnoj pauzi i da čeka neke bolje dane. Mada, ne može se reći da se tamo loše živi. Ljudi su obučeni po najnovijoj modi, nema prosjaka po ulicama, ima svega da se kupi, doduše u manjem obimu nego u Srbiji, ali izbor ipak postoji. A Belorusi su toliko tihi da je to neverovatno.
Kolektivna pauza
Vreme u Minsku, i uopšte u Belorusiji, kao da ne postoji. Nema nikakve jurnjave i panike. Ljudi lagano rade svoj posao i nigde ne žure. Stiče se utisak kao da je cela zemlja na kolektivnoj pauzi i da čeka neke bolje dane. Mada, ne može se reći da se tamo loše živi. Ljudi su obučeni po najnovijoj modi, nema prosjaka po ulicama, ima svega da se kupi, doduše u manjem obimu nego u Srbiji, ali izbor ipak postoji. A Belorusi su toliko tihi da je to neverovatno.
Trotoari kao fudbalska igrališta Na aerodromu ili železničkoj stanici, gde se očekuje da je uvek neka vika i dreka, tiho je kao u crkvi. Prosto, narod je takvog mentaliteta. I na ulicama niko ne govori glasno. One su, inače, tako napravljene da zvuk automobila uopšte ne dopire do pešaka na trotoarima.
Hotel JubilejnajaReklama i bilborda ima znatno manje nego kod nas i na njima i dalje preovladavaju socrealističke parole. To je, svakako, interesantno za ne baš brojne inostrane turiste, jer imaju osećaj kao da su se vratili u vreme SSSR-a. I hoteli su, uglavnom građeni u tom stilu, dok hostela u Minsku nema.
Sasvim slobodno možete da se krećete po gradu u bilo koje vreme dana ili noći i da vam ne fali dlaka sa glave. Doduše, noću ćete verovatno biti jedini čovek na ulici.
Sasvim slobodno možete da se krećete po gradu u bilo koje vreme dana ili noći i da vam ne fali dlaka sa glave. Doduše, noću ćete verovatno biti jedini čovek na ulici.
Kompleks "Troickoje predmestje" Minsk nije turističko mesto, ali ima šta da ponudi gostima. Grad je za vreme Drugog svetskog rata sravnjen sa zemljom, pa je tako od starih zdanja preostao jedino kompleks koji se zove "Troickoje predmestje". Sve ostalo čini staljinistička arhitektura, koja je brižljivo održavana svih ovih godina, što Minsku svakako daje određeni šarm. Vlasti sada, da bi delimično promenili izgled glavnog grada, širom centra grade po uzorima iz pretkomunističkog perioda. Vode računa o muzejima i spomenicima iz sovjetskog perioda, ali i o parkovima koji su, kao i ceo Minsk, prostrani, zeleni i čisti
Nikola Miković
Politika MAGAZIN 614 – 05.07.2009.
Politika MAGAZIN 614 – 05.07.2009.
Нема коментара:
Постави коментар