SAMARKAND

TEMERLANOV GRAD

Plavo-zeleni grad na putu svile svojom prestonicom je proglasio jedan od najvećih osvajača na svetu, a gradilo ga je i 70 srpskih neimara

Na putu svile gde su se odmarali brojni karavani nikao je nestvarni plavo-zeleni grad u Uzbekistanu, star 2.700 godina. Bio je glavni grad Sogdijanske satrapije Persijskog carstva za vreme vladavine Ahemenida. Aleksandar Makedonski osvojio je Samarkand 329. godine p.n.e. i ostao bez daha. Drugi najveći osvajač sveta Tamerlan, poznat i kao Timur Lenk ili Timur Ćopavi, 1370. proglasio ga je prestonicom carstva koje se protezalo od Moskve do Velikog kineskog zida.

Mapa lokacije Samarkanda

Čitavih 35 godina gradio je novi grad, najčudesniji na planeti. Zidali su ga umetnici i najveštije zanatlije iz celog sveta, a među njima je, po nekim hronikama, bilo i 70 Srba.

Potomak Džingis Kana

Samarkand, panorama grada

Ovaj mongolski emir koji je tvrdio da je potomak Džingis kana i bacio na kolena Persiju, Indiju i Mesopotamiju, zapečatio je jednom turskom sultanu vladarsku slavu za celu večnost. Svi veliki sultani imaju u mauzolejima ispisanu reč "gazi" (herojska smrt), osim nesrećnog Bajazita, kojeg je u bici kod Angore 1402. godine Tamerlan potukao do nogu i zarobio zajedno sa ženom ljubimicom Oliverom, najmlađom ćerkom kneza Lazara.

U bici se kao Bajazitov vazal borio i Stefan Lazarević, a turski letopisci kažu da je nakon rasula u turskoj vojsci Stefan bio jedini koji se i dalje hrabro borio: "Samo jedan sin Lazarev držao se sa svojom vojskom stalno protiv neprijatelja i borio se hrabro. Kad je to video Tamerlan, rekao je: Gle, kako su ljuti i pomamni oni derviši! A neko mu je od savetnika njegovih rekao: Nisu ono derviši, nego hrišćani. Tada i Lazarev sin opazi da sam sebe uzalud mori, boreći se tako strasno. Jer su već i sami Turci svi navalili u bežanje".

Trg Registan

Po nekim zapisima, Tamerlan je velikog Bajazita stavio u zlatan kavez i vodao godinu-dve po svetu kao dvorsku ludu, a Bajazit je u kavezu skončao, neki kažu od muke, drugi tvrde da je popio otrov iz prstena, a treći da se ubio lupajući glavom o rešetke kaveza. Po nekima je presvisnuo što njegova najlepša žena Olivera mora da služi Tamerlana vinom, dok on čuči u kavezu i bespomoćno posmatra svoje poniženje. Uglavnom, despot Stefan uspeo je da izbavi svoju sestru iz zarobljeništva i vrati u Srbiju, ali 70 srpskih dunđera, vičnih zidanju kamenih mostova, kula i bogomolja Tamerlan je zadržao.

Uz pomoć srpskih neimara

Grobnica Timur i Ulughbek porodica

I tako se gradio, uz pomoć srpskih neimara, grad bajkovitog izgleda, gde centralno mesto zauzima Šah-i-Zinda, mauzolejski kompleks izgrađen u XV veku. Tu se nalaze grobovi članova porodice Timura Lenka. U mauzoleju, oslikanom ornamentima i mozaicima, izložen je rekonstruisan Tamerlanov sarkofag, iznad kojeg se uzdiže kupola, ispisana citatima iz Kurana od 24-karatnog zlata.

Mauzolej Temerlana

Originalni sarkofag nije izložen turistima, ali uz malu nadoknadu možete ubediti čuvara da vam pokaže pravu grobnicu jednog od najvećih osvajača sveta koji je poštovao hrabrost svojih neprijatelja. Pripremite se za spuštanje u dubinu zemlje.

Kupola

Po legendi, njegov grob otkrila je jedna britanska ekspedicija. Meštani su upozoravali da se sarkofag ne sme otvoriti, jer će svet pogoditi velika nesreća. Naučnicima su bili potrebni dokazi i kosti za ekspertizu. Krajem avgusta 1939. sarkofag je otvoren i ekspertiza je dokazala da tu, zaista, leži Tamerlan. Nije trebalo raditi komplikovane testove, jedna noga mu je bila kraća jedna ruka je bila povređena sabljom (imao je ukrućenu ruku), nema sumnje, to je bio njegov skelet. Ubrzo, posle otvaranja sarkofaga u Samarkandu, na drugom kraju sveta počeo je Drugi svetski rat. Hitler je napao Poljsku 1. septembra 1939. godine

Sanja M. Tomić
Press Kofer 33 – 30.01.2008.