VRNJAČKA BANJA

NOVI SJAJ STARE DAME

Vrnjačka Banja je svojevremeno bila mondensko letovalište u koje se dolazilo da se bude viđen. Sjaj i raskoš nekadašnjih dana moguće je vratiti, i tome su podređene sve aktivnosti turističkih radnika

Dugo se u Vrnjačkoj Banji pričalo o nesrećnoj ljubavi učiteljice Nade i njenog nesuđenog verenika Relje. Pričalo, pa se pozaboravilo. A onda je, jednom prilikom, priču dočula i Desanka Maksimović, koja je potresena nesrećnom sudbinom mlade devojke napisala jednu od najlepših ljubavnih poema. Pesma je vaskrsla nekadašnju ljubav, da bi se i danas, 100 godina kasnije, na mestu njihovog nekadašnjeg sastajališta – Mostu ljubavi, mladi parovi okupljali i na večnu vernost zaklinjali. Da se ne zaboravi, da se ne ponovi.

Mapa lokacije Vrnjačke banje

A priča nas vraća u vreme uoči Prvog svetskog rata, kada je neverni Relja, kao i mnogi njegovi drugovi, otišao na ratište. Sudba mu je bila naklonjena, nije stradao, ali se ni kući nije vratio. Zbog ljubavi prema jednoj Grkinji, zaboravio je draganu u otadžbini, ne znajući koliko će je time raniti i na kraju ubiti. Nada je venula i na kraju svenula, a da se nešto slično ne bi ponovilo, zaljubljeni danas svoja imena ispisuju na katance, ostavljaju ih na ogradi mosta, a ključeve simbolično bacaju u reku.

Više gostiju nego u Dubrovniku

Vrnjačka banja

Ne znamo koliko se ljubavi začelo u banji podno Goča, ali verujemo da ih je bilo puno. Za 140 godina, koliko se ovde bave turizmom, kroz banju su prošle mnoge generacije mladih ljudi. Vrnjci su bili jedno od najposećenijih letovališta, a u srećna vremena, između dva rata, ovde je boravilo i do četiri puta više gostiju nego, recimo, u Dubrovniku. Dolazili su glumci, književnici, slikari i boemi, šetali su oficiri i avijatičari, mlade i lepe udavače jurile su muževe, a njihove smerne i večito brižne majke trčale su za njima. Valjalo ih je, kažu, i zadovoljne vratiti, i obraz im sačuvati.

U to doba, beleže hroničari, na banjskoj promenadi ni igla se nije mogla baciti. Letnje ba- šte, sa kojih se širio miris izvrsnog roštilja i zvuzvuci omamljujućih pesama, često su bile pretesne da prime sve zainteresovane goste. Kraj izvora bistre i hladne vode bistrila se i banjska politika, a u brojnim kolonadama čitale su se novine i kritikovala vlast. Sretali su se ovde i advokati i arhitekte, trgovci i rentijeri, inženjeri i političari. Dolazilo se da se vidi i da se bude viđeno.

Banjska promenada danas

Nažalost, posle rata štošta se promenilo. Nova moda, a možda i nečija namera, potencirala je morsku obalu, a banje su od nekadašnjih mondenskih letovališta, preko noći, postale lečilišta. Umesto mladih i zdravih sve češće su dolazili stari i nemoćni, a sa njima kao da se i sama banja razbolela. Novi hoteli, vile i letnjikovci više se nisu gradili, stari su propadali, a odlazak u banje više nije bilo stvar prestiža, već zdravstvena potreba.

Srećom, kao da se duh prohujalih vremena u Vrnjačkoj Banji polako počeo vraćati. Zasluge za to, prvenstveno, imaju turistički radnici koji u godini jubileja pokušavaju da staroj dami vrate otmenost i privlačnost. Želja je, kažu, da se starijim sugrađanima i dalje pomaže, ali i da se mladima ponudi nešto što će ih privući da upravo ovde provedu ferije. Baš kao nekada.

Da su na dobrom putu potvrđuje i sve ono što se poslednjih godina ovde događa. Zaposleni u Specijalnoj bolnici "Merkur" sve više se okreću prevenciji i rekreaciji, a rezultati nisu izostali. Pre tri godine otvoren je "Fens Romanus", jedan od najlepših spa centara u zemlji, a godinu dana kasnije i veliki akva park, kojeg se ne bi postideli ni najpoznatiji turistički centri Evrope.

I svežina i vrelina

Manastir Žiča

Da svaka godina donese nešto novo, potvrđuje i izgradnja velike kolonade ispred ulaza u bolnicu, usred banjskog parka, u kojoj će, baš kao i 30-tih godina prošloga veka, posetioci moći da se odmore, da pročitaju novine ili da popričaju.

Sve je više i hotela sa četiri i više zvezdica, luksuznih apartmana i pansiona, a da gostima preko leta ne bude dosadno organizuju se i brojni festivali narodne i zabavne muzike, karnevali, koncerti na otvorenom, slikarske i pesničke kolonije, sportski susreti... Mogućnosti time nisu iscrpljene. Blizina Ibra i Zapadne Morave, manastira Žiče i Studenice, srednjovekovnih utvrđenja i drugih istorijskih spomenika, omogućava i razvoj izletničkog turizma, lova i ribolova, a među gostima je sve više i ljubitelja jahanja i vožnje fijakerom kroz stoletne šume.

Skijaški tereni na Goču

Ono što Vrnjačku Banju izdvaja od drugih turističkih centara u zemlji jeste činjenica da praktično ima sve. Izgradnjom četiri skijaške staze na Goču, svega sedam kilometara od centra banje, Vrnjci su postali i značajno skijaško mesto. A kakav je užitak, recimo, kada se sa ledenih terena zaroni u vreli svet saune i akva parka, znaju samo oni koji su probali. Smučarska ponuda će se proširiti i kada se konačno završi deonica puta od par kilometara, koja će spojiti vrnjački deo Goča sa Dobrim vodama nadomak Kraljeva. A da se i to uskoro može očekivati, potvrđuju i cene placeva na ovoj planini, koje rastu vrtoglavom brzinom.

Vrnjčani žele da ponovo vrate nekadašnji sjaj. Imaju dovoljno iskustva, ali i primere slovenačkih termi, hrvatskih toplica i banja u Mađarskoj, Češkoj i Austriji. Nekada se, kažu, odmaralo dva puta godišnje po dvadesetak dana. Danas je obratno. Sve je više onih koji žele da se dvadesetak puta godišnje odmaraju preko vikenda. Ovde su toga svesni i u tome vide svoju šansu. Kako su počeli, verujemo da će i uspeti.

Vlada Arsić
Press magazin 80 – 18.05.2008.